ИН4С

ИН4С портал

Рај који је био пакао: Соловки у објективу шпанских фотографа

1 min read
Није им био циљ да направе документарно свједочанство о Соловецким острвима, јер тога већ има довољно. Они у свом есеју покушавају да дочарају атмосферу, дух мјеста гдје се налази светиња и гдје се у невјероватно лијепој природи осећају одјеци ужасне прошлости совјетског казнено-поправног система.
Solovki

фото: "Juan Manuel Castro Prieto, Rafael Trapiello"

Соловецки логор посебне намјене био је један од првих Гулага. Појавио се на овом архипелагу 1923-1933. године, тј. још прије Великог терора.

Двојици шпанских фотографа – Хуану Мануелу Кастру Пријету и Рафаелу Трапјелу – пружила се прилика да упознају ово мјесто када су 2015. године добили пословну понуду од њемачког часописа Mare.

Solovki
фото: „Juan Manuel Castro Prieto, Rafael Trapiello“

Соловки су на њих оставили веома дубок утисак. Хуан и Рафаел су брзо престали да доживљавају ово путовање као обичан посао.

„Соловки су рај који је недавно био прави пакао“, каже Рафаел Трапјело. (На фотографији је смјештај радника који рестауришу Соловецки манастир)

Solovki
фото: „Juan Manuel Castro Prieto, Rafael Trapiello“

Годину дана касније фотографи су поново дошли на архипелаг и истражили га уздуж и попријеко. Уједно су се упознали и спријатељили са мјештанима.

После путовања су објавили књигу фотографија „Соловки“ коју су овог љета представили на фестивалу „PHotoEspaña“ 2019.

Solovki
фото: „Juan Manuel Castro Prieto, Rafael Trapiello“

Није им био циљ да направе документарно свједочанство о Соловецким острвима, јер тога већ има довољно. Они у свом есеју покушавају да дочарају атмосферу, дух мјеста гдје се налази светиња и гдје се у невјероватно лијепој природи осећају одјеци ужасне прошлости совјетског казнено-поправног система.

Они су из дана у дан снимали обичну свакодневицу, мјеста гдје је прије неколико деценија живот изгубило преко седам хиљада људи и гдје су патиле десетине хиљада робијаша.

Сада овде све врви од живота. Манастир је поново отворен, ради школа, болница и неколико хотела, а број туриста је сваке године све већи.

фото: „Juan Manuel Castro Prieto, Rafael Trapiello“

Ово је најстарији житељ Соловецких острва Николај Донстов. Има 90 година. Он се сјећа последњих година рада соловецког логора. Радио је тада као чувар светионика.

На острвима се још увијек може наћи много тога што подсјећа на страшна времена. Забачени скитови гдје су направљене бараке, затворени затвори са закованим прозорима…

На ово пристаниште су пристизале барке са робијашима. Овдје је 1930. године затворску казну издржавала 71.000 људи, што је највећи број робијаша у историји Соловецког логора.

фото: „Juan Manuel Castro Prieto, Rafael Trapiello“
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *