Raskid bez saopštenja: Da li se Milo i DPS tiho razilaze?

Na proslavi Dana Demokratske partije socijalista, održanoj 22. juna na Cetinju, dogodilo se ono što su mnogi unutar i van partije očekivali, ali niko još javno nije izgovorio: Milo Đukanović se nije pojavio. I to nije bilo prvi put da „preskače“, ali sada – u potpunosti. Bez govora, bez prisustva, bez poruke.

Za nekoga ko je decenijama bio sinonim za DPS, ovo je politički zemljotres, čak i ako ga stranačka struktura pokušava zataškati osmijesima i parolama o “modernizaciji”. Čudi da je i medijima „promakla“ ova „odsutnost“…

Poruka kroz tišinu

U političkom životu, kao i u diplomaciji, odsustvo je često snažnija poruka od prisustva. Izostanak Đukanovića sa centralne proslave partije koju je stvarao i decenijama vodio, nije samo lični izbor – to je poruka.

I to poruka u dva pravca:

DPS javnosti: “Idemo dalje bez Mila.”

Milu: “Počasna titula je sve što ti ostaje.”

Zašto bi neko poput Đukanovića, poznat po kontrolisanju narativa, dozvolio sebi da bude izostavljen iz trenutka koji je nekad bio njegov? Zato što – po svemu sudeći – više ne kontroliše narativ.

Stranka bez vođe – ili stranka s novim vođstvom?

Danijel Živković i novo rukovodstvo sve više promovišu “novi DPS” – partiju koja, bar na površini, pokušava da se distancira od reputacije korupcije, kriminala i autoritarnog upravljanja, koja je neminovno vezana uz Đukanovićevu eru.

U tom pokušaju, Đukanovićev politički uticaj postaje smetnja.

Nije stvar samo u unutrašnjem reformisanju statuta ili mlađim kadrovima. Ovo je pokušaj potpunog ideološkog i personalnog rebrandinga, a Đukanović je za tu priču suviše moćna, suviše kompromitovana i suviše “juče”.

Pad autoriteta u tišini

Izvori bliski vrhu DPS-a govore da postoji tiha saglasnost među mlađim strukturama da Mila treba “počastiti – ali ne slušati”. Njegovo izbacivanje sa bine nije tehnička greška. To je promišljena odluka. Nije bilo ni poruke, ni videa, ni simbolične čestitke. Politički vakuum.

Dio članstva je nezadovoljan. Stariji kadrovi i dalje gledaju u Mila kao u svetinju. Međutim, jasno je: novi DPS nema mjesta za stare lidere – osim u počasnoj vitrini.

Šta slijedi?

Definitivan raskid? Ako Đukanović bude nastavio da bude ignorisan, postoji mogućnost da on i formalno distancira sebe od stranke – da bi sačuvao obraz i uticaj u javnosti. Možda čak i kroz formu novog političkog ili društvenog pokreta.

Pucanje u bazi? Mnogi u bazi su Đukanovićevi ljudi – lokalni šefovi, donatori, dugogodišnji partneri. Ako ih DPS previše naglo odstrani, rizikuje unutrašnji haos i osipanje članstva.

Interna borba? Moguće je da se vodi tihi sukob između Živkovićevog krila i Đukanovićeve neformalne mreže. Apsolutna tišina može prethoditi eksploziji.

Izostanak Mila Đukanovića sa proslave Dana partije nije slučajnost – to je najava nove ere, koja pokušava da ostavi bivšeg predsjednika u prošlosti. DPS ga se još nije odrekao javno – ali jeste faktički.

Počasna titula je data da bi se sačuvala forma. Suština je jasna: stranka više nije njegova.

S obzirom na sve dublju distancu, postavlja se pitanje:
Da li će DPS opstati bez Mila – ili je Milo bio DPS, a sve ostalo je samo pokušaj imitacije?