Ramuš i „prijatelji“

Piše: Saša Dr. Đurović

„Kosovski premijer Ramuš Haradinaj predložio je vladi da raspusti komisiju za demarkaciju granice sa Crnom Gorom i ovlastio bivšeg poslanika Demokratskog saveza Kosova (LDK) i kosovskog eksperta Špejtima Bulićija da oformi tim koji će biti zadužen za uspostavljanje nove komisije za demarkaciju“, saopštio je Haradinajev kabinet. Eto, premijer, pa još i kabinet.

Kad se sjetim onog nesretnoga Rajka, Đukanovićevog šefa kabineta bude duhovito. Napisa on u jednoj depeši da me poštuje al’ da sam bezobrazan. A šta zna crni Rajko, neznaven. Da je pitao neko bi mu rek’o, da se samo vladam u skladu sa onom koju je Njegoš stavio u usta jednog svog junaka „Dobar sa dobrim, zao sa zlim“. Pa kažem i sad da je šef kabineta obična kafe kuvarica, kurirka, al’ eto, zvučno je, za one koji ne znaju mnogo. Nego nije tema, u regionu gdje su premijeri baš „reprezentativni“. Od narečenog Ramuša pa guraj do srbijanske LGBT premijerke i crnogorskog čija je rodbina namjerna da implementira mobu nad nekim nesretnim novinarom koji, ako ćemo realno a slušajući „inkriminisani“ telefonski razgovor i ne djeluje baš kao „mali Perica“. „Mućki provokator“ što rekao jedan moj drug.

Elem, premijer Kosova, zvuči duhovito al’ to su fakti, a za faktima se vodim. Dakle Ramuš traži reviziju ugovora o demarkaciji linije sa Crnom Gorom. Potpuno ispravno. Što da ne traži kad mu se može i kad će mu se dat iz Crne Gore!? Nit manjeg naroda nit većeg udvorištva. Zna i Ramuš da crnogorsku vlast na tronu, makar i ovako klimavom, drže njegovi sunarodnici i bliski im Bošnjaci, pa kad ih već drže onda i traže malo više, jer će oni dati, iako im se neće. A i da ne moraju dali bi, takav je to sustav, sve go „karakter i politička pamet“ rijetko zabilježena u povijesti.

Dakle, Ramuš je sukladno tom smijenio izvjesnog Mehu, kog je gađao u medjuvremenu nekakvom mapom posred nosa, pa je na njegovo mjesto poperio tog nekakvog Bulićija. Pa će sad Bulići (ne oni Vanjini) da to revidira, kako se dogovori sa Ramušom već. A onda će to da ispostave Crnoj Gori pa će Crna Gora da im odobri dio teritorije taman kao što su odobravali beskamatne kredite „viđenijim“. Moram pod navodnicima, ne znam ko su „ugledni“ tamo, časti mi moje. Jes’ Radmila lijepa ali ko su ugledni ja pojma nemam. Kao što su Kosovaru Miću dali one grdne pare a on garantovao nekakvom imovinom u Herceg Novom, i ode u ambasadore. Šta će biti sa potraživanjima banke nije toliko bitno. Naći će se već neki model, prevarantski naravno, po logici stvari jer se u Crnoj Gori stvari u veljoj i onoj malo manjoj politici baziraju na prevari evo skoro 30 godina. Pošto to zna i Ramuš, ili ako ne zna ima nekog ko mu kaže, ima i među Albancima pametnoga svijeta, ima i korektnih i karakternih, da ne generalizujemo, e taj neko će mu sugerisati koliko da uzme od Crne Gore. Kad se može već, jer moraju dati. Ako ne daju odoše niz vodopad. Sve to Albanci znaju, pa i drug Ramuš. Osim toga drug Ramuš ne stoji ni internacionalno loše, jer da je suprotno ne bi iz Kolmara (nije smučarska jakna omiljena međ’ crnogorskim „džet setom“, mada vidjeh u jednom zimskom centru da Gvozdenović nosi „Descente“ ako ne zna šta je dobro zna šta je skupo ) bio pušten. Dakle, lošiji od Crnogoraca nijesu. Kako me samo Ćazo dočekao ljetos u Ulcinj… Pa onda, sjetih se, časti mi moje, u Štutgartu kad živjeh, igrao sam mali fudbal rekreativno, pa probacih jednom Albancu kroz noge, zaustavi on igru. Stadoše svi, pa i vrijeme stalo. Prilazi mi kao rahmetli Džon Vejn. Pomislih „htio si da ga poniziš pa se pobij sad, što se mora nije tesko“ mada se ja i nijesam morao biti, čuvahu me tamo iz ekipe. Hoću reći, iz fudbalskog tima. No, čovjek, taj Albanac, mi pruži ruku i reče „svaka čast majstore“. Postiđe me časti mi moje. Pomislih „a nijesam majstor, jer da jesam ne bih imao potrebu da te ponizim“. Mada, provukao bih je ja bratu rođenom, bijah bezobrazan „na loptu“.

No, da ne pričam o lopti ovim vezašima iz velje politike koje nije zapadalo na gol da stanu, OSIM u varijanti da je lopta njihova. Posle su oni neostvarene ambicije i frustracije liječili, kad su se domogli para. Elem, ovo je jako bitno. „Iako je demarkacija granice sa Crnom Gorom ključni zahtev EU za dobijanje viznih olakšica, AAK se žestoko opirala dogovoru koji su pre tri godine potpisali Hašim Tači i tadašnji crnogorski ministar spoljnih poslova Igro Lukšić, pa taj sporazum, kojem se usprotivio i pokret Samoopredeljenje, nikada nije odobren u kosovskom parlamentu, napominju prištinski mediji.“ E, pa drug Ramuš ima karakter za razliku od nekih „prijatelja“ s kojima će „pregovarati“. Iako zna da je to uslov, Ramuš neće dok ne proba da istjera na svoje. A zna praksu a pogotovo skorašnju političku prošlost Crne Gore koja će sve učiniti da zadrži Albance i Bošnjake uz sebe. Zna i Ramuš, koliko je samo ministara, zamjenika ministra, u vladi crnogorskoj?! Pa direktora i čega sve ne još, iz albanskoga i bošnjačkoga življa u prostoru znanom kao Crna Gora?! Mnogo. A zna Ramuš i da ih ne voli vlast više nego li prosječan Crnogorac ili Srbin nego da se pretvara. Da zamaže oči međunarodnoj zajednici, radi vlastitog opstanka. Nije davno bilo kad je Đukanović srbovao više nego Mandić i Knežević zajedno. Zna to Ramuš. Zna to muftija Zukorlić ponajbolje, zato i participira u srbijanskoj vlasti odnedavno.

A u Crnoj Gori se pogotovo mnogo tolerisalo. Onome što je mijenjao tablice na službenog „Đipa“. A da bate! Pa onome što je lupetao gluposti o Njegošu. A da bate! Pa onome što je na čelu ministarstva koje je pokralo školski program od Hrvata. A da bate! Pa onome što dva službena vozila koristi u privatne svrhe, sa sve grijačima u siceve. A neka, omatorilo se, osjetljiva bešika… a bilo mu ledno u zavičaju za djetinjstva, nije se imalo, zapalo sad… grijači u siceve… neće termos sa sobom vućo!? Ne znaju šta ih je snašlo. Ima pravo Lepa Rada! Ne dadoh joj a treb’o sam, za pravo. Kad je rekla da treba još neku školu formirat na severu, da bi se spriječile migracije!!! Zna Radmila. Saglasan! Ali prvo da stopira ove „njene“. Nikom od uzurpatora ni po prstu! Pa kad se toleriše, istolerisaće se i revizija koju Ramuš traži. Zna to Ramuš. Zato i traži reviziju.

Tačno da čovjek osjeti „sadističko zadovoljstvo“ kako velibankarski ekspert Miško Perović, što Ramuš reviziju traži od potomaka onih koji su one sa karakterom, koji nijesu htjeli da revidiraju, slali na Goli Otok. Istorija se ponavlja, kao tragedija a onda kao farsa, eto je Crna Gora flagrantan primjer.