Rusko-srpski čas o Svetom Savi

Uoči praznika Rođenja Hristovog održan je novi rusko-srpski međunarodni čas istorije, u kome su učestvovali učenici iz ruskih i srpskih škola – članovi Rusko-srpskog kluba u centru za dodatno obrazovanje Voshoždenie (Uspon) u gradu Šuja, u Ivanovskoj oblasti (Rusija), nedeljne škole i liceja broj 5. u. gradu Dolgoprudni u Moskovskoj oblasti (Rusija) i osnovne škole Bubanjski heroji u Nišu (Srbija).

„Sveti Sava Srpski i njegov uticaj u Rusiji“ – bila je tema ovog časa.

Organizatori časa su ruski i srpski nastavnici, Đorđe Bojanić (OŠ Bubanjski heroji, Niš) , Aleksandar Muravjov (Centar Voshoždenie, Šuja), Marija Kozlova (Nedeljna škola liceja broj 5, Dolgoprudni), postavili su za cilj međusobno upoznavanje učenika Rusije i Srbije sa ovom temom, sa istorijom dva bratska pravoslavna naroda i sa rusko-srpskim odnosima.

Čas je počeo pesmom „Sveti Sava“ srpskog pesnika Ilića, koju je pročitala učenica liceja broj 5. Pashina Alena.

Srpski đaci rekli su u svom autentičnom predstavljanju o tome kako je Sveti Sava dobio dozvolu od nikejskog cara Teodora i patrijarha Manojla na stvaranje nezavisne srpske crkve. Specijalno za čas nastavnik veronauke iz škole „Bubanjski heroji“ Dejan Jovanović režirao je animirani obrazovni film „Rastko“, u kojom je prikazano kako je budući svetitelj zajedno sa ruskim monasima otišao na Svetu Goru.

Svake godine 27. januara, u svim školama Srbije svečano se proslavlja praznik Svetog Save, zaštitnika prosvetiteljstva.

Učenici iz Šuje govorili su o Svetom Savi Srpskom i njegovom uticaju na rusko pravoslavlje i duhovni život. Moskovski vladari uvek su posvećivali pažnju očuvanju hramova na Balkanu. Ivan Četvrti je slao bogate darove srpskim manastirima i branio ih pred turskim sultanom.

I još jedan od primera naših starih odnosa… u Arhangelskom saboru moskovskog Kremlja car Ivan Grozni je naredio, da se tu naslikaju zajedno sa ostalim i freske svojih plemenitih predaka. Osim ruskih vladara ovde su predstavljeni i Srpski Sveti Simeon (otac Svetog Save), sveti Sava Srpski i Sveti velikomučenik kosovski Lazar. To nije slučajno, ruski car je osećao svoje srpske korene. Baba Ivana Groznog, Ana Jakšić je bila od plemenitog srpskog roda Jakšića. Majka Ivana Groznog, Jelena Glinska, ćerka Ane, bila je polu Srpkinja. I od njih je saznao o srpskim svetinjama i velikomučenicima. Car je imao u svojoj biblioteci pet primeraka žitija Svetog Save.

Učesnicima časa obratili su se bivši profesor Beogradskog univerziteta Andrej Tarasjev, srpski istraživač i publicista Zorica Peleš, predsednik Društva Srpsko – Ruskog prijateljstva „Grof Sava Vladislavić“ iz Niša Dejan Serafimović.

Profesor A. Tarasjev je naglasio: „Kao što vidite, ta veza naša dva naroda je veoma jaka i krvlju osvećena, i to je ono što sam želeo da vam kažem. Da kada jednog dana budete došli u Moskvu i stupili na saborni trg Kremlja i ušli u hram koji je nekada bio muzej, a sada već 15 ili 20 godina vraćen Ruskoj pravoslavnoj crkvi, i kada sa ponosom potražite stub učenici iz Niša, i njihovi prijatelji iz Šuji i Dolgoprudnog, setićete se, i osetićete da to nije samo prijateljstvo vas učenika, nego da je to vekovno prijateljstvo dva bratska naroda- pravoslavnih Srba i pravoslavnih Rusa.“

(Autor: Aleksandar Muravjov – rukovodilac Rusko-srpskog kluba u centru za dodatno obrazovanje «Voshoždenie» («Uspon»), grad Šuja, Rusija)