Пише: Славиша Чуровић
Замислите да сте у ситуацији да вас неко мрзи? Нормалан човјек би се запитао: „Шта сам урадио да то досегнем? Која је моја грешка?“
Замишљам, а то ми је негдје и посао био, како се понаша човјек кога мрзе и како се носи са тим. Онда тражим узроке зашто би неко мрзио тог неког кога би ваљало одиграти. Да сам млађи, неискуснији или да се спрема представа са великим именима театра, гдје се мораш наметнути логичким размишљањем на читајућим пробама, улазио бих у узроке из дјетињства, младости, трагао бих гдје се запатила та жица јада да човјек постане такав да га мрзи већина, да се радује његовом одласку. Како позориште пренаглашава све, макар било и најмодерније, од њега сам се одаљио скоро па невољно, али сасвим мало да би тај начин размишљања изгубио.
На филму нема те дубине у трагањима, али је дубина заправо у знању да то донесеш без ламентирања и силних, вишенедељних проба. Макар код нас. Друго је Запад, и то кад се хоће, мада не пречесто, па се све ово из позоришта одради као припрема, а онда се приреди сцена пред камерама.
Зашто ово? Размишљам колико је диктатор из Растока, а пледирам да сам први употријебио ту флоскулу, био погубљен током деценија власти не осјећајући да се половина, а најчешће и више од половине (бројање гласова за његовог земана је било као бројање пара банде након пљачке банке) народа којим он „влада“ осјећа тако да једва чека да оде и остави нас на миру.
Колико човјек може бити осион, неосјетљив, бахат на крају, да се не запита: “ Ма шта је ово, дај да поправљам утисак, овако не ваља“. Не, он је стезао, притезао, доправљао, док није пукло и док није пао. Са власти. Иста она добрано натполовична већина је изашла да слави што је отишао. Са власти.
И данас се осјећа слобода.
У боксу је на примјер Кус Д’ Амато учио своје борце да док су у рингу, науче себе да посматрају у току борбе у којој учествују као да су ван истог и да се коригују сами, да мијењају тактику да би дошли до побједе. Мало их је могло то, али тих неколико примјера да се то може научити, постали су највећи, Мухамед Али рецимо је то знао инстинктивно и по памети. Неко је то знао јер је био сам генијалан, да га нико учио није. Миодраг Перуновић, рецимо. Као и Али. Исто је и на сцени и пред камерама. Исто је и у политици. У свему. Нема школе која учи кад нешто немаш у себи.
Е тако је наш предпензионер из Растока био неталентован за учење. Ишао је једнобразно, по наученој матрици комунистичког апаратчика и дјеловало је да може. Дјеловало је да се мијења и прилагођава временима која су била турбулентна и да зна кад да јурне, кад да прикочи, кад да крене до отказа, а кад да отаља у опрезу.
Али била је варка. Као и сви који нису велики шампиони, предпензионер из Растока је научио шаблон, као добар и млад комунац, али није имао дара да га надогради.Просто, јер није био рођени шампион, коме инстинкт говори кад и шта.
Сад може да се ламентира и са вјеровањем…Мухамед Али је био вјерник, Перун је вјерник,нпр.и Толстој је био вјерник…Добијали су инпуте и „одозго“.Сасвим је јасно.
Али, с друге стране, Стаљин није био вјерник, Хитлер није био вјерник, Тито није био вјерник…И? Донијели су несрећу тоталитаризма. Први је смањио Њемачку на ово што је данас, одвео у смрт око 60 милиона људи по свијету, други је смањио нације СССР-а за 27 милиона, индиректно је крив за ратове од Абхазије до Украјине исписујући границе гулазима, трећи је припремио кланицу у којој се истоговорећи народ поклао на прагу 21.вијека.
А свој тројици су идеје биле мегаломанске, увијене у једнакост, а суштина је била и остала – ВЛАСТ.
Не упоређујем предпензионера из Растока, мада „Номен ест омен“, са ова три диктатора, али нас је исти „расточио“ добро.
Подијелио један народ на четири дијела, посијао мржњу међу браћом, направио такав модеран СССР на територији од 13.000 километара квадратних, да би му сва тројица покојника аплаудирали на генијалном „прављењу новог човјека, новог Црногорца“.
Оног који преводи свог највећег писца, који је спреман да брата убије и протјера, који ће ако треба бомбом на цркве и манастире, који неће презати и да крене у рат у својој земљи да би доказао да је у праву за ову мантру која му је медијски сервирана од предпензионерових медијских и културнорадних слугу тако добро да би и Гебелс аплаудирао, Берија био одушевљен, а Доланц би се смјешкао на овај стратешки потез стварања „новог човјека“.
И као у случају све тројице, мада не поредим предпензионера из Растока са њима, пројекат је пропао, али је евалуација ( у ЦГ је нпр. било модерно рећи,кад нешто украду од народа какво острво или плажу па узму за себе под туђим именом, „валоризација“) донијела хаос.Сви знамо какав у сва три горе описана случаја.
А код нас? Могуће да смо толико мали да се можемо извући након 30-тогодишње „валоризације“, а могуће да смо у задњи час побиједили као народ.
Јер Стаљина, Хитлера и Тита није смијенио народ, него је негдје цијанид, а негдје биологија учинила своје.
Код нас је народ ипак побиједио, с тим што нам треба неко Алијевског или Перуновог инстикнта и генијализма, или Толстојевог мира у узаврелом лонцу.
Има ли га Црна Гора?Могуће да има, а ако се неко спрема на ово, не би било на одмет гледати меч нпр. АЛИ – ФОРЕМАН из Киншасе 1974-те, или ПЕРУНОВИЋ – ЈОВАНОВИЋ из 1981-ве из Сплита, или се бацити на „Хаџи Мурата“ написаног поткрај 19.вијека.
Да се научи колико човјек кад промисли умије и оно што мисли да не умије, колико може да побиједи све предрасуде и отклони све препреке а да га на крају дана или каријере, нико не мрзи.
Знам да предпензионер из Растока није марио за бокс много, тежак и обиман је и Толстој био, сигуран сам… али би наши нови асови који стижу да поправе хаос настао иза њега, могли да узму ово у обзир и схвате да се мир и спокој највише чувају кроз рад на себи, напредак у размишљању и у непрестаном запиткивању: “ Како ћу то побиједити другога ако не побиједим себе“.
Или: „Како од Црне Горе направити нормалну земљу и да учинимо да се нико не осјећа непозваним у сопствену кућу“.
Е то се зове мудрост. Имамо ли је ми у ЦГ, не знам, а хоће ли нам требати, у то сам сасвим сигуран да ће је морати некако наћи сви који ће сјутра водити исту.
А да је сложено, сложено је.Већина би побјегла кад схвати размјере хаоса који је оставио диктатор и предпензионер из Растока.Али најбољи ће засукати рукаве и суочити се.
Мудро и тактички.Некад примајући ударце, некад их задајући.Некад чекајући, понекад се правећи јачим него што су, или слабијим него што јесу.
Као Мухамед Али ономад са страшним Фореманом, као Перуновић са Савченком, као Толстој са унутрашњим ратом у коме се мудрошћу доносио мир- тј.побједа.
За ово се мора знати и историја проблема, култура која мора радити на томе да се проучи проблем и да се објасни да мржња не води побједи,да се одгоји у себи прво одлука да се помирењем мудро побиједи у овом страшном културногениоцидном рату који је Црну Гору довео до ивице амбиса и учинио да за мало постане ново буре барута Балкана.Расточко.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Mozda treba po nesto i dodati. Opste je poznato – onome ko zaista zeli da zna – da „Vodja“ iz Rastoka i nikada ne bi bio vodja da nije imao gospodare sa strane. Zle gospodare koji su ga prvo postavili (cutali su na sva njegova nedela), a onda mu izdavali zadatke kao djacicu kada uciteljica daje zadatke. Rasturi Jugoslaviju, vazi, podeli narod (tako se lakse vlada), dogovoreno, stvori neku naciju i forsiraj je – ma nema problema – malteretiraj autohtonu naciju – to je najlakse… Osilio se, mislio da moze sve. Objektivno, radi se o jednom priprostom coveku. Kakav Hadzi Murat, nije on ni Rat i mir citao, a kamo li Hadzi Murata. Prirodno pun sebe, smatrao je da sve moze – hapsio, naredjivao, krao, prosto – radio sta je hteo. E onda je udario u identitet jednog naroda – u crkvu, (naravno po naredjenju sa strane) i tu je (konacno) pukao. A moglo je to i ranije da nije bilo pomoci sa strane. Da li je on i jedne izbore dobio posteno? Zna li neko neke izbore gde on nije mutio? I sada ga Zapad ne da, samo kada se njegova nedela otkriju sve vise i vise, sta ce onda?
Ja nemam problema sa ovim (naivnim) ljudima koji ga brane po portalima. Oni su, ipak, idealisti, i misle da sve sto leti da se jede. A Milo je prilicno pragmatican: nakupio se taj para (mada je jos 2012 tvrdio kako nema ni dinar ustedjevine!) da moze pola Crne gore da kupi (ako vec nije!). Narod ko narod, misli – MiIo je otac nacije, treba ga braniti. A on, sve bogatiji i bogatiji. Treba bas biti slep i to ne videti. Samo, sta ce kada Zapad prestane da ga brani? Spuz ce biti mali (mada ce on, verovatno, sluzbeno da ode negde i da se ne vrati vise).
SVE JE JASNO I OČIGLEDNO ALI U GORNJU TROJKU UMJESTO STALJINA TREBA DA STOJI LENJIN, KAO TREĆI ENGLESKI AGENT PORED SPOMENUTE DVOJICE. LENJIN PORED MASAKRA NARODA I KRALJEVSKE PORODICE DIJELI RUSKU ZEMLJU FINSKOJ, BALTICKIM ZEMLJAMA I OGROMNI DIO UKRAINI STA DOVODI DO DANAŠNJIH TRAGIČNIH DESAVANJA
Kako je mogla Prva Bitanga iz Rastoka toliko da se usere u institucije Crne Gore i da od njih napravi instalacije Monteprkna ako nije imao bandu OKGDRPS sa Govedom iz Rasove, drprd Prdnjavom iz Mojkurca, Migom Kovertom sa dva-tri padeža, Petrom Šišnjarom, Rakom Majmunicom, Ćuškom Kradijatorom, đakom pješakom iz Mojkurca, Bijelom Vranom iz Šula kod Pljevalja, tajmaut- bravar srambasadorom mićom vlahovićem iz Ulotine i mnogim drugim kapitalcima iz septičke jame Monteprkno.
Tebi je lako da osjetiš kako je to kad te mrze! Mrzi se neko ko je zloban, pakostan, zarad novca piše laži, zbog svog promašenog života okrivljuje druge….Zatvori oči i razmisli.
Ziva istina.Neostvarena osoba kao ovaj poltroncic od Curovica misli da ce se pisanjem lazi uvuci nekom od veljesrbskig reditela i iskamcit neku od nizerazrednih uloga.
On upravo piše o takvim mozgovima kao što su vaši, ali vi te ne možete dokučiti. Takvim kao što ste vas dvije je polupismeni rastočki lupež idol.
Što ne smrdiš na na portalu Čmarka Šupkovića, Praška Đubranovića i sličnim…?
ни грам додати ни грам одузети!Браво легендо и хвала на овом тексту за размишљање некима ако имају Ш чиме!
Prosto da se čovjek zapita kako se može akumulirati toliko zla u jednoj osobi.
Vjerovatno mislis na Curovica.Vala bas je splacina.
Kud ce veća od tebe.