Rusija: U Srbiji prisutan "evrofetišizam"

Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin ocenio je da je u Srbiji prisutan „evrofetišizam“ gde svi očekuju čuda, ali se ništa od toga neće desiti ulaskom u Evropsku uniju, istakavši da Evropa i SAD nisu centar sveta, nego Istok i Rusija.

„Deset godina je sve bilo usmereno samo na EU, vidimo sad težak položaj Srbije i treba čekati još deset godina, a ništa se neće desiti. Nijedna zemlja ne može da živi u iščekivanjima“, istakao je Čepurin na skupu „Srpsko-ruski ekspertski okrugli sto“ održanom u Beogradu, a koji je organizovao Institut za evropske studije u Beogradu, zajedno sa Ruskim fondom javne diplomatije „Gorčakov“.

„Nemojte da stradaju odnosi s Moskvom“

On je rekao da je važno da, kada Srbija uđe u EU, ne stradaju odnosi Beograda i Moskve i dodao da Rusija nema ništa protiv EU, ali je na Srbiji da izabere svoj put.

Evroazijska saradnja sa Srbijom njoj donosi značajne pluseve i prihode, a od „Fijata“ Srbija zapošljava jeftinu radnu snagu, pa postoji bojazan da se ona pretvori u siromašnu zabit, provinciju, dodao je Čepurin.

On je naveo da Rusija može sebi da dozvoli samostalnu politiku, napomenuvši da je vrlo važan faktor u svetu postala i Kina.

Ističući da je ruski biznis bio prisutan u Srbiji uprkos antiruskoj vlasti u nekim trenucima, on je rekao da su ruske kompanije dobijale poslove koje niko drugi nije hteo, a kao primer je naveo Naftnu industriju Srbije (NIS).

„NIS niko nije htio da kupi, jer je bio u velikim gubicima, a sad bi ga svi uzeli“, naglasio je Čepurin, ocenivši da su serijali pojedinih televizija u Srbiji o navodnoj spornoj ruskoj kupovini NIS-a „glupe priče i skup izmišljotina“.

On je zaključio da je izgradnja gasovoda „Južni tok“ cilj saradnje Rusije i Srbije.

Kosmet je srpsko pitanje

Ruski ambasador je dodao da je Kosmet pitanje Srbije i da ona mora imati jasnu strategiju.

Ruski politikolog na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose pri Ministarstvu inostranih poslova Rusije Elena Panamarjova rekla je da je ekonomija najvažniji segment odnosa između država, a da je veoma visok nivo ekonomske saradnje između Srbije i Rusije.

„Ti odnosi su uključeni u globalno, u nadnacionalne kompanije čiji su budžeti ponekad veći i od nekih državnih“, naglasila je Panamarjova i dodala da EU vrši pritisak na odnose Srbije i Rusije.

Biznis, a ne (geo)politika

Viši naučni saradnik na Institutu za evropske studije u Beogradu Miša Đurković naveo je da je ruska elita mnogo više zainteresovana za biznis nego pitanja geopolitičkog položaja.

„Energetska politika je najvažnije pitanje odnosa Rusije i Srbije, kao i Republike Srpske, naročito posle kupovine rafinerije“, istakao je Đurković.

On je napomenuo da je Srbija sa svih strana okružena zemljama članicama NATO saveza, te da se i faktički postavlja pitanje odnosa sa Rusijom, koja pri tom ne sprečava njen ulazak u NATO.