Реаговања на пресуду суда у Хагу

Исход процеса који су Србија и Хрватска водиле пред међународним судом правде у Хагу био је очекиван и неће битно утицати на будуће односе две земље, оцењује Тим Џуда, дугогодишњи дописник лондонског Економиста за Западни Балкан.

“Цео процес је био бесмислен, изузев за адвокате, који су масно наплатили хонораре, и за неке политичаре, којима је послужио за стицање политичких поена”, рекао је Џуда за Тањуг.

Џуда сматра да је од почетка било јасно да ни хрватска тужба, ни српска противтужба немају изгледа на успех, јер ни једно релевантно међународно правно тело, па чак ни организације за људска права, нису тврдиле да је било која страна током рата у Хрватској починила геноцид.  

“Било је тешких злочина са обе стране, али геноцид је утврђен једино у Босни и Херцеговини, у случају Сребренице”, рекао је он.

Џуда подсећа да је тужба пред МСП коју је Хрватска подигла против Србије била једна од последњих жеља покојног Фрање Туђмана и да је Хрватска демократска заједница зато инсистирала на њој.   

“Социјалдемократи су се бојали да ће их ХДЗ напасти ако повуку тужбу, а онда ни Србија није могла назад”, каже Џуда.

Он процењује да мишљење МСП да се ни Србија ни Хрватска не могу сматрати одговорне неће битно утицати на будуће односе две земље, али да би било нешто сасвим друго да су једна или обе државе проглашене кривим.

“Претпостављам да су владе и у Београду и у Загребу сада одахнуле, јер ће моћи да скину то питање са дневног реда и окрену се будућности”, рекао је Џуда за Тањуг.

Милановић: Нисмо задовољни, али цивилизовано прихватамо одлуку

Хрватски премијер Зоран Милановић каже да у влади нису задовољни одлуком Међународног суда да одбије и хрватску и српску тужбу за геноцид, али да ће одлуку на цивилизован начин прихватити.

„Нисмо задовољни одбијањем хрватске тужбе, задовољни смо одбијањем српске“, рекао је Милановић новинарима после објављивања пресуде у Хагу.

„Хрватска тужба је нажалост одбијена, није утврђен геноцид, али утврђено је да је било злочина и жртава. Одлуку морамо поштовати, жалбе нема. Нисмо задовољни одлуком суда, али на цивилизован начин је прихватамо“, рекао је премијер.

 Он је навео да је прошло више од 20 година од ратних страдања и да је Хрватска чланица Европске уније и сада може да гради своју будућност у том смеру.  

„Србији у том погледу желимо све најбоље, али не одустајемо од питања несталих и повратка културнога блага. То је наш дуг према народу и држави и морална обавеза која чека сваку владу“,поручио је Милановић.

 Јосиповић незадовољан пресудом у Хагу

Одлазећи хрватски председник Иво Јосиповић каже да није задовољан коначном пресудом Међународног суда правде, која је одбила и хрватску и српску тужбу за геноцид, али да је припремом тужбе у чему је и сам учествовао одрађен дуг према жртвама.

Јосиповић, који је учествовао у припремању тужбе пре него што је постао председник, за Нову ТВ казао је да је „добијена опомена о страшним злочинима који су се догодили на овим просторима“.  

„Питање је да ли страшни злочини који су се догодили подразумевају геноцид, а Суд је заузео ово конзервативно становиште и подигао лествицу за геноцид јако високо“, оценио је он.

Одлазећи хрватски председник сматра да су „неки од најстрашнијих злочина испали из рачунице, јер је Суд проценио да је Србија везана конвенцијом од 1992. године“.

Како је додао, Суд је прилично јасно код контратужбе Србије рекао да Хрватска не може бити сматрана земљом која је починила геноцид, те да су скинути и наводи о геноцидности Олује.

„Цена рата је била врло скупа, Хрватска је била жртва агресије. Нажалост, Суд не одлучује о тим питањима“, мишљења је Јосиповић.

По њему, кључни проблем је био како доказати геноцидну намеру и како ставити појединачне случајеве у заједнички контекст.   

„Ми смо развили теорију мозаика, где смо покушали да докажемо да су сви догађаји били део јединствене намере да се почини геноцид. Били смо свесни тог ризика да би оваква одлука Суда могла бити вероватна“, рекао је он, оценивши и да хрватски правни тим није ни у чему погрешио.

Он сматра и да реперкусије ове пресуде на хрватску будућност неће бити негативне, као и да се не мења афирмација хрватског става да је слободу стекла праведним ратом.

Коментаришући даље односе са Србијом, Јосиповић је проценио да ће сада, вероватно, бити подигнуте страсти у медијима, коментари незадовољства и задовољства пресудом.

„Ниједна гарнитура не може одустати од тражења несталих, а с друге стране постоји и одговорност свих држава да процесуирају ратне злочине„, закључио је Јосиповић.

  Веселиновић: Започети решавање отворених питања

Преседник скупштинског одбора за дијаспору и Србе у региону Јанко Веселиновић оценио је да је дошло време да се истински почне са решавањем бројних отворених питања која се тичу Срба избеглих и прогнаних из Хрватске, пре свега њиховог повратка и враћања одузете имовине и станова.

Треба почети и решавање питања пензија и бројних других статусних и мањинских права, употребе језика и писма, наводи се у саопштењу.

„Очекујем да ће у наредном периоду Хрватска озбиљно приступити решавању ових питања, јер више не постоје никакви разлози за одуговлачење, посебно ако се има у виду да је овом пресудом отклоњена и формална препрека да се Србима врате одузета и узурпирана права“, истакао је Веселиновић.

 Он је изразио очекивање да ће пресуда допринети развијању бољих односа две државе.   

„Наравно, није спорно да је било жртава у ратним сукобима и да треба истражити све ратне злочине као морално судску сатисфакцију, при чему треба инсистирати на појединачној одговорности, а не да се оптужује цео народ. Тиме би се ставила тачка на сукобе са циљем да се тако нешто никада не понови на овим просторима„, истакао је Веселиновић.

Одбор за дијаспору и Србе у региону ће, како је наведено, у наредном периоду посебну пажњу посветити Србима који су избегли и прогнани са територије Републике Хрватске.

 Пусић: Пресуда не значи да није било рата и злочина

Шефица хрватске дипломатије Весна Пусић изјавила је да се нада да је пресуда, којом је Суд одбио у целости тужбу Хрватске и противтужбу Србије за геноцид, једна врста доприноса да се заврши историјско раздобље и напредује у бољем смеру.

Пусић је нагласила да Хрватска не би ишла на Суд да није мислила да је њена тужба утемељена, преноси портал Индеx.хр.

„Оваква пресуда не значи да није било рата или да није било злочина и убијених. Суд је врло детаљно размотрио и констатовао цели низ таквих чињеница, но истовремено је констатовао и да те чињенице не чине корпус дела која чине геноцид. А то је свесна намера уништења једне групе у целости“, додала је министарка спољних послова.

Према њеним речима, све што је Суд разматрао и донео у пресуди „потврђује и утврђује да су та дела почињена у агресији на Републику Хрватску“.

 „Такође, сматрам да је важно подсетити и констатовати да је сам Суд у изрицању пресуде закључио да је један од главних задатака утврђивање судбине несталих, што је био и хрватски захтев у сусрет тужби. Но, око тога није било воље с друге стране, надам се да ће колеге у Србији сада у складу с упутствима Суда прионути на тај задатак“, поручила је Пусић.

Како је подсетила, ради се о „необично мучним догађајима и великим размерама уништавања и смрти из 90-их“.

 „Важно је да, док рашћишћавамо то раздобље, истовремено гледамо у време пред нама и да се тако нешто искључи за генерације које долазе. У том смислу надам се да је ова пресуда једна врста доприноса да се заврши историјско раздобље и да се напредују у једном бољем смеру“, закључила је Пусић.

 Петровић: Одлука очекивана, искористити је за боље односе

Директорка београдског центра за људска права Весна Петровић оценила је данас да је одбијање тужбе Хрватске и противтужбе Србије за геноцид очекивано, али је истакла да то не значи да две земље треба да одустану од процесуирања појединаца одговорних за ратне злочине у бившој Југославији.

Петровић је у изјави Тањугу навела да је та одлука очекивана јер је међународни злочин геноцида озбиљан злочин који је тешко доказив и „мора да се докаже намера да сте желели да уништите трајно део групе или целу једну групу етничку, верску…“

Како је додала, пред Међународним трибуналом у Хагу, где се установљава појединачна одговорност оних који су починили кривична дела, никада се није догодило да је неки појединац осуђен за кривично дело геноцида на простору Хрватске.

Једино је, како каже, пресуђено да је постојао геноцид на једном ограниченом делу територије БиХ у Сребреници, те да је то „једино место на ком можемо да говоримо о геноциду“.

 Она је нагласила да злочин геноцида укључује само намеру, а да је радња извршења тог кривичног дела је потпуно иста и кад се чине ратни злочин, злочин против човечности… те да пресуда не би смела да доведе до тога да власти у Србији и Хрватској одлуче да не процесуирају појединце одговорне за злочине.

„Не смемо да кажемо да ето није било геноцида па не морамо даље да настављамо неке процесе који се тичу индивидуалне одговорнсти појединаца који су заиста починили ужасне злочине у ратовима на простору бивше СФРЈ“, рекла је Петровић истичући да је у српским и хрватским законима предвиђено кажњавање за ратне злочине.

 Јањић: Одлука очекивана, теже ће је примити Хрвати

Политички аналитичар Душан Јањић изјавио је да је очекивана одлука Међународног суда правде, оценивши да ће она „теже пасти хрватској јавности“.

„И једна и друга тужба су биле више мотивисане унутрашње политичким проблемима шовинистичких елита или неспремношћу да преузму свој део одговорности за тежак грађански рат и крвопролиће у Хрватској. Хрватској јавности ће бити теже у овом моменту, јер је читав мит борбе прављен на томе да су они били жртве агресије и да су имали оправдани ослободилачки рат„, рекао је Јањић Тањугу.

У том смислу сматра да ће ова одлука бити велики проблем у Хрватској јер је она на томе грађена као држава. 

„Биће драме, нацистичких изјава и јачање екстремног десног и на једној и на другој страни, али поговотово у Хрватској. То је сад њихов унутрашњи проблем“, сматра Јањић.

Хрватска НВО: Развијати билатералне односе, истражити злочине

 Хрватски Центар за суочавање с прошлошћу „Документа“ саопштио је данас, поводом објављивања пресуде Међународног суда правде (МСП) у Хагу по узајамним тужбама Хрватске и Србије, да је важно усмерити енергију у развијање билатералних процеса, али и да треба даље истражити све ратне злочине. 

„Обе земље су обраћањем Међународном суду правде уједно донеле одлуку да ће поштовати донесену пресуду. Јако је важно да ограничена енергија наших друштава, јавности и влада не оде у интерпретације које одговарају „нашој“ страни, већ у развијање билатералних процеса“, наводи се у саопштењу достављеном Тањугу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: