Rusko „njet”: Moskva se ne ograđuje od izjave Čepurina

Zvanična Moskva se ne ograđuje od izjave svog ambasadora u Beogradu Aleksandra Čepurina, koji je spoljnu politiku Crne Gore u vezi sa članstvom u NATO-u nazvao „majmunskom“.

Na zahtjev Crne Gore, rusko Ministarstvo spoljnih poslova primilo je juče ambasadora u Moskvi Zorana Jocovića, ali, kako prenose „Vijesti, iz šturog diplomatskog rječnika ne može se zaključiti da se Kremlj izvinio zvaničnoj Podgorici zbog izjava ambasadora Čepurina.

Zvaničnik ruske diplomatije koji je primio Jocovića pozvao se na ranije izjave svog šefa Sergeja Lavrova i njegovog zamjenika zaduženog za Balkan Alekseja Meškova koji su saopštili da je suvereno pravo država da same odlučuju o ulasku u vojno-političke saveze, ali da se Moskva protivi bilo kakvom daljem širenju NATO-a.

„U jutrošnjem razgovoru direktora IV departmenta ruskog MID-a, A. Kalabuhova i ambasadaora Crne Gore u Ruskoj Federaciji, Zorana Jocovića, sa ruske strane je preneseno da nema nikakvih promjema u poznatom i više puta saopštavanom stavu Rusije o njenoj punoj opredijeljenosti za saradnju sa Crnom Gorom, te da su stavovi o odnosima i saradnji sa Crnom Gorom, koje su saopštili, ministar Sergej Lavrov, ranije, i zamjenik ministra inostranih poslova Aleksej Meškov, ove godine tokom posjete Crnoj Gori i razgovora sa zvaničnicima, ostaju nepromijenjeni. Naglašeno je takođe da ruska strana želi da se odnosi i saradnja između dvije države i dalje razvijaju u tom duhu“, saopšteno je kasno sinoć „Vijestima“ iz MVPEI-a.

Zamjenik ministra inostranih poslova Aleksej Meškov boravio je u julu u Crnoj Gori gdje je razgovarao sa najvišim crnogorskim zvaničnicima o brojnim pitanjima. On je u intervjuu za režimsku „Pobjedu“, na pitanje o odnosu Rusije prema spoljnopolitičkim prioritetima članstvu u EU i NATO-u, citirao svog šefa, Lavrova:

„Između ostalog, ministar (Lavrov) je rekao: „Dobro smo upoznati sa spoljno-političkim prioritetima vaše države. Ako Crnogorci smatraju da će im evrointegracije koristiti, ne vidim nikakve probleme u težnji Crne Gore da uđe u EU. Takođe, smatram da je važno da napredak na tom putu prođe bez pritisaka sa strane i nametanja bilo kakvih odluka, koje često mogu biti suprotne interesima Crne Gore.

Mi poštujemo suvereno pravo država da same odlučuju o bezbjednosti, što uključuje i njihov ulazak u vojno-političke saveze. Istovremeno, naš stav prema proširenju NATO dobro je poznat i ne zavisi od kratkoročnih ciljeva i geografskog vektora. Osnova našeg stava je iskustvo, vezano za posljedice drugog talasa ekspanzije u političkim i vojnim planovima, uključujući približavanje vojne infrastrukture NATO-a granicama Rusije„.

U svakom slučaju sve ovo nije bilo od koristi za izgradnju sveobuhvatnog sistema evropske bezbjednosti. To je naš nepromjenljiv pristup temi proširenja“, naveo je Meškov u intervjuu „Pobjedi“.

Izjava ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Čepurina da je nastojanje Crne Gore da se priključi NATO-u majmunska politika, izazvala je podijeljene reakcije u domaćoj javnosti.

Ruski ambasador je, gostujući na Akademiji za diplomatiju i bezbjednost u Beogradu, na pitanje da li se može zaustaviti put Crne Gore u NATO, odgovorio: “U politici, kao i svuda postoje majmuni!”

„To je kao moda. Najprije to neko radi svjesno, a onda se pojavi mnogo njih koji trče za njim nadajući se banani“, objasnio je Čepurin.

Lakše malo, braćo, s braćom Rusima!

Dragan Koprivica, član Političke grupacije koju predvodi Milan Knežević, u saopštenju dostavljenom našem portalu, rekao je da, povodom oštrog demarša koji zvanična Crna Gora sprovodi protiv “male“ Ruske federacije, jedne od svjetskih velesila, nadležne crnogorske institucije treba „da smanje svoje duševne boli“.

„Jeste da svakom ko voli Crnu Goru nije prijatna izjava ruskog ambasadora u Beogradu, i ne odražava sve ono što nas bratski vezuje sa Rusijom. Ali se stiče utisak da bi režimska Crna Gora, kad bi u svojim ratnim jedinicama imala bar još dvadeset vojnika, objavila i rat Rusiji, i time izazvala paniku u redovima dvjesta i više miliona Rusa“, istakao je Koprivica.

On je kazao da „otužno djeluje preforsirano ogorčenje, i hiperpatriotizam, skoro histerija, uz teško uvrijeđena lica zvaničnika Crne Gore, a na adresu Rusije i naše slovenske braće“.

Prema njegovim riječima, pretjerani su tolika buka i bijes zvanične Podgorice prema Moskvi.

„Ne slažući se ni sam sa stilom ruskog ambasadora, mogu između redova jasno pročitati i razočarenje naših viševjekovnih prijatelja, koje zvanična Crna Gora stornira, hrleći samo što dalje od Rusije. Od one Rusije, u koju su putovali naši crkveni velikodostojnici da se zavladiče, znajući dobro kuda, i kod koga idu. Od one Rusije, čija je ruska carica Marija Aleksandrovna pomogla da se na Cetinju sagradi Djevojački institut, prva obrazovna ustanova tog tipa kod južnih Slovena, uz finansiranje rada od 1869. do 1913. g. A nedavno, prilikom osvještanja Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici, toj duhovnoj svetkovini prisustvovao je lično i ruski patrijarh“, naveo je Koprivica.

Koprivica je istakao da uz milion drugih pozitivnih detalja, koje vezuju Crnu Goru i Rusiju, sigurno više od jedne „nezgodne izjave“, treba se ipak blaže odnositi „prema braći Rusima i jer su nedavno u svojoj zemlji organizovali takav gromadni simpozijum posvećen našem Njegošu, a i njihovom Njegošu, jer on pripada svim narodima, kakav Crna Gora napravila nikad nije, niti će, uz sve naše želje“.

„Svim ovim, i mnogim drugim, Rusija je nesumnjivo ispoštovala Crnu Goru toliko da valjda neće doći i do prekida naših diplomatskih odnosa s jednom od velesila zbog jedne izjave. Neko bi zloban rekao da se tim samo dodvoravamo NATO-u, a dodvoravanja nikad, koliko je poznato, u Crnoj Gori bivalo nije.
A kakva nam je režimska politika, ne bi začudilo i da neko odovud ode u Moskvu, i sve skreše Putinu u brk, bacivši ga u teška razmišljanja o daljoj sudbini Rusije. A toliko bi bilo dovoljno da se koliko toliko smire duševne boli naših velikodostojnika, koji možda i ne zažimaju noćima“, zaključio je Koprivica.