• Поглед

Режимски „курири“ – Мико и Славко: Которски „двојац без морала“

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Танцовање над земним остацима преминулог Митрополита Амфилохија, гдје су коло повели Мико Живковић и Славко Мандић а придружиле им се моралне сподобе разних фела и капа, оначава само једно - да су сви они тиме себе сахранили у најдубљу идеолошку канализацију паралелно егзистирајуће антицивилизације.

Мико и Славко - "Е вива апанажа"

Навикнути на орекстриране изливе србофобије режимских „интелектуалаца“ и медија, те увреде на рачун СПЦ, свештенства и вјерника, нисмо се зачудили ни када су исте интезивиране, до граница лудила, у предизборном периоду.

Нико није остао затечен ни њиховим наставком након изборног дебакла режима. Побједа слободне Црне Горе и болно сазнање да ће „пресахнути ријеке“ евра којима је режим награђивао њихове „патриотске“ урадке – произвели су фрустрације, које су „породиле“ обиље „осврта“ и у постизборном периоду, у којима су „чувари“ државе упозоравали грађане Црне Горе на „зло“ које долази из Србије, Русије, или – из Цетињског манастира.

Ипак, након упокојења митрополита Црногорско-приморског Амфиохија, бар на кратко, заћутали су многи из плејаде „буџетских корисника“. Не и которски „трубадури“ – Миодраг Мико Живковић и Славко Мандић, који ни у моментима када је читава православна Црна Гора туговала, нису успјели да покажу да посједују ни елементарну људску пристојност. Одсуство знања, стида и добре намјере – одавно су познати свима.

Тако је Живковић сахрану митрополита назвао „морбидним перформансом“, „кулминацијом антицрногорства замишљеним у новом великосрпском пројекту“, означавајући блаженопочившег митрополита као „главног ментора, идеолога и оца“ тог пројекта.

А новинар Славко Мандић, познат по нескривеним изливима србофобије, најгнуснијим лажима и увредама на рачун СПЦ и свештенства једнако као и по ДПС-апанажама и коришћењу општинског аутомобила у приватне сврхе, одлучио је да смрт митрополита „обиљежи“ – пуштањем забавне музике на свом Скала радију, иако је у читавој Боки, па и Котору, био проглашен Дан жалости, па је и Мандић био дужан да програм прилагоди тој чињеници.

Подсјетимо да је, недавно, баш у Мандићевој емисији Сретен Вујовић рекао да би „био задовољан да одробија Амфилохија Радовића“, без адекватне реакције Мандића. А пар дана нако сахране митрополита, написао је и нови „текстуљак“, вријеђајући најдубља осјећања православне Црне Горе.

Политички аналитичар и колумниста ИН4С-а, Војин Грубач, истиче да опскурне ликове попут Миодрага Живковића, Славка Мандића, Сретена Вујовића и сличних, прије свега одликује одлијепљеност од реалности, недостатак било каквих етичких норми али и најминималније, бар оне микронске црногорске храбрости да своје политичке ставове сучељавају са било којим идеолошким неистомишљеницима.

„Меркантилност Славка Мандића је свима позната, али и новинарска “професионалност” да у своје емисије доводи само јаре истомишљенике које одликује крајњи екстремизам и жеља да јавности хорски “соле памет”.

На другој страни, “великог Црногорца” Мика Живковића јавност памти по томе што је као политички лидер опозиционе ЛСЦГ био кључни учесник више него скандалозне корупционашке афере Трстено 2004. године. Тада се испоставило да је свој разбојнички покушај грабљења Црне Горе Живковић крио и од Малог кабинета ЛСЦГ, јер оно што је планирао да попљачка са супартијцем Николом Самарџићем очито није желио дијелити с осталим, евентуалним и могућим – меркантилним и неодговорним Црногорцима из странке.

И сада се тај исти Живковић, које је због криминалних активности био отјеран са мјеста лидера унижене ЛСЦГ и који је својим понашањем показао да су му Црногорци који гласају ЛСЦГ потребни само да би заузео што бољу позицију за личну пљачку “вољене му Црне Горе”, представља некаквим заштитником Црногораца?!

Док идеолошки лутају као гуске кроз маглу, јавност овакве ликове доживљава као моралне ништице које путују кроз вријеме без части и образа, са особеним обликом антицрногорства које карактерише хипермеркантилност, гдје пажљиви посматрач може интуинтивно уочити да им у једног оку одсијева знак долара – а у другом евра.

Танцовање над земним остацима преминулог Митрополита Амфилохија, гдје су коло повели Мико Живковић и Славко Мандић а придружиле им се моралне сподобе разних фела и капа, оначава само једно – да су сви они тиме себе сахранили у најдубљу идеолошку канализацију паралелно егзистирајуће антицивилизације, легитимишући се на тај начин као тотални аморални отпад људског рода.

Дакако, такву идеолошку патологију ми сада уочавамо у многим медијским и политичким сегментима нехуманог, свирепог и пакленог одлазећег режима, али примјећујемо да тиме они закономјерно укуцавају последњи криви ексер у свој недостојни и неквалитетни политички гроб.

Над свим тим ништавилом умирућег, обијесног режима ипак царује одлазак на небо великог Митрополита Амфилохија, који је за собом оставио духом свесилни православни народ Црне Горе, пред којим ће сви ови отпадници морати клекнути и са сузама у очима молити за опроштај.“, закључио је Грубач.

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Подсјећање на нељудски прогон митрополита од стране Ђукановића и Марковића: Он је њима ОПРОСТИО, а да ли су они себи?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: