Rusija počinje kolonizaciju Meseca

Rusija obnavlja program istraživanja Meseca, koji je prekinut 1976. godine. Kako smatraju eksperti, to je veoma razumno rešenje ukoliko se uzmu u obzir perspektive, koje pruža državi kolonizacija satelita Zemlje.

Planira se lansiranje tri satelita: „Luna-25“, „Luna-26“ i „Luna-27“. Osnovni zadatak prve misije – da se Rusiji povrati sigurnost sletanja na Mesec. A modul „Luna-27“ biće opremljen opremom za bušotine u cilju potrage vodenog leda.

Tokom novog ciklusa kolonizacije Meseca, Rusija će pokušati da ponovi prethodna dostignuća, naravno na drugačijem, višem tehnološkom nivou. NPO „Lavočkina“ je već počelo razradu mesečevih modula, koji će biti potrebni da se na potrebnu lokaciju dopreme robotizovana sredstva i stvara mesečeva infrastruktura.

Brojni eksperti smatraju, da se bez osvajanja najbližeg svemirskog tela nema šta ni razmišljati o kolonizaciji Crvene planete. Drugim rečima, Mesec je interesantan i kao odskočna daska za svemirsku ekspanziju. Jer je sada, na primer, ekpedicija na Mars – faktički let u jednom pravcu: suviše je mnogo nedefinisanosti, smatra stariji naučni saradnik Državnog astronomskog instituta Vladimir Surdin:

Sa moje tačke gledišta, let na Mars je u veoma dalekoj perspektivi. I mi nikada nećemo moći da na adekvatan način istražimo Mars, ukoliko ne budemo umeli da živimo i radimo na Mesecu. Radi se o tome, da let na Mars traje znatno duže. On zahteva znatno veće resurse – tehničke, energetske, ljudske. Mesec treba da postane lansirna rampa, baza za pripremu. On je potreban za letove na Mars.

Razgovori o letovima na Mars imaju danas više teoretski smisao. Niko, u stvari, ozbiljno i ne razmišlja o organizaciji marsovske kolonije zemljana. Mi još uvek neumemo toda ostvarimo čak na Mesecu.

Površinu Meseca prekriva regolit – mešavina fine prašine i delova stena, nastalih usled sudara meteora sa mesečevom površinom. Debljina ovog sloja varira od nekoliko santimetara do desetina metara. Naučnici navode principijelnu mogućnost dobijanja iz mesečevog regolita gvožđa, aliminijuma, silicijuma, a možda i titanijuma, hroma, mangana. Kao nus proizvodi, mogu se proizvoditi kiseonik, vodonik i sama voda. Osim toga, iz mesečevog tla je moguće proizvesti staklo, keramiku i neke druge materijale.

Eksperti smatraju, da je rudarsku proizvodnju na Mesecu najpovoljnije ostvarivati otvorenim kopovima. To je skup poduhvat, ali je opravdan, smatra Vladimir Surdin.

Na naučna istraživanja izdvaja se veoma mali deo budžeta u svakoj zemlji. Tako da se pitanje mora postaviti sa drugog stanovišta: odustati od mesečeve ekspanzije i biti u trećoj ili četvrtoj kategoriji zemalja, ili ne odustajati, i biti jedna od vodećih industrijskih država.

Posebnu pažnju treba obratiti na helijum-3, veoma perspektivno nuklearno gorivo, kojeg nema na Zemlji, ali ima u dosta dobroj količini na njenom satelitu. Njegova energetska snaga je ogromna. Jedna tona zamenjuje 20 miliona tona nafte. Istina, za dobijanje ove tone potrebno je prekopati deo mesečeve površine od 20 kvadratnih kilometara sa tri metara dubine.

Problem je još u tome, da čovečanstvo još nije savladalo kontrolu termonuklearne sinteze. Ali stručnjaci smatraju da rešenje ovog problema nije tako daleko. A ekološka čistoća i energetska efikasnost čine termonuklearnu sintezu na osnovu helijuma-3 neprevaziđenim izvorom energije. Osvajanjem tehnologije i rezervi helijuma-3 na Mesecu, čovečanstvo će dobiti večiti izvor energije.

Proizvodnja helijuma-3 neminovno pokreće brojne prateće vrste proizvodnje. Naravno to je stvar veoma daleke budućnosti. Ali nema sumnje, da će zemlja, koja bude u prednosti pred drugima u osvajanju Meseca, postati vodeća zemlja svetske privrede. Po svemu sudeći, Rusija je spremna da iskoristi ovu priliku.