Rakočević za IN4S: Martovski pogrom je bio kondenzovano zlo koje je faktički izraslo iz bombardovanja i katastrofe koja je usledila nakon njega

„Martovski pogrom je bio kondenzovano zlo koje je faktički izraslo iz bombardovanja i katastrofe koja je usledila nakon njega. U tih nekoliko dana pogroma slile su se godine života u getu, ubistava, napada i paljevina. Tako da je u tih nekoliko dana uništeno i oskrnavljeno 39 crkava i manastira, izgubljeno 18 ljudskih života proterano 4000 Srba, tučeno i maltretirano oko 900 ljudi, nestale su gradske sredine, škole, biblioteke, zbirke ikona po gradskim hramovima, freske, ikonostasi i duborezi, poubijane su životinje i zadat je konačni udarac životu Srba u gradskim sredinama“, govori za portal IN4S  predsednik Udruženja novinara Srbije i direktor Doma kulture u Gračanici, Živojin Rakočević.

Na pitanje našeg portala kakvo je njegovo sećanje na martovski pogrom 2004. godine i da li može opisati događaje iz njegovog ugla tog 17. i 18. marta on objašnjava da se ceo jedan svet se srušio i sve što je pripadalo Srbima je pogođeno u srce.

„Čitava jedna civilizacija, njeno istorijsko, duhovno, kulturno i državno nasleđe pretrpeli su fatalne udarce. Mi smo se tih dana našli pred razornim talasom etničke stihije koja je bila savršeno organizovana i vođena i sasvim je jasno da nema nikoga koga taj talas nije udario i nema nikoga na prostoru Kosova i Metohije ko od tog udarca nema ožiljke i posledice“, jasan je Rakočević. 

Šta je prethodilo martovskom pogromu, kakve su nedaće zadesile srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji?

Haos se dogodio tokom i posle bombardovanja, a ond se konstituisao geto u kom su živeli Srbi do 17. marta 2004. godine. U tom periodu proterano je 236000 Srba, Roma, Goranaca, Albanaca i Turaka, oskrnavljeno i uništeno 156 crkava i manastira izgubljeno je mnogo ljudskih života, nestalo je na stotinu ljudi, od kojih su neki završili kao žrtve trgovine organima. Ubijena je svaka nada u suživot, demokratske procese i normalan razvoj. Nastao je period hermetične izolacije i ljudi su se kretali u konvojima koji su praćeni vojnim snagama. To je vreme obeleženo smrtima, ranjavanjima, otmicama, kamenovanjima i paljevinama, a onda je došao pogrom 17. marta kao neka vrsta konačnog obrčuna.

Da li je ovo bio jedini pogrom srpskog stanovništva na KiM, ili isti i dalje traje, samo ga zovemo “tihi egzodus“?

„Danas se sukob odvija na tri nivoa i on se u najvećem broju slučajeva vodi u kosovskim institucijama. Na prvom mestu je borba sa Srpskom pravoslavnom crkvom i njenom imovinom, njeno prisvajanje i falsifikovanje od strane nove pseudonauke i istorije koja sve proglašava za kosovsko nasleđe. Drugi nivo su nevini ljudi po zatvorima, optuženi za ratne zločine. Većina njih je samo tražila da vrati svoju imovinu i zbog toga su osuđeni i pozatvarani. Treći nivo je faktička okupacija severa Kosova i Metohije i uništavanje ostataka srpske administracije južno od Ibra. Može se slobodno reći da je Pogrom omogućio sve ove procese jer je međunarodna zajednica, suprotno pravdi i logici, nekoliko nedelja posle Pogroma odlučila da prizna kosovsku nezavisnost i da na taj način nagradi zločin, kršenje međunarodnog prava i svih proklamovanih vrednosti za koje se sama zalagala“, zaključio je Rakočević za portal IN4S.