• Друштво

Резултати студије од користи за дефинисање националне политике економског раста

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Фото: Универзитет Црне Горе

Професорица Економског факултета Универзитета Црне Горе проф. др Маја Баћовић, објавила је рад у међународној научној интернетској библиотеци Доња Шлеско дигитална библиотека (ДБЦ) , на тему која истражује укупну факторску продуктивност и економски раст у седам балканских земаља са вишим средњим дохотком.

Резултати студије могу се користити у дефинисању приоритета националних политика, јер постоје различитости међу секторима у смислу њиховог утицаја на запошљавање и економски раст.

Истраживање у укупној привреди и на нивоу сектора (пољопривреда, индустрија и услуге), обухватило је Албанију, Бугарску, Босну и Херцеговину, Сјеверну Македонију, Црну Гору, Србију и Румунију, за период од 2000. до 2017.

Ово је прва студија која представља процјене укупне факторске продуктивности (ТФП) на секторском нивоу за одабрану групу земаља, а уједно и прва студија која представља процјене ТФП-а у укупној економији за одабрани временски период.

“Укупна факторска продуктивност (ТФП) је важна детерминанта економских флуктуација, економског раста и разлика у дохотку по глави становника међу земљама, што је потврђено многим емпиријским студијама”, објаснила је професорица Баћовић..

Она додаје да је у Црној Гори, просјечна стопа раста ТФП-а расла је у претходној деценији, иако је и даље релативно ниска, док су раст капитала и раст искориштености капитала, уз раст запослености, били доминантни извори економског раста.

„Ако се упореде просјечне стопе раста ТФП-а за укупну економију и на нивоу сектора за све економије у узорку, раст ТФП-а у индустрији је у највећој корелацији са укупним растом ТФП-а и био је позитиван у свим земљама. Најнижи раст продуктивности остварен је у сектору услуга. Сектор услуга је, са друге стране, био генератор највећег раста запослености“, наводи професорица Баћович.

На сличне закључке указало је је и истраживање спроведено на узорку од 26 европских економија (Баћовић, 2021), које је показало да је раст факторске продуктивности (ТФП) био највећи у пољопривреди и индустрији, и релативно висок у услугама које су базиране на унапређење знања и модерних технологија (ИТ сектор, финансијске услуге). У осталим услугама био је изражено низак.

“О значају раста мултифакторске продуктивности говори и резултат истраживања који је показао да је раст продуктивности допринио половини раста производње у европским земљама у посљедње двије деценије, док је друга половина првенствено резултат раста вриједности основних средстава и запослености”, додаје професорица Баћовић.

Истраживања су показала да је раст продуктивности током посљедње три деценије углавном резултат унапређења физичке инфраструктуре, образовања, тржишне ефикасности, иновација и институционалне инфраструктуре.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: