Radačovski: Pregovori o ulasku u EU su u funkciji svojevrsne kolonizacije

Razgovarala: Lenka ZLATEV, TV OTV, Slovačka

Miroslav Radačovski je jedini poslanik Evroparlamenta iz Slovačke koji je stavljen na crni spisak jer je bio posmatrač na izborima u Rusiji.

Utoliko je zanimljivije kako on ocenjuje svoj četvorogodišnji mandat u Evropskom parlamentu i zbog čega upozorava da je problematična svaka ideja o širenju i ulasku drugih država u EU i NATO.

Gospodine Radačovski kako ocenjujete svoj mandat u Evropskom parlamentu?

– Radio sam u Komitetu za zaštitu prava potrošača i unurašnje tržište, Komitetu za veštačku inteligenciju i digitalizaciju, ali i u Delgaciji za veze Evropske unije sa Rusijom… Želeo sam da radim i u poslaničkoj grupi „Identitet i demokratija“ (ID), međutim, tada je u toj grupi bio Boris Kolar, i iz meni nepoznatih razloga bio je protiv da budem član poslaničke grupe ID. Nakon toga pokušavao sam da budem pripadnik poslaničke grupe konzervativaca i reformista. Čitava poslanička grupa glasala je da me prime, međutim, gospodin Juržica, slovački poslanik, iz nepoznatih razloga bio je protiv toga. Nisam mogao da pretpostavim da će u Evropskom parlamentu posalnici iz iste zemlje voditi međusobnu borbu.

– A što se tiče angažmana u Delegaciji za veze EU i Rusije… prekinut je zbog konflikta u Ukrajini. Međutim, unatoč tome, imao sam mogućnost da se sastanem i sretnem sa drugom stranom. Lično sam bio pozvan na sastanak kada se ovde nalazila ćerka Navaljnog, kao i gospodin Volkov, njihov advokat. Zapad je napravio grešku kad su oni predstavljali ovde gospodina Navaljnog. Navaljni je imao probleme sa Putinom. Međutim, neke izjave Navaljnog kao na primer „ako bih ja bio predsednik te baze u Poljskoj i u Letoniji bile bi zbrisane sa lica zemlje“ ili reči da Krim nikad neće biti vraćen Ukrajincima jer je ruski, bile su izjave neprihvatljive za Evropsku uniju. Ali, čim se dogodila ta nesrećna smrt, on je odjednom postao nacionalni heroj. To je prava dvoličnost.

Kao poslanik Evroparlamenta imate informacije iz prve ruke. Kako ocenjujete funkcionisanje Evropske unije?

– Zna se šta je su bila izvorišta i počeci Evropske unije. To su bila ekonomska saradnja, pre svega slobodna trgovina, slobodno kretanje robe i usluga. Tada smo malo govorili o ideologiji. Postoje tri velike svetske supersile. S jedne strane to su Rusija i Kina, a sa druge strana su Sjedijnjene Američke Države. Mi smo se u EU, posebno rukovodsto Evropske unije, pridružili jednoj od ovih globalnih supersila i na razne načine pokušavamo različitim merama da sve države EU nateramo da to uvaže. Ako pročitamo Sporazum o funkcionisanju Evropske unije tamo se govori o zajednici suverenih nacionalnih država u kome je njihova unutrašnja politika jasno definisana. Ne razumem zašto neko pokušava da ove države uveže u jednu.

– Prvobitno, to je bio predivan projekt. Ali, dodogilo se ono što nije trebalo da se dogodi, neko je krenuo u proširenje. I šta smo dobili… EU ide u lošem pravcu. Ja ne znam koliko dugo će to da traje, ali dok god bude slovačkih rodoljuba u EP, činićemo sve što je moguće da ostanemo ponosna nacionalna država u Evropskoj uniji. Mi smo dužni da naučimo EU da nismo kukavička nacija. Slovačka nikda nije bila nacija kukavica.

– Često čujem izjave da treba hitno napustiti Evropsku uniju, da treba izaći iz NATO, ali na kraju krajeva – to je naša Evropa. A što se tiče NATO, nisam protiv NATO. Ja sam protiv da Sjedinjene Američke Države budu diktator u tom NATO. Na kraju krajeva, postoji još 31 zemlja članica NATO.

– Tamo donosimo kolektivne odluke. Želeo bih da imamo Evropsku odbrambenu zajednicu, ali bez Sjedinjenih Država. Ne treba biti neprijatelj Sjedinjenih Država, treba biti njihov partner, ali ne vojni saveznik. Ne postoje dobri vojni savezi ni sa Rusijom, ni sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Kada govorimo o odnosima među evropskim poslanicima, kako ih ocenjujete ili sa kim od njih imate dobre odnose, sa kim sarađujete bilo da je reč o zajedničkim predlozima ili rezolucijama?

– Imam dobre odnose sa slovačkim evroposlanicima Monikom Benjovom i Katarinom Rot Nevedjalovaom… Takođe, gospodin Orban mi je uručio zahvalnicu za efikasnu politiku. Odlično sarađujem sa mađarski evroposlanicima.

– Znate, mađarski poslanici su donekle u nepovoljnom položaju. Oni su izabrali vladu, onu koju su sami želeli, a EU je time nezadovoljna. Zato sam ih nekoliko puta branio i dokazivao da se tako ne sme postupati. Dobio sam veoma ljubazno pismo u kome se zahvaljuju na mom radu jer sam direktno pominjao gospodina Orbana u Evropskom parlamentu.

– Sa njima se dopro slažem, ali i sa gospodinom Karlesom Pudždemonom. Gospodin Pudždemon je junak katalonskog naroda. On je organizovao referendum o nezavisnosti Katalonije, on je veoma pametan. Ponosan nacionalista, Katalonac.

Da li u donošenju odluka sarađujete i sa drugim evropskim poslanicima?

– Da naravno sarađujem, ali, na žalost, ne slažemo se uvek po političkim pitanjima, zato kada je reč o potrošačima saglasni smo sa mnogim pogledima. Ipak, slažemo se sa drugim slovačkim evropskim poslanicima o nekim pitanjima kada je reč o spoljnoj politici. Ne sa svim, ali sa nekima od njih se slažemo, bez svađe i međusobnog napadanja. Međutim, kada je reč o našim naprednjacima, tamo su veoma čudni ljudi, oni se čak ne rukuju sa mnom. Biće velika nesreća ako ti ljudi ponovo uđu u Evropski parlament. Oni principijelno sa vama ne razgovaraju jer imaju različito mišljenje od vas.

Kako ocenjujete rad delegacija sa državama koje nisu članice EU, na primer, Azerbejdžanom, Jermenijom, Moldavijom i Gruzijom?

– Trenutno se preduzimaju napori da ove države započnu pregovore o ulasku u EU. Ne želim da koristim ponižavajuće termine, ali reč je o još jednoj verziji kolonizacije. Ne tvrdim da stvari stoje baš tako. U principu, zalažem se da sve evropske države budu članice Evropske unije, ali ne pod uslovima koje je neko postavio nama, ne pod uslovom gubitka sopstvenog identiteta i ne pod uslovom gubitka sopstvene zemlje.

– Najodvratniji uslov o kome danas govorimo, a ja ga uopšte ne mogu razumeti – jeste uslov da su svi dužni da budu i u NATO. To znači da morate graditi vojne baze, koje su namenjene da budu protiv nekog. A protiv koga? Ja se zalažem da svi budu u EU. Rusija, Ukrajina, Gruzija, Moldavija, Makedonija i svi ostali.

– Što se tiče Kosova ja sa tim imam neke probleme. Ja sam za to da se puste svi koji ispunjavaju zahteve. I ne treba im nametati uslove koji im ugrožavaju nacionalni suverenitet. U ovom momentu, pridruživanje Azerbejdžana, Jermenije i Gruzije usmeren je korak kako bi Sjedinjene Države mogle tamo da instaliraju svoje vojne baze.

Kada govorimo o državama koje žele da uđu u Evropsku uniju, šta je sa Ukrajinom? Smatrate li da je ona sposobna da postane član, punopravni član Evropske unije? Da li ona ispunjava neophodne uslove?

– Hajde da budemo objektivni, svi naravno znamo da ne ispunjava… To nije napad na Ukrajinu, meni se Ukrajinci sviđaju, oni su Sloveni. Imam i rodbinu koja tamo živi. Mislim da ne treba da zatvaramo oči, ali svi znamo da se to događa samo zato da Ukrajina uđe u EU i da se posle toga odmah u tu zemlju pošalje američka vojska.

– S tim u vezi želeo bih, kao sudija, da postavim retoričko pitanje. Zamislite da imate suseda više od 500 godina, i stalno tom susedu dajete poklone jer je dobar komšija, prvo Zakarpatsku Ukrajinu, zatim Lavov, potom Krim, onda još ponešto, a onda nakon mnogo godina, ovaj privilegovani sused poželi da uperi oružje na vas. Vi odmah raskidate ugovor o arendi kao svaki normalni čovek. Više ne dajete Krim samo da bi tamo nikle američke baze. Zar je to toliko teško razumeti?

– I to vam je rat u Ukrajini… Hajde da se ne lažemo, svi znamo da će se on završiti tako što će se Amerika i Rusija dogovoriti. One će se dogovoriti o uslovima mira. Sada vežbaju mišiće da se vidi ko će biti u povoljnijem položaju.

– Hajde da zaboravimo na prijem Ukrajine u EU, lažemo se, to je nemoguće, to je fantastika.

O kakvoj saradnji se može govoriti u oviru Evropske unije i Rusije imajući u vidu stalne sankcije EU protiv Rusije?

– Samo po sebi se razume da trenutni rad delegacije nema nikakvog smisla, makar i zbog toga što on isključivo kopira direktive i naredbe iz SAD, sankcioniše, bori se i uništava. Sva saradnja je jednostrana, EU poziva bivše ruske političare koji žive u EU, one koji su emigrirali, one koji imaju suprotan stav od onih u Rusiji da tamo istupaju. Komitet za saradnju Evropske unije i Rusije nije trebalo da se bavi temom kako uništiti Rusiju. Ono što nam nedostaje – to su objektivni pregovori.

Ako ne grešim, vi ste jedini kandidat za EP koji se nalazi na crnom spisku. Recite nam o čemu se radi?

– To me ne brine, u krajnjoj liniji, svestan sam da sam verovatno prvi Slovak u istoriji koji se našao na crnom spisku Evropskog parlamenta. Reč je o rezoluciji EP, po kojoj sam definisan kao opasan po Evropu… Međutim, zaista ne znam zašto. Na to se ne mogu žaliti, jer to ni na koji način ne utiče na mene.

– Samo osvanete na crnom spisku. To nije neka mera koja me u nečemu ograničava. Međutim, na spisku sam samo zato što sam bio posmatrač na izborima koji su održani u Rusiji. Kad sam se vratio, napisao sam izveštaj. Nikakve posebne ocene nisam davao. To je bilo u septembru 2021. godine, a u februaru 2022. kada je počela invazija na Ukrajinu, već u martu sam u Evropskom parlamentu video – pošto sam bio u Rusiji – da sam stavljen na crni spisak.

FAKTI