Ruska balerina koja je osvojila cara, ali nije Rusiju
Piše: Miloš Ćurčin
Niko za vreme snimanja nije mogao ni da sanja da će do bilo kakvog skandala doći — to se desilo nekoliko meseci kasnije, svi smo bili iznenađeni, jer je za sve nas film predstavljao jednu divnu ljubavnu priču, bez kontroverznih momenata, objašnjava Mihalina Oljšanska, glavna glumica ruskog blokbastera „Matilda“, čija je premijera u Beogradu večeras.
U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik mlada poljska glumica kaže da su neki ljudi koji su pogledali razočarani jer su očekivali daleko više kontroverznosti, budući da se zbog tog filma prilično zatresla politička i kulturna scena Rusije.
„Cela ta zbrka koja je izbila oko filma je prilično žalosna, ali sve je ispalo dobro na kraju, premijera je održana“, rekla je ona, iako lično nije prisustvovala premijeri 24. oktobra u Sankt Peterburgu .
Na naše pitanje zašto je odbila da otputuje u Rusiju, odgovara kratko: „Iako mi niko ne veruje, ja sam zaista bila na snimanju u tom trenutku“. Potom je objasnila i da trenutno radi za jednu američku produkciju, te da su izuzetno rigorozni uslovi kada je snimanje u toku. „Otišla bih da sam mogla“, dodala je.
Oljšanska kaže i da se ceo taj skandal nije u velikoj meri odrazio na njenu ličnu karijeru, iako su pojedini poljski listovi na različite načine tumačili celokupnu hajku ruske javnosti i pojedinih političara koja je vođena protiv režisera Alekseja Učitelja.
„Poljski mediji su na prilično uzbudljiv način pisali o svemu tome, mada moram priznati da je to uglavnom bila žuta štampa. Neki su pisali kao da Rusi navodno hoće da ubiju poljsku glumicu, doduše iz ugla kako je to super i interesantno. Znate, ljudi vole takve spletke i zbrke“, kroz smeh prepričava Oljšanska svoja iskustva nakon snimanja „Matilde“.
Šta vas je navelo da uopšte prihvatite tu ulogu?
— Ja za Matildino postojanje nisam ni znala pre nego što sam dobila scenario, ona uopšte nije poznata u Poljskoj. Kada sam pročitala o njoj, shvatila sam da je ona izuzetno fascinantna osoba, velika balerina. Ona je ruska Merilin Monro tog vremena. Mislila sam da će to biti izazov za mene.
U pitanju je jedan izuzetno veliki i prelepi film, scene su snimane u velelepnim zgradama, palatama, dvorcima, kostimi su fantastični, uvek sam želela da igram takvu ulogu. U Poljskoj nemate takve filmove, s obzirom da je ovo izuzetno skup film.
Da li vam je ruski jezik predstavljao problem za vreme snimanja?
— Jeste pomalo, morala sam napamet da učim tekst, da se prilagođavam, ali nisam morala da znam da ga pričam. Zapravo, ideja je bila da se moje usne pomeraju, ali to što čujete u filmu nije moj glas. Svojevremeno sam igrala u Češkoj u jednom filmu pa sam morala da naučim češki, tako da sam se navikla na to. Nije to toliki problem, takav je posao.
Međutim, uvek kažem da ruski jezik nije bio ni približno problem kao što je bio balet. Mislim da to nikada nisam u potpunosti savladala. Morala sam mnogo da vežbam, jer ako to ne vežbate kao dete, vaše telo je drugačije i nije naviknuto na te pokrete. Morate da znate kako se balerina kreće po prostoriji, a to je jako teško.
Prvi put ste bili u Rusiji. Jeste li uživali u Sankt Peterburgu?
— Uživala sam jako. Naravno, zima je nešto posebno u tom gradu, s obzirom da je vlažnost velika. Ja obožavam vodu, a u tom gradu kanali su prelepi, taj grad i jeste Venecija na severu. Jako sam volela taj grad, pogotovu leti.
Kako vam se dopao scenario?
— Za mene je cela ta priča carske Rusije fascinantna. Svi, naravno, znaju za cara Nikolaja Drugog, za Anastasiju, za tužnu priču o poslednjem ruskom caru i njegovoj porodici. Međutim, nikada nisam čula za priču o njegovoj ljubavnici. To je tužno jer je ona Poljakinja i jaka je žena, ona bi mogla da bude i simbol feminizma, stvarno mi nije jasno zašto o njoj ne pričaju u svetu, možda će se to promeniti, ona to zaslužuje, ona je fascinantna.
Šta poručujete našim gledaocima?
— Ne očekujte da film bude nešto poput kontroverznog ostvarenja Larsa fon Trijera, da liči na neku čudnovatu filmsku umetnost. Nije to bila namera uopšte. Ideja je da film bude vizuelno jako lep, pun strasti i ljubavi. To je samo jedna ljubavna priča — priča o dvoje ljudi koji su u ljubavi.
Režiser Aleksej Učitelj je autor ovog filma. Do sada sam gledao dva njegova filma (ne i „Matildu“ i retko kad sam gledao nešto bolesnije od toga! Kao umetnik, majstor filma jeinače dobar.
KAKO SU PROLAZILI CAREHULJITELJI?
Opasno je igrati se sa svetima koje Bog proslavio. To se vidi iz sudbina onih koji su hteli da lažima o Raspućinu kao razvratniku koji vlada Carem i Caricom oblate spomen poslednjih Romanova. Mark Kasvinov, koji je, sedamdsetih godina prošlog veka, u sovjetskoj štampi objavljivao feljton „Dvadeseti i tri stepenika na dole“, o poslednjim danima Carske porodice. Umro je, a delo nije završio, pa ga je nastavila njegova žena. Pisac istorijskih romana, Valentin Pikulj, objavio je 1979. godine roman „Kod poslednje crte“. „…Demon ga je sapleo da napiše ovaj lažni i klevetnički roman o Nikolaju Drugog i Grigoriju Raspućinu”, pisao ja kasnije urednik za prozu časopisa „Naš savremenik” A. Segenj, u kome je svojevremno Pikulj objavio svoj roman. „Zašto? Nije jasno. Znajući, na primer, da je ožiljak na glavi [cara] Nikolaja ostao od vremena njegovog putovanja u Japan gde je ruskog cara sabljom napao sumanuti samuraj, Pikulj je izmislio scenu u kojem mladi Nikolaj vrši malu nuždu u pravoslavnom srpskom hramu i za to dobija zasluženi udarac od srpskog žandarma sabljom po glavi. A ovakvih primera u Pikuljevom romanu ima kao pleve. To je tim uvredljivije, pošto je Valentin Savič bio zaista izvanredan pisac i patriota naše Domovine.”(1,651) Kada je Rusija počelada se budi i da traži kanonizaciju Carskih Mučenika, 1990. godine, 13. jula, Pikulj slavi svoj 62. rođendan. Tri dana kasnije, 16. jula, celog dana se loše oseća, a u noći između 16. i 17. jula, upravo na godišnjicu streljanja Carske porodice, Valentin Savič umire od srčanog udara. A kako su prošli oni koji su bili vezani ca carehuliteljski film „Agonija“ Elema Klimova, koji je opet, preko karikaturalnog lika Raspućina, nastojao da oblati Cara Mučenika, i koji se pojavio pred sam kraj SSSR-a, sredinom osamdesetih godina prošlog veka? O tome, u tekstu pisanom 2003, izveštava Sergej Fomin: “Došao je red i na glumca A. Romašina, koji je u filmu igrao ulogu cara (prvo se pretpostavljalo da će ovu ulogu igrati I. Smoktunovski). 2000. godine, uoči donošenja odluke Arhijerejskog Sabora o proslavljanju Carskih mučenika ubio ga je pretesterisani bor, koji je „pao na pogrešno mesto” na njegovom placu s vikendicom. Kad je autor ovih redova počeo da piše o sižeu filma, koji se nudi pažnji čitalaca E. Klimov je još bio živ, sanjao je o tome da snimi „Majstora i Margaritu”. Neočekivana smrt desila se u nedelju, 26. oktobra, uveče sahrana 30. oktobra (na dan ikone Majke Božije „Izbaviteljka” i čudesnog spasenja 1888. g. carske porodice prilikom saobraćajne nesreće voza u Borkama), održana je civilna sahrana (bez ikakvog pominjanja opela) i evo dovršavam, kad pokojniku nema još ni devet dana…“(1,665)
UMESTO EPILOGA
Ovaj članak je počeo upozoravajućim pismom jednog mladog srbskog čoveka, koji je shvatio da bez obnove morala i porodice kao osnovne jedinice društva nema nikakve druge obnove; nastavljen je pričom o tome kako jedan režiser u Rusiji pokušava da filmom, koji je provokacija, udari na sveti spomen onih koji su bili oličenje hrišćanskog duha i moralne lepote, Svete Carske Mučenike. Rusi i Srbi su pravoslavni narodi, kojima je dat Zavet sa Bogom i Carstvom Nebeskim. Zato je jedini put njihovog opstanka put ka hrišćanskom životu i moralnoj čistoti. Ne bude li toga, i Rusi i Srbi gube smisao svog postojanja; a mnogi istorijski narodi nestali su kad su izgubili smisao svog postojanja. Zato je patrijarh Pavle i govorio da će Bog pomoći ako bude imao kome da pomogne. O tome vredi misliti na dan Uspenja Presvete Bogorodice, oličenja devstva i čistote, kada Crkva slavi njeno telesno vaskršenje i uznošenje u slavu Carstva Božijeg i Njenog Sina, Gospoda našeg Isusa Hrista.
Dr Vladimir Dimitrijević
OTAC RAFAIL (KARELIN) O FILMU
Veliki duhovnik naših dana, otac Rafail (Karelin) o filmu jasno kaže: “Sveti Car Nikolaj je primio na sebe prvi udar satanskih sila. On je umro kao vojnik u boju, kao vojnik na svom položaju. Njegova mučenička smrt sa celom porodicom, to je nezaceljujuća krvava rana i ogoljeni nerv istorije Rusije. Smrt je konačni zbir života, u njoj se otkriva suština čovekova. U predsmrtnom zatočenju se naročito projavilo blagorodstvo Cara: njegova čvrstina vere, mužastvo, trpljenje, velikodušnost, moralna čistota i hrišćanska ljubav čak i prema svojim dželatima. Njegovo ime je postalo simvol i znamenje, kao luča svetlosti u tami koja se zgušava. Zverski ubijeni Imperator se pokazao kao pobednik u duhovnoj borbi, u večnoj borbi dobra i zla. Lišen carstva, pa čak i groba, on je našao svoju besmrtnost i život u srcu pravoslavnog naroda, koji je, bez obzira na klevetu koja traje, osetio veličinu i svetost Cara – mučenika Strastoterpca. Uostalom, za hristoubice i careubice i njihove duhovne potomke, Car je takođe živ: oni ga mrze kao živog neprijatelja – mrtvog je nemoguće tako mrzeti. Film „Matilda“ – to je produžetak jekaterinburškog zločina, to je pokušaj da se svetli obraz Cara prikaže kao poročan i zaprlja putem čudovišne laži i klevete, to jest da se produži njegovo pogubljenje, ali već ne u podrumu Ipatjevskog doma, već na ekranu, pred licem celog sveta. Tako se i psi trude da pokidaju na delove telo mrtvog lava, koji je i po smrti strašan za njih.“(7) I zaista: ogromna je Careva duhovna snaga kad pokušavaju da ga, sto godina posle Fabruarske i Oktobarske revolucije, oblate u očima ruskog naroda.
BORBA SE NASTAVLJA
Uprkos mnogim protestima, Ministarstvo kulture Rusije dalo je dozvolu za prikazivanje filma „Matilda“ u ruskim bioskopima, ali je ostavilo lokalnim adminstracijama da odluče hoće li da film prikazuju ili ne. Vlasti kavkaskih republika su rekle da je prikazivanje film nedopustivo zbog lošeg uticaja na mlade. Vlasti Krima nisu zabranile prikazivanje, ali su upozorile vlasnike bioskopa da ih građani mogu tužiti zbog vređanja verskih osećanja. Bioskopi na Krimu su već odbili da prikazuju čak i trejler za film.(4)
Predsednik Ingušetije, musliman Junuz Bek-Evkurov, koga je Vladimir Putin nedavno odlikovao za vernost Rusiji, izjavio je: “Čini mi se da filmovi poput ovoga o kome govorimo moraju da prođu kroz ozbiljnu cenzuru. U krajnjem slučaju, „Matilda“ nas navodi da o tome mislimo. Ne treba se plašiti toga. Od toga se demokratija neće smanjiti, nego će se povećati. /…/ Sada su nam kao nikad neophodni filmovi ne toliko vojničkog, koliko građanskog patriotizma. Njihov temelj mora da bude ljubav prema domovini i istoriji. Potrebni su nam filmovi za mlade i o mladima. Potrebne su nam teme kakve su poštovanje prema starijima i briga za mlade. Treba se baviti i teretom međunacionalnih odnosa. To nam je sad potrebno, a ne „Matilda“.“(5)
Ruska bioskopska mreža „Centarfilm“ odbila je da prikazuje „Matildu“, a njen direktor Aleksej Borodin je izjavio: «Huliteljskom filmu „Matilda“ zabranjujemo pristup u naše bioskope, jer on vređa osećanja ne samo vernika, nego i čitavog našeg naroda, skrnavi spomen poslednjeg ruskog cara, svetog strastotrpca Nikolaja Drugog. Brinemo o našim gledaocima, poštujemo duhovne vrednosti Rusije i njen golgotski put, koji je umnogome počeo ubistvom Carske porodice“.(6) Oglasili su se i Centri za ekspertizu i zaštitu prava Svetskog ruskog narodnog sabora, na čijem čelu se nalazi patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril. Posle zajedničkog zasedanja, istakli su da prikazivanje filma koji svece Ruske Crkve predstavljnja na neprikladan i istorijski netačan način može da izazove veliki raskol u društvu, pogotovo uoči stogodišnjice početka velikih progona verujućeg naroda i ubistva Carske porodice od strane boljševika. Naročito je nedopustivo da se taj film emituje na televiziji. Stručnjaci Svetskog ruskog narodnog sabora pozvali su na strogu kontrolu novca koji se iz državnog budžeta daje za filmove i pozorišne predstave koji mogu štetno uticati na javni moral u Rusiji.(7)
NAJNOVIJI DUHOVNI RAT
U Rusiji je za 26. oktobar 2017. najavljeno prikazivanje filma „Matilda“ Alekseja Učitelja, čiji je cilj da oblati Cara Mučernika Nikolaja pričom o njegovoj vezi sa balerinom Matildom Kšešinskom, koja, kao i priča o Raspućinu nekad, treba da baci dugu senku na jednu od najčistijih, zaista svetih, ličnosti ruske istorije. Mitropolit Ilarion (Alfejev) o filmu je jasno rekao: “Sve je to predstavljeno skoro u karikaturalnom svetlu. Evo, jednostavno ću vam reći čime počinje film: ta balerina trči po sceni Marijinskog teatra. Njoj, znači, spada grudnjak i pojavljuje se obnažena dojka. I tako ona s tom dojkom pleše. Naslednik sedi u carskoj loži i odmah se uzbuđeno podiže iz fotelje. I eto, s takvom vulgarnošću počinje i tako teče čitav ovaj film./…/ Ja čak ne želim da govorim o umetničkim vrednostima ili nedostacima tog filma. Radi se o čoveku, koga je Crkva kanonizovala. Crkva ima poseban odnos prema tom čoveku. Evo na dan njegove končine, na dan ubistva Carske Porodice, u Jekaterinburg se sleže desetine hiljada ljudi. I prolaze krsnim hodom. Oni idu od mesta streljanja do mesta gde se pretpostavlja da je sahranjen. Pet časova traje ovaj krsni hod, koji broji 60, 70, 80 hiljada ljudi. Vi pretpostavljate kakva će biti reakcija pravoslavnih vernika, kada se objavi taj film? Naravno, moguće je reći: pa ako vam se ne sviđa – nemojte ga gledati. Ali, reč je, kako mi se čini, o našem nacionalnom dostojanstvu, reč je o našoj istoriji. Mi ne treba da pljujemo na svoju istoriju. Mi ne treba da podvrgavamo javnom poniženju, ljude takvog nivoa i takvog značaja, kao što je poslednji ruski Imperator, pokazujući ga onakvim, kakav je on prikazan u tom filmu. Ne govorim čak ni o tome da je potpuno karikaturalno tamo predstavljena poslednja Carica. Ona je tamo prikazana prosto kao veštica, a nju je Crkva takođe posvetila./…/ Kod Nikolaja Drugog je zbilja postojala ljubavna priča. To je priča o njegovoj ljubavi prema ženi, koja je kasnije postala Carica. On ju je zavoleo još u mladosti, čak u detinjstvu, može se reći, kada su se prvi put sreli. Tu ljubav je on nosio čitav život. A što se tiče romanse s Matildom Ksešinskom. Da, to je bila mladićka zaljubljenost. Ne jako duga. Ona se završila nakon što se on verio sa svojom budućom suprugom. On nikada nije varao svoju ženu.“(2) Deputat Državne Dume, Natalija Poklonska, skupila je preko sto hiljada potpisa za zabranu ovog filma, ali ministar kulture Vladimir Medinski na to nije reagovao. Čelnik Čečenije, Ramzan Kadirov je ukazao na činjenicu da ovaj film predstavlja „namerno izrugivanje osećanjima vernih“, „ponižavanje ljudskog dostojanstva“, „skrnavljenje svetinja i mnogovekovne istorije naroda Rusije“. (3) Ako neko misli da je za prikazivanje filma slučajno zakazano za 26. oktobar 2017, grdno se vara. Učitelj, duhovni potomak onih koji su ubijali Carsku porodicu, hoće time da obeleži stogodišnjicu krvavog boljševičkog prevrata.
Opa, pa vi reklamirate film koji skrnavi svetog cara Nikolaja.
INTERESANTNO!