Šahovnica usred Drvara

Odluka nove vlasti u Livanjskom kantonu, odnosno Kantonu 10 u Federaciji BiH (FBiH), da na zgradu Policijske uprave u Drvaru, jednoj od tri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom, postavi zastavu „Herceg-Bosne” sa šahovnicom uznemirila je sve srpske povratnike. Tu zastavu, koja Srbima vraća bolna sećanja na neka stravična događanja u poslednjem ratu, Ustavni sud FBiH proglasio je neustavnom još 1998. godine. Neustavnim je proglašen i tadašnji naziv Kantona 10 – Hercegbosanska županija.

Potez nove vlade Livanjskog kantona, kao eklatantan primer kršenja zakona i Ustava, Srbi u Drvaru smatraju sramnim i uvredom za većinsko srpsko stanovništvo u toj lokalnoj zajednici. Doživljavaju ga i kao pritisak i pretnju da, kako to procenjuje i predsednik Inicijativnog odbora krovne asocijacije Srba u FBiH Mile Marčeta, treba da „napuste Drvar i da se moraju iseliti”.

U izjavi za srpske medije, načelnica Drvara Dušica Runić izjavila je da je isticanjem neustavne zastave na zgradi Policijske uprave prekršen „ranije postignuti kompromis” i da je to još jedna među brojnim provokacijama protiv kojih su se u proteklih više od 20 godina borili srpski povratnici.

„Ukupno 95 odsto srpskog stanovništva u Drvaru zaslužuje da se poštuje kompromisni dogovor, a to je da se ne ističu nacionalna obeležja koja ih mogu uvrediti. Ta obeležja skinuta su sa svih institucija na početku povratka u Drvar, na zahtev većine Drvarčana”, rekla je Runićeva, prenosi Srna.

Osim vraćanja neustavnih obeležja, bes i burnu reakciju srpskih povratnika izazvao je i skandalozni dopis koji je iz resornog ministarstva kantonalne vlade dobila načelnica Drvara. U tom dopisu, tretiranom kao mišljenje na Nacrt odluke o osnivanju Centra za socijalni rad Drvar, sugeriše se da u tekstu reč „zaštita” treba da bude zamenjena rečju „skrb”. Provokativni dopis je, nažalost, svojim potpisom overio novoizabrani srpski ministar rada, zdravlja, socijalne zaštite i izbeglih u vladi kantona Momčilo Bajić, koji je inače član SDP-a Nermina Nikšića.

Najnovija zbivanja u Drvaru predsednik Saveza srpskih udruženja „Zavičaj” Brane Pećanac tumači kao nepobitan dokaz da malobrojni Srbi u FBiH žive u „crnoj rupi Evrope”, gde gube svoj jezik, pismo i duhovnost, a time i biološki opstanak. „Narušena su ustavna, fundamentalna i elementarna prava srpskog naroda svuda u tom entitetu, pa i u Drvaru”, kaže Pećanac.

Potvrda njegove tvrdnje je i slučaj dece srpske nacionalnosti u opštini Glamoč, koja takođe, kao i Drvar i Grahovo, teritorijalno pripada FBiH. Iako je i u toj opštini srpsko stanovništvo većinsko, deci srpske nacionalnosti je uskraćeno Ustavom zagarantovano pravo da uče maternji jezik i da pišu ćirilicom. Pri upisu u školu, srpski školarci moraju da se opredele hoće li učiti hrvatski ili „bosanski” jezik, jer u nastavnom planu srpskog jezika nema.

Načelnik Glamoča Nebojša Radivojša je u ranijem razgovoru za „Politiku” izjavio da su se „neuspešno završavali svi dosadašnji pokušaji da se srpskoj deci, koja čine trećinu učenika u glamočkim školama, omogući da se obrazuju na maternjem jeziku”. Diskriminacijom srpskih školaraca u Glamoču, koja traje duže od četvrt veka i kojom se direktno krše odredbe Dejtonskog sporazuma, nije se nikada pozabavio visoki predstavnik Valentin Incko, od koga i ovih dana možemo čuti kako je višegodišnji mandat u BiH potrošio „podjednako štiteći prava pripadnika svih naroda u BiH”.

Politika