Rusija munjevito pomogla Srbiji i Srpskoj protiv epidemije, NATO „razmišljao 30 dana kako da pomogne“ Crnoj Gori

Crna Gora je u martu tražila pomoć od NATO u borbi protiv pandemije. Na svetski dan šale – 1. aprila – Jens Stoltenberg je rekao da je nekoliko članica tražilo to isto i da će zahtevi biti iskoordinisani kroz NATO Centar za odgovor na krize.

Stoltenberg je tada rekao da su činjenice najbolja odbrana od optužbi da NATO nije pouzdan partner svojim članicama.

Evo te „odbrane“:

NATO je donosio odluku mesec dana. Odluka je bila da Crnoj Gori preveze pomoć koju joj neko drugi da.

Na drugoj strani, predsednik Srbije je od predsednika Rusije zvanično tražio pomoć 2. aprila. Moskva je donela odluku i isporučila pomoć za 24 sata.

U Srbiju je 3. aprila stiglo 11 aviona, 87 lekara i brojna tehnika.

U Republiku Srpsku, koja je prva od svih balkanskih zemalja tražila pomoć Rusije, stigla su 3 aviona, ljudstvo i tehnika.

Kineski avioni, pomoć i stručnjaci su već drugu nedelju bili u Srbiji, a deo je solidarno poslat Republici Srpskoj.

Srbija je ponudila da pomogne Crnoj Gori, ali je NATO obveznik – Milo Đukanović – odbio.

Dodik je predložio da deo ruske pomoći ode u Federaciju, ali je NATO obveznik – Sarajevo – to sprečio. Ambasador Ruske Federacije u BiH Petar Ivancov je ocenio da na žalost, politika radi na štetu građana.

Potom su balkanski post-kovid događaji potvrdili tu sliku: u Crnoj Gori je nastavljena antisrpska kampanja – od ljudskih prava do ekonomije. Srpskim turistima zabranjen je ulazak iako su oni jedina nada za turizam i budžet Crne Gore.

NATO je prodemonstrirao svoju bespomoćnost ne ponudivši nikakvu strategiju kolektivnog delovanja na planu zaštite zemalja članica, dok su Republika Srpska i Srbija, koje su orijentisane na multilateralnu pomoć (uključujući Kinu i Rusiju), uspele da efikasno izađu na kraj sa epidemijom.

Za razliku od njih, u Crnoj Gori je, po nalozima SAD i NATO, Đukanović čak dao naredbu da se diskredituje humanitarna suština pomoći sa strane Pekinga i Moskve.

I u situaciji sa borbom protiv Kovida-19 se pokazalo da slepo praćenje i pokoravanje politici Amerike i NATO nanosi štetu interesima Zapadnog Balkana.

One zemlje i teritorije Zapadnog Balkana koje su orijentisane na politiku vojne neutralnosti mnogo efikasnije izlaze iz epidemiološke krize – kako na planu ukazivanja medicinske pomoći stanovništvu tako i na planu izlaska iz ekonomske krize.

Realno gledano, efikasnost pomoći Rusije i Kine priznaju čak i otvoreni rusofobi poput balkanskih muslimanskih nacionalista kao što je Šefik Džaferović i Hrvati koji su nezvanično sondirali mogućnost dobijanja pomoći iz Rusije.

Dragan Čović je lično tražio da ruske ekipe odu u Mostar. Kao što je i tadašnji kosovski premijer Aljbin Kurti prihvatio pomoć Srbije.

Treba li mantru „ceo region u NATO“ zameniti devizom „saradnja sa svima nema alternativu“?

Da li, umesto NATO-u, Balkan treba da pripadne resuverenizovanim balkanskim narodima, kao što i Evropa treba da pripadne resuverenizovanim evropskim narodima? Koji su uslovi za to?

Na ova pitanja odgovaraju Miloš KOVIĆ, istoričar, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i član predsedništva Pokreta za odbranu KiM, Slobodan STANIĆ, srpski političar u BiH, funkcioner SDS i nekadašnji ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Dževad GALIJAŠEVIĆ, ekspert UN za borbu protiv terorizma Dušan JANJIĆ, predsednik Foruma za etničke odnose i autor knjige „Nju dil Srbija““ i dr Vojislav ŠEŠELJ, predsednik Srpske radikalne stranke.

Ković: Epidemija pokazala da samo suverena država može da pomogne svojim građanima

Korona je neobično jasno pokazala šta se oko nas događa. Pokazala je da samo suverena država može da pomogne svojim građanima, jer su zakazale sve multinacionalne institucije UN, SZO, NATO i EU. Korona je i ubrzala istoriju – NATO je pojačao akcije na Balkanu. Svrgao je Kurtija i na njegovo mesto postavio one koji će slušati naloge Vašingtona, a takozvana suverena antisrpska Crna Gora se u totalitarnom delovanju okrenula protiv svojih građana.
Elite NATO zemalja koje nas okružuju su još zadovoljne tobožnjim kišobranom Alijanse, ali je put pred balkanskim narodima – put resuverenizacije. To je jedini put.

Šta danas znači `Balkan balkanskim narodima`? Da li je to kao Evropa evropskim narodima?

Da. To znači da balkanski narodi treba da shvate da se ne mogu beskrajno sukobljavati oko svojih imperijalnih programa i granica u interesu velikih sila. Tu ideju su promovisali Mihajlo Obrenović, Ilija Garašanin, Nikola Pašić i to je ideja koja je oterala Osmansko carstvo sa Balkana. A sada može oterati NATO.

Balkanski savez 1912. je bio oslonjen na Rusiju. U ovom trenutku je Rusija jedina sila koja bi mogla da stane iza takvog projekta.

* Čime Rusija može da stane iza takvog projekta?

Rusija treba da pomogne resuverenizaciji naroda kroz obnovu demokratije i dijaloške kulture, nasuprot kulturi Zapada i NATO koji drže monolog. Rusija i Kina treba da omoguće ekonomski razvoj koji je oslonac suverenosti i da uklone polugu pritiska i ekonomskih ucena jednog centra.

Istorijski gledano, Srbija sa Rusijom nije imala velike veze, nego sa Austrougarskom sa kojom je morala da uđe u Carinski rat i da dobije taj rat da bi povratila ekonomsku nezavisnost. Interesi Rusije su ovde strateški, duhovni, ali su i ekonomski – ona je izbila na drugo mesto kao naš ekonomski partner. Da zaključim: treba nam bliža saradnja balkanskih naroda oslonjena na Rusiju. Rezultat bi bila suverena država naroda. NATO na Balkanu nema šta da traži. Iako je on na Balkanu dominantan, on se nije potvrdio kao ona sila koja može da uspostavi blagostanje i bezbednost balkanskih naroda.

Izvor: Sveosrpskoj