Ratko Bulatović: Nevina krv
U rano proleće leta Gospodnjeg
Hiljadudevestodevedesetdevete
Bombe Nato pakta, spržiše moje
Butine, kolena, cevanice, pet
Ratko Bulatović
U rano proleće leta Gospodnjeg
Hiljadudevestodevedesetdevete
Bombe Nato pakta, spržiše moje
Butine, kolena, cevanice, pete
I dok ovih godina, ovako prikraćen
Između zemlje i neba šetam
Razmišljam, dobro je, što sam ipak živ
Da im još malo i ovakav smetam
Da ih podsećam na brojna zločinstva
Da ih opominjem, da im prkosim
Pred pokoljenjima, oni nek se stide
A ja svoje rane, sa ponosom nosim
U reku nevino prolivene krvi
Što nemirno huči, bučno kao slap
Znam nisam jedini, nit zadnji, nit prvi
Koji u nju prosu, jednu svoju kap
Ova moja reč nemoćne utehe
Neka se daleko, čak do neba čuje
Ja im ne opraštam, davno je rečeno
Da krv nevina, nikad ne miruje
Obilići našeg vremena!
Prkosni div junaci!
Hvala Vam Ratko na puštenoj „kapi“ krvi, na životu ostavljenom u odbrani zemlje, u odbrani svetih stopa prađedovskih!!
Mi ne možemo, mi NE SMIJEMO zaboraviti Vašu žrtvu, niti svih ostalih nevino postradalih mučenika!
Vijenac slave, onaj ljepši i veći od bilo koje riječi ljudske zahvalnosti i divljenja, čeka Vas kod Oca svih nas!
A ZLIKOVCI i KRVNICI iz NATO alijanse neka dočekaju svoj Sudnji dan noseći na plećima stotine hiljada nevino stradalih iz cijelog svijeta…stradalih i izmučenih od raznih (ne)milosrdnih anđela!!!