Račak, Slovenija, Hrvatska… Lavrov objasnio kako je Zapad kršio principe utvrđene u 20. veku
1 min read
Sergej Lavrov
Zapadne zemlje, počev od Nemačke, pogazile su princip nepovredivosti granica, što je predviđeno Helsinškim aktom, još 1990-ih godina kada su priznale nezavisnost Slovenije i Hrvatske, koje su jednostrano napustile Jugoslaviju, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
„Poslednjih decenija sve češće svedočimo kako zapadne države krše principe utvrđene u 20. veku“, upozorio je šef ruske diplomatije u članku pod nazivom „Pola veka Helsinškog akta: očekivanja, stvarnost, perspektive“ u „Rosijskoj gazeti“ .
Kako je rekao, posebno treba pomenuti specijalne posmatračke misije OEBS-a.
„Podsetimo se ružne uloge koju je jedna od ovih misija odigrala u kosovskom Račku 1999. godine“, piše Lavrov, piše Sputnjik.
Grupa inspektora stigla je na mesto gde su pronađena beživotna tela, podseća Lavrov, a šef misije, američki državljanin, odmah je, bez ikakve istrage, „objavio navodni čin genocida koji je počinila jugoslovenska vojska“.
Lavrov pritom ističe da nije bilo u njegovim ovlašćenjima da izvodi takve zaključke.
„Naknadno je pouzdano utvrđeno da su ubijeni u Račku bili militanti takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, namerno obučeni u civilnu odeću“, ističe ruski ministar.
Međutim, nastavlja on, „insceniran čin, koji je orkestrirala misija OEBS-a“, iskorišćen je kao izgovor za nezakonitu upotrebu sile i razaranje Jugoslavije, države članice Organizacije.
„Ovo je otvorilo put za kasnije nasilno odvajanje Kosova od Srbije 2008. godine – bez referenduma, uz kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i princip nepovredivosti granica utvrđen u Završnom aktu iz Helsinkija“, zaključio je ruski ministar.
Lavrov je naveo da zapadne države „ili okreću stvari u svoju korist ili uopšte ne poštuju druge principe OEBS-a“.
Ukazao je da su zemlje članice NATO-a i EU poštovanje principa Helsinškog akta smatrale teretom, ali da su istovremeno primoravale druge da ih selektivno sprovode, kako je naveo, „u meri u kojoj je to odgovaralo interesima Zapada“.
Lavrov je istakao da je u te svrhe žrtvovano i pravilo konsenzusa.
Helsinški akt (Završni akt Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi) potpisan je 1. avgusta 1975. godine.
Upravo je taj dokument postao osnova za stvaranje OEBS-a.
…https://www.youtube.com/watch?v=Ztp4c3a5z4Q
Jul 28, 2025
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov održao je žestok govor, optužujući Zapad – posebno Nemačku i Sjedinjene Države – da podstaknu sukob sa Rusijom kroz nekontrolisanu vojnu podršku Ukrajini.
Govoreći tokom jednog intervjua visokog profila, Lavrov je izjavio da je „Rusija ponovo primorana da se bori sama“ protiv neprijateljskog kolektivnog Zapada, povlačeći istorijske paralele sa prošlim invazijama Napoleona i Hitlera.
Lavrov je oštro kritikovao sve veću militarizaciju Berlina i sugerisao da su zapadni lideri zaboravili lekcije iz Drugog svetskog rata.
„Želeli smo mir. Oni su želeli rat“, rekao je Lavrov, potvrđujući tvrdnju Moskve da je sukob u Ukrajini izazvan širenjem NATO-a i odbijanjem Vašingtona da se diplomatski angažuje.
Takođe je podvukao crvene linije Rusije na Krimu, tvrdeći da poluostrvo „nije anektirano, već se vratilo svojim korenima“ nakon demokratskog referenduma.
Dok je hvalio Donalda Trampa kao lidera koji je i dalje otvoren za pregovore, Lavrov je odbacio Emanuela Makrona kao nebitnog, rekavši da Putin nastavlja da prima pozive od Trampa, ali više ne daje prioritet evropskim liderima.
Ova eksplozivna izjava dolazi u vreme pojačanih globalnih tenzija i mogla bi da signalizira dublji raskol u diplomatiji Istoka i Zapada.
Evropljani ozbiljno pokušavaju da nas pobede.
Mislim da se ovo potvrđuje svakog dana.
Novi kancelar Savezne Republike Nemačke, gospodin Merc, rekao je: „Ne znam da li on razume šta je rekao da moramo ponovo učiniti Nemačku najvećom vojnom silom u Evropi.
Bila je najveća vojna sila uoči Prvog svetskog rata, uoči Drugog svetskog rata, kada je takođe bio pokrenut, a sada želi da ponovo učini Nemačku prvom vojnom silom u Evropi, a njegov ministar odbrane gospodin Ptorius je rekao da će Nemci nesumnjivo ubiti ruske vojnike ako bude potrebno.
Ovo se u evropskim elitama skoro podrazumeva.
U vreme Hladnog rata postovalo se međusobno.
Sada nema poštovanja.
Evropa je jednostavno poludela.
Ne mogu da razumem ni jednu drugu reč.
Jasno je da će američki energetski izvori biti znatno skuplji od ruskih.
Jasno je da će takav pristup dovesti do dalje deindustrijalizacije Evrope i odliva investicija iz Evrope u Sjedinjene Američke Države.
I naravno, ovo će biti veoma jak udarac.
Pre svega, cena energetskih resursa, tok investicija za evropsku industriju, evropsku poljoprivredu.
Predsednik Tramp je pragmatičar.
On ne želi nikakve ratove.
I za razliku od svog prethodnika gospodina Bajdena i za razliku od sadašnjih evropskih elita Ursule fon der Lajen, Starmera i Makrona, on je uvek otvoren za dijalog, čak i u godinama hladnog rata dijalog se razvijao i omogućavao suprotnim taborima da bolje razumeju međusobne namere.
Pre svega, da bi se sprečio veliki rat.
Ovaj instinkt je izgubljen u Evropi.
Baš kao i vakcina protiv nacizma, prestaje da deluje.
U Evropi se ponovo oživljava isto nasilje koje je želelo da uništi Rusiju i koje je u ovom konkretnom slučaju izabralo Ukrajinu kao svoj udarni mehanizam protiv nas.
Dijalog koji vodimo sa Trampovom administracijom pokazuje da su razumni ljudi na Zapadu sačuvani i da imaju prilično ozbiljnu podršku, kao što je pokazao razvoj događaja u Sjedinjenim Državama.
Otvoreni smo za dijalog.
Predsednik Putin je to više puta rekao za bilo koju drugu zemlju, uključujući i evropske.
Predsednik Makron je pozvao našeg predsednika.
Odmah je podigao telefon.
Ne želim da otkrivam tajne komunikacije, ali u ovom razgovoru nije bilo mnogo smisla, bar zato što je tadašnji predsednik Makron javno izjavio da treba izvršiti pritisak na Rusiju da odmah pristane na prekid vatre bez ikakvih uslova.
Zapadne kolege sami stvaraju situaciju kada će sve više zemalja napustiti svoje mehanizme pod njihovom kontrolom.
Imamo mnogo toga da uradimo.
Glavna stvar je da se pobedi neprijatelj.
Prvi put u istoriji, Rusija se sama bori protiv celog Zapada.
U Prvom i Drugom svetskom ratu imali smo saveznike.
Sada nemamo saveznike na bojnom polju.
Insistiramo na našim pravnim zahtevima, naime, na obezbeđivanju naše bezbednosti.
Ne želimo da Ukrajina uđe u NATO.
Nema nikakvog proširenja NATO-a.
Uprkos svim obećanjima i dokumentima koji su potpisani, već se proširio blizu naših granica.
Drugo, svi kažu da Rusija treba da se vrati na granice iz 1991. godine.
Godine 1991, kada je Ukrajina priznata kao nezavisna država, njeno glavno načelo bila je deklaracija o nezavisnosti, da je ona država van blokova, nenuklearna i neutralna.
Upravo u ovom svojstvu je priznat teritorijalni integritet Ukrajine.
Kada su počeli da uništavaju sve rusko, naravno, nismo mogli da ostanemo po strani.
Pokušali smo da pregovaramo, ali nije uspelo.
Stoga nije bilo alternative osim pokretanja specijalne vojne operacije.
Ne brinemo o teritorijama.
Zamolio/la sam Sergeja Vtoroiča da se rukuje sa mnom i da se slikamo jer mi je to san.
Štaviše, ovo je san moje bake koja mi je rekla da se ne vraćam kući bez fotografije sa Sergejem Vtoroičem Lavrovom.
Nažalost, nismo upoznali vašu baku kada smo bili mladi.
Naši odnosi sa Narodnom Republikom Kinom su duboki, široki, pouzdani, strateški, bez presedana.
Predsednik Si Đinping bio je na događaju u čast 80. godišnjice pobede.
Početkom septembra, predsednik Putin će boraviti u Kini na poziv predsednika Si Đinpinga kako bi obeležili 80. godišnjicu poraza japanskog militarizma.
Ovo su veoma važni događaji, uključujući i u smislu očuvanja istorijskog sećanja i sprečavanja uspeha pokušaja koje Zapad i Japanci čine da erodiraju sećanje na te godine.
Dvadeseta godišnjica je tačno podeljena na pola 10 sa 10, a na dvadesetoj godišnjici princip konsenzusa ne funkcioniše.
Nemoguće je zaobići ga.
Stoga, ovo je platforma na kojoj Zapad može biti prosvetljen.
To je ono što zapravo radimo.
A pokušaj Zapada pre 3 godine da ukrajinizira agendu 20. godišnjice nije uspeo.
I svi su posle nas rekli da 20. godišnjica nije bila kreativna.