Ruski dobrovoljac sa Paštrika: Ako ne sačuvamo srpstvo, bićemo niko i ništa (VIDEO)

Ruski dobrovoljac iz rata na Kosovu i Metohiji Albert Andijev, povodom godišnjice obilježavanje borbe na Paštriku, kazao je da nije važno što je tada izgubio oko, jer je sačuvao je srce i sve dok bude kucalo – on će biti uz srpski narod.

Povodom dvadesete godišnjice jedne od najpresudnijih bitaka za odbranu Savezne Republike Jugoslavije, bitke na Paštriku, „Srpska kuća” organizovala je tribinu, na kojoj je, pored Andijeva, govorio i general, zamjenik komandanta 549. motorizovane brigade.

„Ne znam zašto uvijek ponavljam moje ranjavanje, nema se ništa tu posebno reći, to su vojnička posla. Prije nego što smo ulazili u borbu, ja sam svojim momcima rekao – smatrajte da ste mrtvi. Jer sve dok ne pobijedimo, neće nas biti, pa prema tome o životu nemojte da brinete“, priča Andijev.

Kada je počeo ovaj džumbus na Balkanu, priča Andijev, da su se njegovi saborci borili i u Hrvatskoj, Bosni.

„Uvijek su bili na strani, ne moram da vam kažem koga. Mi nemamo različitih neprijatelja, jer naši neprijatelji su zajednički. Ako ja ovdje ne budem došao da branim vašu kuću od našeg zajedničkog neprijatelja, taj isti neprijatelj će doći na prag moje kuće. Prema tome, kad nekom nekad od vas padne na pamet da mi se zahvali za ono što sam uradio ovdje za vas, nemojte to da radite, jer sam ja zahvalan vama, za to što ste mi dali priliku da moju kuću branim, dok sam branio vašu kuću“, kaže Andijev.

On je, između ostalo, u svom kazivanju, citirao Njegoša: „svak je rođen da po jednom umre – čast i bruka žive dovijeka“.

„Zna ko ste vi, znam da su teška vremena sada, ali prebrodićemo ih. Svako ko od vas zna svoje porijeklo, korijene, ostaće onakav kakav treba da bude. Ja kad sam stigao na Kosovo i Metohiju do zadnjeg trenutka sam se nadao da će Rusija da se umiješa. Naravno, ona je sama bila u takvoj situaciji sa ratom nad Kavkazom, da teško da je mogla da pomogne bilo čime. A i da je mogla, teško bi pomogla. Ne treba ja vama da pričam kakvu smo vlast imali onda, koja je za nas bila gora i od neprijatelja. Ali, narodu ne možeš da opereš mozak, kao što ne možeš da opereš mozak nikom ko ga ima“, objašnjava Andijev.

On dalje prič, kako je bila raspoređena 549. motorizovana brigada.

„Gledao sam oko sebe srpske golobrade mladiće. Prve nekoliko borbe pokazale su da oni imaju dovoljno srčanosti u sebi, pa smo morali da poradimo sa mozgom, da ih ta srčanosti ne bi koštala preranog života. Kad sam vidio šta smo sve imali, a zapravo, nismo ništa imali, mi smo se suprostavili neprijatelju koji je bio mnogo jači od nas. Ja ne mogu da se sjetim nijedne situacije, ni jednog rata koji je vodila Rusija, a da odnos snaga bude toliko nepovoljan kao što je tu bio“, priča Andijev.

Ubrzo, petog-šestog dana komadant 549. motorizovane brigade, pukovnik Delić je među nama, ruskim dobrovoljcima, dobio nadimak „batja“, odnosno tata. 

„Ja ne znam šta bih vam više rekao pametno, a da bude iz srca. Iz srca može da bude samo srčano. Bio sam ponosan u najbolje vrijeme, a najbolje vrijeme da upoznaš jednu naciju je vrijeme kad se ona nalazi u najtežim vremenima. Branio sam vašu kuću, kao što sam branio svoju više puta. Nikad mi nije žao zbog toga i opet bih. Šta god da sam izgubio, oko, nogu, ruku, srce mi je na mjestu. Prema tome, dokle god ono kuca, uz vas sam.  Ne bih da vam solim pamet, ali kao što je moj komandat rekao: „nema nazad, nazad je Srbija“, to je važilo i onda. A ja bih vam rekao ono što ja mislim, a to je,  da nema nam nazad, braćo i sestre, iza je srpstvo. Ako ga danas ne budemo odbranili, sjutra ćemo biti neko ko je niko. Neka vas Bog čuva“, rekao je Andijev na kraju.

Pročitajte još:

Darmanović: NATO je nešto najbolje što se desilo u istoriji