На великој реци Волги на њеном току кроз Русију налазе се бројни прекрасни градови.
Саратов
Пише: Остоја Војиновић
На великој реци Волги на њеном току кроз Русију налазе се бројни прекрасни градови. Један од таквих градова је и град Саратов. Према историјским подацима, основан је 1590. године, између насеља Самара и Царичин – данашњег Волгограда, а основао га је кнез Григорије Засекин 1590. године као стражарску тврђаву
Након војних похода руског цара Ивана Грозног против Казанског каната (1552) и астраханског каната (1556), руско краљевство је добило огромну територију у региону Волге. Крајем 16. века да би река Волга била сигурна за трговачке бродове и одбранила југоисточну границу државе, уз њене обале изграђено је неколико тврђава. Тврђава Самара основана је 1586. године, Царичиин (Волгоград) – 1589. а град Саратов је основан 1590. године, на пола пута између Самаре и Царичина.
Постоји неколико хипотеза о пореклу имена Саратов. Прва каже да је повезана са турском фразом “Сарик Атов”, што значи “острво сокола”. Друга каже да је то из татарске фразе “Сари Тау”, што значи “жута планина” (Саратов је окружен са неколико пешчаних брда).
Године 1674. град је пресељен на десну обалу Волге, на подручје садашњег музејског трга. Повољна локација Саратова на раскрсници најкраћег копненог пута за Москву и водног пута из доњих делова Волге и Каспијског мора учинила је град главним центром трговине са рибом и соли.
Године 1747. Саратов је постао један од највећих центара трговине солима и рибом у Руском царству. 1828. године у њему је отворена једна од првих фабрика дувана у Русији. Река Волга је постала главна транспортна артерија Руске империје, а Саратов је постао главна речна лука. Године 1871. Тамбовско-саратовска железница повезала је град са руском железничком мрежом што је био снажан подстицај за даљи развој Саратова а 1876. године у овом граду је саграђен први стационарни циркус у Русији.
Почетком 20.века Саратов је био по величини трећи град Русије.
Споменик хармоници
Године 1908. појавио се трамвај у граду. Саратовски трамвајски систем је један од најстаријих трамвајских система у Русији. До краја двадесетих година прошлог века, Саратов је остао највећи град на Волги (већи од Казања, Нижног Новгорода, Самаре) и често се називао “престоницом Волге”.
Током Другог светског рата, бројне фабрике и војне школе су биле евакуисане у Саратов. Град је постао велики индустријски центар Совјетског Савеза. У време под совјетском влашћу, све до 1991.године Саратов је би затворен град у који странци нису имали приступ. Ово је био важан центар за производњу војних авиона, дом првог космонаута Јурија Гагарина и кључна база за развој совјетског космичког програма.
Историју овог града снажно су обележили локални Волшки Немци. До 1941. године, град са друге стране Волге, Покровск (данас Енгељс), био је главни град Аутономне немачке републике. Индустријалци, научници и музичари из немачке заједнице су основали универзитет и конзерваторијум у Саратову. По избијању Другог светског рата, Волшки Немци су углавном расељени из области Саратова, а после 1980. многи су емигрирали у Немачку.
Волга
Град се простире на 34 км дуж Волге, познат је као центар високог образовања, истраживачке и научне активности. Поред једног од најстаријих универзитета у Русији, у овом граду постоји више од десетак колеџа.
Саратов је данас један од 20 највећих градова у Русији, представља важно индустријско средиште у подручја Волге са добро развијеном машинском, нафтном и хемијском индустријом. Удаљен је од Москве скоро 836 километара или 11 сати вожње аутомобилом, док авионски лет од главног града Русије траје пола сата.
И поред чињенице да његова популација не досеже милион људи ( према попису из 2010.године, у граду је живело 837.831 становника) овај град је привредно, образовно и културно средиште Волшке регије и и важан индустријски , образовни и културни центар Русије.
Невероватни Саратов на Волги
Саратов је чудан и веома леп град. Садашњи Саратов комбинује архитектуру старог трговачког града и модерног града. Историјски центар Саратова састоји се од више зграда изграђених крајем 19. и средином 20. века.
<
Саратов није само стара “престоница Волге”, Саратов је и културни центар Волге, град у којем се налази велики број позоришта и музеја. Саратов је град у коме су рођене или радиле познате историјске личности. Ово је родно место познатог руског писца, публицисте и књижевног критичара Николаја Чернишевског. Једини Нобелов национални лауреат из хемији Н.Н. Семјонов рођен је и одрастао у овом граду.
Саратов је у његовом централном делу прави и јединствен, древни, трговачки, град на Волги са својом невероватном архитектуром. Овде чак и улице изазивају буруу емоција и уживања. Старе зграде нису некада биле оштећене или подвргнуте паљењу, али нису уништене. Трговци и локално племство су градили прелепо и савесно.
И наравно, у овом граду постоји још један невероватан призор, а то је Волга. Она није само дивна, изузетно је тешко изабрати епитете који описују њену љепоту.Њена ширина у току кроз Саратов досеже до 2,4 км. Саратов је последњи град на путу ка југу где постоји права руска зима са мразом, који може да досегне и до -40 ° Ц, са снегом и мећавом.
Посебна атракција града је веома леп Саратовски аутомобилски мост који спаја десну и леву обалу Волге и повезује Саратов са градом Енгељсом. Мост је дужине 2,8 км , отворен је 1965. године и један је од најдужих у Европи.
Улица Чернишевског је најдужа улица у Саратову која се протеже 7 км дуж Волге. Најстарија зграда у граду је Црква Свете Тројице (1674-1695) која се налази на Музејском тргу. Улица Совјетска се сматра једном од најпрестижнијих у Саратову и у њој има много споменика културе.
Знаменитости Саратова
Град Саратов је богат својим знаменитостима, које су повезане са његовом занимљивом историјом, значајним личностима које су рођене, или живеле у овом граду. Постоји неколико за земљу веома важних музеје и других објекте културне баштине Русије.
Визит карта града је Саратовски државни конзерваториј назван по ЛВ. Собинову. Ово је виша музичка образовна установа у граду Саратову и трећи конзерваторијум у Русији. Овај конзерваторијум је познат широм Русије, јер је до данас препознат као најстарија музичка школа.Саратовски конзерваторијум отворен је одмах после оног у Москви и Санкт Петеребургу и привлачи не само љубитење класичне музике већ и антиквитета. Зграда је саграђена 1902. године по узору на немачку готику, а током викенда у њој се одржавају концерти оргуља.
Споменик Чернишевском
Државни музеј уметности Саратов чији фондови садрже преко двадесет хиљада експоната који припадају најразличитијим епохама – од 15. до 20. века. Музеј посједује прекрасну колекцију европске уметности.
Други најстарији музеј у региону Волге је Регионални музеј локалне историје Саратов. Музеј је основан 1886. године. Средства Завичајног музеја имају преко четири стотине хиљада примерака, укључујући етнографске и археолошке налазе, писане и графичке историјске документе и експонате везане за културу, историју и живот града Саратова.
Национални музеј села је такође од великог интереса. Налази се на Соколовом брду и састоји се од четрнаест дворишта, који одражавају културу и живот различитих националности које живе у граду.
У шетњу овим градом ваља кренути од авеније Киров, која се популарно назива Саратов Арбат. Саградили су га Немци, који су се доселили у локалне крајеве за време владавине Катарине II. Практично свака зграда је уметничко дело. У овој авенији може се погледати у стан где је Михаил Булгаков живио са својом будућом супругом неколико година. Главни украс на авенији и понос Саратова је поменути конзерваторијум
Очувано је неколико старих “хармоника са звонима”. У Музеју Саратовске хармонике не само да можете да их видите и додирнете, већ и да их саслушате. Саратовску хармонику можете слушати на авенији Киров, где на клупи седи бронзани хармоникаш. Наравно, музика долази из звучника. Први инструменти су се појавили 1870. и одмах су почели да се чују широм Русије. Мештани још увек причају о томе како су путници пароброда који су пролазили Волгом тражили од капетана да плове ближе обали како би слушали свирање хармоникаша. Како кажу музичари, немогуће је поновити звук саратовске хармонике и мало је вероватно да ће било који други музички инструмент моћи да пренесе лепоту звука. Саратовска хармоника се понекад представља као оригинални поклон најзначајнијим гостима града.
