Резолуција резолуције

Пише: Снежана Костић

И опет жигошете,

у НЕ-моћи својој,

крупним се речима играте,

ону најтежу пажљиво бирате,

и на чело нам је утискујете,

верујући да ћемо је носити

во вјеки вјеков,

не знајући да је само

душа вавек,

ако је чиста –

она до које не допирете,

она коју,

у НЕ-моћи својој,

презирете,

она за којом потајно жудите,

јер немате је…

Ни не слутите

да ћемо дочекати Дан

у који ће Сунце гранути,

у који ће сва непочинства ваша

Светлост са нас спрати,

дан када ћете знати,

ви „мртви најкобнијим мртвилом“ *,

да вас нема у Вечности,

да су имена ваша

ветрови развејали,

да сте остали

у времену заробљени,

заборављени,

ничији,

престрављени,

НЕ-престављени…

… сабласни.

*

Ава Јустин Ћелијски:

„Немаш ли Христа Бога у души, мртав си најкобнијим мртвилом, па ма сматрао ти себе бесмртним; на тебе се онда с правом може применити она прекорна реч апокалиптичка:

имаш име да си жив, а мртав си (Откр. 3.1).”

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: