Sa okraćelim nogavicama

Nema smisla nekome opštinu, a nekome smeće. Muslimanima opštinu – Srbima smeće. Petnjičke muslimane častiti ošptinom, a Vasove vode – smećem. Smeće izručiti u ime. Vasu Vasojeviću – zajedno sa Liješom i Vuksanom – lakše je bilo tamnovati u Skadru, nego biti na slobodi vo vremja smećara. Vasojevići su protjerali smećare, kaznili, razoružali smeće, i počistili ih baš njihovim metlama. Poslije boja naročito krvavijeh gaća bijahu sluge smećara. Spiskovi, listine smećara koji nanose imena onih čiju su mrtvu dušu kupili, zaista je literatura smeća. Zaista od ovih redova o smeću ne pati samo hartija. Zaista, smećarima na vlasti ne bi se moglo pokuditi samo taj odnos prema Srbima. Odnosi se uspostavljaju na svim nivoima, sa političkim stilom na vrhu šlaga. S tim, što na vrhu, umesto jagode, nalazimo tikvu. U takvoj dijalektičkoj doktrini, često, i sinonim može da postane toponim. Tako je bilo sve do juče kad su oslobođene Vasove vode. Vaso Vasojević nije ni slutio da će morati i skrštene ruke ispod zemlje da razveže, i još jednom da iskopa mač. Tako barjaktari smećara na vlasti nisu ni sanjali da će u Vasove šume nabasati na pravog vuka. U Vasovim šumama i ovca ima svoje pravo. U ovoj pustopašici, umesto hlaba i soli,  vlast je vazda u torbicama nosila spiskove. Nekad su to bili komunistički dželati, danas smećari koji kupuju duše. Ima jedno pitanje: šta miris oseća kad se sretne s nosem. Ima i jedno lakše: šta miris oseća kad se sretne s nosem smećara na vlasti. Za smećare na vlasti pitanje i pod a): ima li smeće specifičnu težinu. A ako ima, kolika je? Dobro, tri i tri su šest, ali zašto. I šta je odgovor ako nema pitanja. Nema smećara da ne voli mesečinu. To ide jedno uz drugo. No, kako se zove mesečina na Mescu. E, to ne znaju ni ovdašnji smećari. Duša smećara (smećara kojega senčimo u tekstu), može se saznati i eksperimentalnim putem. Kod sličnih profesija metoda i put su jedno te isto. Ima profesija – doduše malo – koje su sušto odvajanje od samog sebe.

Kad je ukapirao da nema odgovora, pisac iz Ulcinja, podneo je osravku na mesto savetnika predsjednika S. Neko kaže da je podneo ostavku i radi išijasa. Pa ipak nije nego radi sebe. A ako hoćete da verujete da je smeća radi, neka vam bude smeće. Da postavimo i jedno apsolutno nemogiće pitanje: da li je, negde, u petnjičkim prostranstvima, bilo, možda, mesta za smeće iz Berana. Ili na Ali-pašinim izvorima. Ili se i tamo spojilo ruralno i urbano, baš kao u Švici. Vasojevići su trebali u sto smećara natovariti vaskoliko smeće od Limske doline, i proterati ga u Petnjicu. Podozrevam da se ideja o kipanju smeća na Vasove vode, zalegla iza petnjićkih spuštenim fitražica (zavjesica). Uostalom, u sandžacima nijedna varošica, kasabica i tome slično, uopšte, nema   smetlarnike, ili, kako se kaže – deponije, destinacije smeća. Šta će im, kad, uglavnom, smeće bacaju okolo. Kroz prozor. U mrvtu jesen, kad utihne povodanj, kanjon Lima probehara smećem. Da kažemo i to – mada nije vezano za glavnu ideju teksta – smećari uopšte ne nose donje gaće. Dragoceni deo nerazvijene duše ne trpi donje gaće. A što se tiče nogavica, po pravilu se radi o okraćelim. Zašto. Možda iz religioznih razloga. Tako senčimo ekstremno – religioznog. Imate, dakle, okraćelu nogavicu, belu cevanicu, a dole, i leti, vazda čizmu. Crnu čizmu i  belu pertlu. Da li se opis imalo sviđa spisatelju iz Ulcinja koji je pondeo ostavku, koji više nije hteo da se aka sa politikom. Ako se akao, ali gde je izakao. Kad je najbolji deo sebe ugradio u književnost, kakav je ostatak. Ostatak u koji ulazi i deo mandata savetnika. Ne umem uverljivo opisati vodu koja teče, ili granu koja behara, ali verujem u izvesnu uverljivost ove slike. Mislim na tipa sa okraćelim nogavicama i bakandžama. Dašta, pogađate, senčili smo vehabiju.

Neko je rekao da se Makijaveli najbolje čita u zatvoru. Pojma nemam zašto. Ali evo jednog razmišljanja, davnašnjeg, o zatvoru: u zatvoru se ne nastavljaju priče od napolje. Sem u slučaju narko-dilera. Znate na koga se misli. Uopšte uzev, postoji li ijedan političar u regionu koji tako srlja u prikupljanju narodnog blaga. Baš na istoga mislimo. Da li je ama baš sve umreženo: i smećari, i dileri, i vehabije. Ima jedan koji je krenuo da se aka sa njima. Ako, opet na istoga mislimo. Ako nalazite jedno pitanje opšteg mentalnog sklopa, niste džaba čitali.

Počne u uhu a završi u džepu. Toliko i o hunanističkom pokretu istresanja smeća u izvor. Čekamo proleće u Podgorici.