Романескна ревизија историјских окрутности, Рајко Петровић у „Српском св(иј)ету“
Рајко Петровић у „Српском св(иј)ету“
„Западна европска цивилизација у тренутку када почиње колонијално освајање с краја 15. века па на даље, скренула је у једном правцу агресије, где је рацио доминирао над кредом, над вером. Изнедрила је просветитељство које је почело са Француском буржоаском револуцијом у правом смислу речи, које је религију и духовност, које су изнедриле све оне лепе манастире из прошлости, потиснуло из јавне и друштвене сфере, да бисмо данас имали ситуацију да је читава западна цивилизација у потпуности атеизирана, секуларизована и лаицизована. Она стоји насупрот те источне, православне цивилизације којој ми припадамо, која и даље баштини срж те хришћанске цивилизације“, каже за Недељни преглед „Српског св(иј)ета“ Рајко Петровић, сарадник Института за европске студије.
Он је представио зборник чији је један од уредника, који је издат од стране овог Института, под називом „Суочавање Европе са њеном колонијалном прошлошћу“:
„Овде је приказана једна широка слика која има за циљ да представи како су се десили успони и падови највећих колонијалних сила, заједно са циклусом предавања која смо организовали на Институту, од јануара до маја ове године. Баш данас наша колегиница Слађана Здравковић има предавање о томе како се Османско царство сналазило у периоду када су велике западне силе формирале оне мандатне протекторне територије на Блиском истоку. У овом зборнику се налази девет радова осам аутора који се крећу од анализе шпанског и португалског колонијализма, коју сам ја представио преко белгијског колонијализма који је јако занимљив; затим преко немачког, француског, британског, па све до холандског и скандинавског, о којима људи мало знају“.
Он је напоменуо да је овај зборник доступан бесплатно у пдф формату на сајту Института, а да се у њему још налази и анализа која ће бити представљена за двије седмице о позицији Ирана, односно Персије, која је остала једна од ријетких азијских земаља које нијесу биле колонизоване, а коју ће представити Србољуб Пеовић, османиста који је раније био гост „Српског св(иј)ета“.
Питање које је гост, који је између осталог и хиспаниста и докторанд на студијама политичких наука, кратко анализирао је и да ли смо ми били колонија прво османске, а затим и аусторугарске империје, и тиме отвара једну другу перспективу на оно што се у нашој историји углавном назива окупацијом:
„Оно што је сигурно је да смо ми и тада и данас били на менију великих сила које су хтеле да нас распарчају, да контролишу наше територије, да нас отерају од мора и слично. Зато су нама искуства других драгоцена, да видимо како је изгледао тај процес колонизације, и како је текао процес ослобађања, збијања редова, уједињавања у борби против окупаторских сила. Суочавање са прошлошћу је централна тема овог зборника, и истина је да је оно различито од земље до земље. Не бих да будем пристрасан, али Шпанија и Португал дефинитивно предњаче у суочавању, јер они нису истребили тамошње домородачко становништво, као што су то чинили Европљани на Северу Америке, у неким деловима Африке и Азије; мада ни они никада неће рећи да су починили геноцид. Они су се измешали са домородачким становништвом, тако да данас имамо на милионе „Местизоса“, мешанаца који живе на простору Латинске Америке“.
Интересантан увод који говори о тим глобалним односима садржи информације о различитом односу различитих ватиканских поглавника према овом питању, а свакако је најинтересантнији онај актуелног Папе Франциска, који долази из Аргентине.
