Raširi ruke poslednji put, Neka sada postanu krila!

Raširi ruke poslednji put,
Neka sada postanu krila.
I vini se. Daleko. Visoko.
U nebesa Božija mila.

Plakati, ja ne mogu,
Nama, Brđanima, to ne basta,
A i kako, kad te još vidim,
I u kršu, i u vodi, i u listu hrasta.

Napusti nas Vladika,
I sa dragim Gospodom se srete,
A Gospodu ćemo sjutra sa ponosom reći,
„I ja sam Đedovo, litijsko dijete.“

Raširi ruke poslednji put,
Neka sada postanu krila.
Plači danas Crna Goro,
Napustila te je ljudska sila.

Luka Tapušković