Младима у Србији узори су на првом месту родитељи, затим следе познате личности: Новак Ђоковић, Никола Тесла, док је Цеца на трећем месту, показало је истраживање експертског центра McCannTruth Central Београд.
За оне који су очекивали да ће им Гастози, Маце и Кристијани бити омиљена имена, погрешили су. Можда на списку има оних због којих се згражавамо, али прво место суверено држе – родитељи које је као своје идоле заокружило чак 35 одсто младих од 16 до 29 година који су учествовали у анкети.
“Нема ко не зна за Новака, пратио тенис и спорт или не, јер он је много више од тог спорта којим се бави”, један је од одговора из истраживања.
Психолог Жељка Мићић, менаџерка за аналитику и развој открива нам да није било значајних разлика у одговорима у односу на пол и године испитаника. Сва имена на листи узора – а могли су да наведу по три – спајају неспојиво: Путина и Карлеушу, Цецу и Ђинђића, Анђелину Џоли и Новака Ђоковића, Била Гејтса и Стива Џобса, док премијер Александар Вучић не би у овом тренутку прешао цензус код младих.
“Иако на први поглед неспојива листа идола, ипак постоји заједничка нит која их спаја. Млади сматрају да су све ове личности до успеха дошле сопственим радом, доследношћу и упорношћу. Следећа заједничка особина је живот по сопственим правилима, што је једна од најбитнијих вредности којима млади теже. Примећујемо такође да је већина ових јавних личности остварена не само на пољу каријере, него и на приватном плану, а данашњој генерацији младих то је још један од веома битаних животних циљева.”
Жељка објашњава да је промена настала са родитељима данашњих младих нараштаја, који су били и јесу либералнији у начину васпитања. Деци пружају подршку и разумевање, без строгих и ауторитативних метода ранијих генерација.
Очигледно је дакле да се узори и идоли младих мењају кроз деценије.
Четрдесете:
Тада је највећи син наших народа и народности – Тито – сигурно био неприкосновени идол младих, ипак је било места и за још неке. Један од највећих идола југословенске омладине био је Иво Лола Рибар, председник СКОЈ-а, који је 1943. погинуо приликом немачког бомбардовања, за које се касније спекулисало да га је инсценирао сам Тито да би се ослободио младог револуционара кога обожава омладина и чија је популарност могла да угрози друга „старог”. Мит и популарност Лоле Рибара настављена је и дуго година после његове смрти. Његов лик налазио се на блузама које су бригадири носили на радним акцијама, а његово име носила су културно-уметничка друштва, фабрике, школе… Мит о трагичном крају Лоле Рибара увелицан је љубавним писмом, које је он написао на ратишту својој београдској девојци Слободи Трајковић, а које јој је требало бити предато искљуциво у слуцају погибије Рибара.
Педесете:
У овој деценији долази до велике популарности фудбалера. Стјепан Бобек је био култни играч савршене технике, чији су пасеви и ролање лопте изазивали ерупције одушевљења. Драгослав Шекуларац је био у правом смислу идол, а то је знала и Комунистичка партија, која је спрецила Шекијев прелазак у чувени торински Јувентус, да би он и даље могао на стадионима да забавља радничку класу. Шеки је био и прва особа чије је понашање одударало од профила радног човека – самоуправљача – друга, јер је папирним новчаницама чистио ципеле. Милош Милутиновић је био први фудбалер због кога је публика провалила на терен да би га због одличне игре носила на рукама.
Шездесете:
Револуционарна икона Че Гевара, коју је магазин „Тајм” уврстио међу сто најзначајнијих личности 20. века, ушао је у животе младих Југословена, који су га обожавали, јер је био бунтовни борац за слободу, али не и задригао и поткупљив као домаћи другови и другарице. Убрзо се нашао на јакнама и блузама бригадира на радним акцијама. У овој деценији идоли младих постају музичке звезде, као што је Ђорђе Марјановић, певач који је први бацио сако у публику и ваљао се по бини. Марјановић је био и прва особа у послератној Југославији због које су избиле уличне демонстрације, и то због неправедног одузимања победе на фестивалу. Такође, Марјановић је био прва звезда због које је основан фан-клуб – „Ђокисти”.
У Енглеској настају „Битлси” и „Стонси”, а убрзо и у Београду креће мода ношења дугих коса и тексаса.
Седамдесете:
Здравко Чолић постаје велика звезда и идол младих, али заправо су га одувек волеле девојчице, које су чиниле већину публике на његовим концертима. Његове комшије, група „Бијело дугме”, постаће велики идоли домаће омладине. Револуционарни имиџ и тековине НОБ-а попуштаће пред појавом мини сукњи, фармерки и рокенрола, али ће се партизани ипак дочекати на ноге, и то преко телевизијске серије „Отписани” и јунака Прлета и Тихог који, осим на телевизијским екранима, налазе своје место и на мајицама које носе млади Југословени. Велику популарност међу омладином уживају Боба и Марија, главни јунаци филма „Луде године”, који је потукао све рекорде гледаности.
Осамдесете:
Појава певачице Фахрете Јахић, познате као Лепа Брена, изазваће хистерију равну оној коју су произвели „Дугме” и Чолић, а поставиће се питање да ли музички земљотрес у Југи могу изазвати само Босанци. У другој половини осамдесетих креће успон Слободана Милошевића и обнова српског патриотизма, тако да поново постају популарни Карадорђе и остали јунаци српске историје.
Деведесете:
Најмрачнија деценија у новијој српској историји није могла изнедрити другачије јунаке, него што су криминалци, шверцери и сумњиви бизнисмени. Један од највећих идола постаце млади криминалац Кнеле, због кога ће клинци почети да увлаче џемпере и јакне у фармерке и да носе огромне ланчуге око врата, чиме ће се формирати најјача супкултурна групација деведесетих – дизелаши. Певачица Цеца Ражнатовић устоличиће се као неприкосновени идол девојчица, које це лектиру заменити сновима о џиповима и жестоким момцима у њима.
Младима у Србији родитељи су узори 35%.
Познате личности:
1. Новак Ђоковић 28 одсто.
2. Никола Тесла 16 одсто.
3. Цеца 5 одсто.
4. Владимир Путин 5 одсто.
5. Анђелина Џоли 3 одсто.
6. Александар Вучић 3 одсто.
7. Јелена Карлеуша 3 одсто.
8. Бил Гејтс 2 одсто.
9. Зоран Ђинђић 2 одсто.
10. Стив Џобс 1 одсто.
11. Нико 5 одсто.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
