Rusi hrle u Žiču

Jednu od najlepših srpskih svetinja, manastir Žiču, u poslednje vreme najčešće posećuju  Rusi. Žele da vide fresku ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova, koja se nalazi u paraklisu crkve Svetog Save. Jedina freska ruskog cara u našoj zemlji otkrivena je ne tako davno – tajna njenog postojanja bila je strogo čuvana među monahinjama.

„Portret ruskog cara Nikolaja predstavlja redak primer u živopisu iz tog vremena„, priča nam slikar-konzervator Duško Jovanović, zamenik direktora kraljevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Crkva Svetog Save nije uvek otvorena za javnost. Smeštena jugozapadno od glavne crkve, „lepi“ se za trpezariju, pa je posetioci teško pronalaze. Kad konzervatori nisu ovde, moraju da se potraže monahinje da je otvore.

„Osim što se sporadično pominje u literaturi kao projekat Aleksandra Deroka, ovom crkvom se niko od istraživača arhitekture nije ozbiljno bavio“, kaže Jovanović. Slučaj je hteo da monahinje sačuvaju portret cara Nikolaja, a da taj portret kasnije spase vredan živopis crkve.

Crkva je prilično oštećena u zemljotresu, koji je pre nekoliko godina pogodio Kraljevo. Krov je prokišnjavo, a jedan deo kompozicije otpao je iz kupole.

„Ideja je bila da monahinje iz Žiče ponovo oslikaju crkvu“, objašnjava Jovanović.“Pozvali su nas da pitaju da urade nove freske. Tada smo saznali da se ispod običnog papira, nalazi freska sa likom cara Nikolaja. Fresku su 1945. godine pokrili duhovnik manastira otac Dositej i tada, mladi monah otac Gerasim. Bili su prisiljeni da to urade. Naredba je stigla od lokalnih vlasti“.

Novac za delimičnu sanaciju živopisa stigao je tek prošle godine. Ali, to nije dovoljno za ozbiljne radove.

„Živopis je u zabrinjavajućem stanju, zbog vlage„, tvrdi Jovanović.

Crkvu je oslikao ruski emigrant slikar Nikolaj baron Majendorf 1937. godine. Majendorf je bio u ekipi ruskih umetnika, koja je bila angažovana za izradu kopija najlepših srednjovekovnih fresaka za izradu kraljevskog mauzoleja na Oplencu.

„Negde između dva rata vladika Nikolaj Velimirović počeo je da obnavlja Žiču“, priča Jovanović. „Kao pristalica i jedan od duhovnih vođa bogomoljačkog pokreta, nastojao je da u Žiči bude napravljeno dvanaest oltara, zajedno sa zvonarom koja će imati 12 zvona, koliko je glavnih apostola. U njima je po vladičinoj zamisli neprekidno trebalo da se smenjuju liturgije. Crkvica Svetog Save sa trpezarijom upravo je podignuta za članove bogomoljačkog pokreta, koji su organizovano posećivali manastir i tu 1937. održali sabor“.

Vladika Nikolaj uspeo je da podigne još jedan paraklis – posvećen Svetom Nikoli na brežuljku jugozapadno od manastirske porte, gde se nalazi monaško groblje. Podigao je i kosturnicu u Žičkom polju.

„Njegove graditeljske aktivnosti zaustavio je Drugi svetski rat, koji je manastiru doneo velika razaranja. Sam vladika Nikolaj odveden je u logor“, kaže Jovanović.

Pored freske ruskog cara Nikolaja, u Crkvi Svetog Save naslikani su i ruski svetitelji Serafim Sarovski i knez Vladimir.

„Ove freske u kombinaciji sa srpskim svetiteljima vrlo su značajne sa istorijskog aspekta za Žiču“, objašnjava Jovanović. „Vladika Nikolaj je mnogo poštovao Rusiju i njenog postradalog monarha, a ovo je bio jedan od načina da prenese ličnu odanost i patriotizam. O Nikolaju Drugom Romanovu, Nikolaj Velimirović je pisao kao o velikom dobrotvoru srpskog naroda. Veliki dužnik i poštovalac cara Nikolaja bio je i kralj Aleksandar Karađorđević, koji je posle dramatičnih okolnosti koje su nastupile u Rusiji, velikodušno udomio ruske emigrante.“