Резолуциј(е)а о злочинима геноцида
1 min read
Перивоје Поповић
Пише: Перивоје Поповић
Незаобилазни „Лексикон страних речи и израза“ знаменитог М. Вујаклије („Просвета, Београд, 1980, стр. 788) тумачи да је “резолуција ( лат. /франц.) писмени закључак, одлука, решење ( на крају неке скупштине у коме се износи расположење и мишљење учесника и формулишу захтеви ) одлучност, решеност“. Исту дефиницију преносе и савремена електронска тумачења с тиме што се додаје да тај акт има необавезујућу форму и најчешће је израз политичке воље и у неким случајевима политичког насиља релативне моћи или већине у датом моменту и нема обвезујућу изрику.
За појам геноцид ( Исто, стр. 169 ) уважени лексикограф на основу грчке и латинске лексике, кратко кже да је у питању „убијање, уништавање народа или племена.“ И ништа више.
Међутим, актуелне електронске лексикографске јединице појмом геноцид баве се много опширније и често контраверзно и, што је опште познато, непоуздано . Дозвољавамо себи да овдје дамо суштинску одредницу која, чини се, понајвише одговара непосредним збивањима и дилемама покренутим у Скупштини ( Зашто се не именује као народна – питање је и сад ?! ) Црне Горе :
„RAZRJEŠENJA I PROBLEMI DEFINICIJE (genocida ; zbog autentičnosti koristimo latinicu; sh. Wikipediia.org/wiki Genocid )
– Da bi se neka radnja podvela pod pojam genocida , nije dovoljno utvrditi da se radnja ( recimo ubojstvo, pa i masovno ) dogodilo. Definicija uključuje POSTAJANJE SPECIFIČNE NAMJERE ( MENS REA ; podvukao, P.P.) da se uništi neka nacionalna, etnička, vjerska ili rasna skupina.
– To znači čak iako je izvršen masovni pokolj stanovnika koji pripadaju nekoj skupini, ali to je učinjeno kao čin „običnog“ političkog terora, TO PRAVNO NIJE GENOCID … ( podvukao , P.P.)
Дакле, ако ја који мрзим комшију Николу, могу ли и Светога Николу ( Слава му и Милост ) да једноставно као „фан“ једне политике прогласим за геноцидног злочинца – правно, видимо – не. Политички терор , е о томе је, изгледа ријеч и у новом, надали смо се слободарском и слободоумном сазиву Црногорске скупштине – то јој је званичан назив, а хтио бих да напишем „скупине“ , но не дозвољава ми нада у Бога и лијепо породично васпитање, морам да браним другога од себе.
Група још неосвјешћених посланика, идолопоклоника Вође и његових милиона, покренула је управо ових Васкршњих и Свето Василијевих дана расправу о доношењу резолуције о Сребреници.
Као војник ( потом и официр) у резерви под заклетвом домовини С(Ф)РЈ, који до грађанског рата у Босни и није чуо за то мјесто, као савременик и активни посматрач несрећних ратних збивања, опет нијесам чуо, нијесам видио, нијесам ни прочитао да је било који обичан грађанин Црне Горе на било који начин учествовао у догађајима везаним за Сребреницу, које горња дефиниција препознаје као велики ратни злочин, али још увијек се у свему не препознаје оно што је суштина међународног права – мора постајати доказана намјера.
Е, да ли Вођа и њему блиски интересни кооперанти имају какве директне или сл. везе, то Скупштина првенствено треба да расправља и да даљи поступак воде надлежни органи државе Црне Горе, када се или ако се једном правно ваљано и праведно конституишу…скорашња вијест улива извјесну наду !?
Све речено је већ мање-више позната реторика и спекулатива, дозволимо да сад слиједи суштина, а то је ГЕНОЦИД, ante portas.
Како злочин геноцида не застаријева почнимо, дакле, од нас самих, ту негдје од почетка модерне секуларне државе Црне Горе:
– Је ли Велика Похара Куча од стране књаза Данила и великог војводе Мирка, јула 1856, геноцид – убијана су и дјеца у колијевци ?
– Је ли покољ у Велици геноцид – убијана су дјеца у мајчиним наручју, на сиси матере своје ?
– Је ли покољ у Долима Пивским геноцид – сама се у крвничку ватру бацила 17-годишња дјевојка Јаглика Аџић, прреподобна Јаглика Пивска; поубијали су јој сву фамилију, најмлађи брат Душан, имао је само 2 (двије) године.
