Russia Today: Zašto NATO uhodi našu decu?

Tehnokratija polako zamenjuje demokratiju na Zapadu. U dugovima obogaljenim zemljama, poput Italije, Grčke i Španije, nijedan političar se ne usuđuje da pritisnite dugme default reset, pa Anakonda duga donosi neumoljivu i sporu smrt.

Zato što naši politički predstavnici nemaju kičmu da zagrizu metak, izbori su postali šarada. Finansijska tržišta, Duhovi Ciriha, počela su da proganjaju naše političke lidere.

Počevši svoj radni vek u vazduhoplovnoj industriji i obučen od strane BBC-a, Toni Gosling je britanski aktivista za ljudska prava, istoričar i radijski istraživački novinar.

Ali ove Goldman Saksu prijateljske, zelenaške, tehnokrate su samo jedan krak hobotnice koja se javlja kao stvarna snaga u zapadnom svetu. Manje su poznate firme koje poseduju vredne patente i što, kao iluzionisti, izbacuju blistave nove naučne spravice. To je tehnologija, koja, u javnim rukama, bi trebalo da nas oslobodi od napora i oslobodi naše slobodno vreme, ali u privatnim rukama čini upravo suprotno.

Kada naši narodni poslanici, novinari i advokati skladište svoje kontakte iz telefonskog imenika pomoću “Synch” usluge, ili stavljaju rezervne kopije dokumenata u “The Cloud”, oni nemaju pojma gde će njihov dragoceni posao završiti. Oni nepromišljeno dele podatke sa preduzećima koja podatke mogu tiho kopirati, prodati ili ih čak izmeniti i oštetiti pre vraćanja.

Ove tehnokrate “digitalne revolucije” planiraju decenijama unapred. Oni nasrću na organe vlasti koristeći “poslovnu tajnu”, da štampu, političare i javnost drže u mraku. U doba masovnog nadzora i nasumične komunikacije, oni mogu da kupe obaveštajne podatke o tome šta će izabrani političari uraditi, pa čak i šta razmišljaju da urade, i da ulože ogromne resurse u kontra-poteze.

Naslovna strana ovonedeljnog Autoweek magazina : “Ko kontroliše vaša kola? Vlada i privatna lica sada mogu da daljinski kontrolišu vaš automobil” – je izazvala brojna pitanja o pouzdanosti i izmenljivosti (hackability) Audija, Tojote, Mercedesa i drugih “računarima potpomognutih” vozila. Ko je odgovoran za smrt ili povredu, ako se neki Tojotin ugrađeni kompjuter zamrzne izazivajući “neželjeno ubrzanje”? Tojotin direktor? Programer? Ko?

Nagrađivani novinar-istraživač, Majkl Hestings, umro je u plamenu vozeći Mercedes iz 2013-te kroz Los Anđeles u ranim jutarnjim satima, u utorak, 18. juna 2013. Išao je da vidi svoju prijateljicu, Džordanu Tigpen, u noći kada je umro, tražeći da pozajmi njen Volvo jer je verovao da je njegov Mercedes C250 “pretrpeo izmene”(was being tampered with’).

Prema rečima njegove supruge, Elise Džordan, Majkl je počeo da istražuje ‘War on The Press’(Rat sa štampom) novog direktora CIA-e Džona Brenana. Ponavljajući Votergejt skandal, Hestings je izrazio uverenje da je CIA, sa ili bez odobrenja, počela da koristi napredne vojne tehnike psihološkog rata protiv domaćih novinara i političara.

Čak se i bivši američki Nacionalni koordinator za bezbednost, zaštitu infrastrukture i suzbijanje terorizma, Ričard Klark, odvažio da kaže da je takav udes jednog vozila “u skladu sa sajber napadom na auto.” Kao i srčani napadi, ovi “Bostonske kočnice ” incidenti su, priča se, omiljeni kod organizovanog kriminala i obaveštajnih službi, jer ih je tako lako svesti na “nesreće”.

Naš pravosudni, policijski i istražni novinari jednostavno nisu u stanju da razumeju složenu i komercijalno osetljivu tehnologiju, a kamoli da prikupe dovoljno dokaza za odluku da li su ove katastrofe nesreće … ili atentati. Dakle, ako smrt Majkla Hestingsa ne znači ništa drugo, ona treba da signalizira, glasno i jasno, da svoje slobode moramo zgrabiti, ili ih gledati kako se raspadaju.

Tehnokrate u našim školama

Što je tehnologija neupadljivija, verovatnije je da će ostati neregulisana, a što su mlađi oni koji je testiraju, veća je verovatnoća da će je korisnici prihvatiti bez pogovora, kao kul i modernu. Škole moraju da budu posebno oprezne, proveravajući da li su tehnološka ‘poboljšanja’ zaista neophodna, a suđenja nisu samo komercijalni mito da tehnokrate dobiju svoje “nogom u vrata”.

Jedna od najmanje shvaćenih i praktično neregulisanih tajnovitih tehnologija je radio-frekventni indetifikacioni (RFID) čip. To su mala štampana kola bežičnih “transpondera”, koja se uglavnom koriste za praćenje zaliha, ali sve više i u beskontaktnim platnim karticama. Ovi elektronski čipovi su aktivni već godinama, neki na neodređeno vreme, i odgovaraju na radio “pingove” sa malim sopstvenim “pingom”, javljajući svoj indentitet i položaj.

Britanska vlada je skeniranje zenice, prepoznavanje lica, otisaka prstiju i šake, sve poznatije kao “biometrija” školske dece, podredila saglasnosti roditelja, u septembru 2013, sa Zakonom o zaštiti sloboda. Škole koje žele da automatizuju ulaz, obedovanje i bibliotečki sistem, a ne kažnjavaju decu koja odbiju da učestvuju kao što inače rade, sada vide da se sve više i više đaka isključuje iz programa.

Nažalost, RFID nastavlja gde biometrija stade. Od 2010 do februara 2013, koledž Zapadni Češir u blizini Liverpula davao je svim svojim učenicima da nose oznake sa ’433MHz compatible’ čipovima. Ove oznake ne samo da omogućavaju studentima da koriste objekte, kao što im je rečeno, već, sa senzorima oko škole, omogućavaju nastavnom osoblju i drugima da prate studente širom kampusa kao kretanje mrlja na video ekranu.

U februaru 2013, istog dana kada su nacionalne novine telefonirale glavnom učitelju Zapadnog Češira da pita za to, Zebra i Zapadni Češir koledži su odmah povukli RFID senzore, oznake i drugu opreme iz koledža. Navodno su joj ubrzo našli primenu u praćenju velikih krda stoke.

Promptna reakcija Zebre manje je neuobičajena kada se uzmu u obzir dokazi da su oznake koje su deci rečene da nose bile ne samo trackable (mogle da se prate – prim.prev.) kako od Zebre i Zapadnog Češir koledža, tako i od strane vojske. NATO ima tajni RFID sistem nazvan “In Transit Visibility Network”“ sa 433 MHz senzorima širom Severne Amerike i Zapadne Evrope, dizajniranim da drži na oku svoju municiju, tenkove i drugu opremu u pokretu.

Dok NATO ima legitimno pravo da drži na oku svoju opremu, on nema pravo da formira mrežu koja može da tajno prati naše automobile, (od kojih se mnogi danas čipuju u toku proizvodnje), naše telefone, naše kreditne kartice i našu deca dok su nevino zabavljena o svom poslu.

Bez pitanja ijednom sudiji, poroti, političaru ili voditelju, NATO i njegovi vojnoindustrijski tehnokratski prijatelji preokreću svako ljudsko biće, koje bi navodno trebalo da štite, u osumnjičenog. Umesto digitalne revolucije, njihova vizija je digitalni kavez. Nikada bolesni košmari tirana nisu bili tako blizu realizacije kao za straže NATO-a.

Civilizovani svet mora sada da grebe noktima, da oboje, računari vozila i RFID tehnologija, postanu predmet individualne i saglasnosti roditelja, kao što je Britanija učinila sa biometrijom. I bolje da svet deluje brzo pre nego što naše škole i naše ulice postanu digitalni zatvori, a naša deca budu voajeristički praćena gde god da su, od vojske.

Izjave, stavovi i mišljenja izneti u ovoj kolumni su isključivo stavovi autora i nužno ne predstavljaju stanovište RT.