Рачак, Словенија, Хрватска… Лавров објаснио како је Запад кршио принципе утврђене у 20. веку
1 min read
Сергеј Лавров
Западне земље, почев од Немачке, погазиле су принцип неповредивости граница, што је предвиђено Хелсиншким актом, још 1990-их година када су признале независност Словеније и Хрватске, које су једнострано напустиле Југославију, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
„Последњих деценија све чешће сведочимо како западне државе крше принципе утврђене у 20. веку“, упозорио је шеф руске дипломатије у чланку под називом „Пола века Хелсиншког акта: очекивања, стварност, перспективе“ у „Росијској газети“ .
Како је рекао, посебно треба поменути специјалне посматрачке мисије ОЕБС-а.
„Подсетимо се ружне улоге коју је једна од ових мисија одиграла у косовском Рачку 1999. године“, пише Лавров, пише Спутњик.
Група инспектора стигла је на место где су пронађена беживотна тела, подсећа Лавров, а шеф мисије, амерички држављанин, одмах је, без икакве истраге, „објавио наводни чин геноцида који је починила југословенска војска“.
Лавров притом истиче да није било у његовим овлашћењима да изводи такве закључке.
„Накнадно је поуздано утврђено да су убијени у Рачку били милитанти такозване Ослободилачке војске Косова, намерно обучени у цивилну одећу“, истиче руски министар.
Међутим, наставља он, „инсцениран чин, који је оркестрирала мисија ОЕБС-а“, искоришћен је као изговор за незакониту употребу силе и разарање Југославије, државе чланице Организације.
„Ово је отворило пут за касније насилно одвајање Косова од Србије 2008. године – без референдума, уз кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН и принцип неповредивости граница утврђен у Завршном акту из Хелсинкија“, закључио је руски министар.
Лавров је навео да западне државе „или окрећу ствари у своју корист или уопште не поштују друге принципе ОЕБС-а“.
Указао је да су земље чланице НАТО-а и ЕУ поштовање принципа Хелсиншког акта сматрале теретом, али да су истовремено приморавале друге да их селективно спроводе, како је навео, „у мери у којој је то одговарало интересима Запада“.
Лавров је истакао да је у те сврхе жртвовано и правило консензуса.
Хелсиншки акт (Завршни акт Конференције о безбедности и сарадњи у Европи) потписан је 1. августа 1975. године.
Управо је тај документ постао основа за стварање ОЕБС-а.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
…https://www.youtube.com/watch?v=Ztp4c3a5z4Q
Jul 28, 2025
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров одржао је жесток говор, оптужујући Запад – посебно Немачку и Сједињене Државе – да подстакну сукоб са Русијом кроз неконтролисану војну подршку Украјини.
Говорећи током једног интервјуа високог профила, Лавров је изјавио да је „Русија поново приморана да се бори сама“ против непријатељског колективног Запада, повлачећи историјске паралеле са прошлим инвазијама Наполеона и Хитлера.
Лавров је оштро критиковао све већу милитаризацију Берлина и сугерисао да су западни лидери заборавили лекције из Другог светског рата.
„Желели смо мир. Они су желели рат“, рекао је Лавров, потврђујући тврдњу Москве да је сукоб у Украјини изазван ширењем НАТО-а и одбијањем Вашингтона да се дипломатски ангажује.
Такође је подвукао црвене линије Русије на Криму, тврдећи да полуострво „није анектирано, већ се вратило својим коренима“ након демократског референдума.
Док је хвалио Доналда Трампа као лидера који је и даље отворен за преговоре, Лавров је одбацио Емануела Макрона као небитног, рекавши да Путин наставља да прима позиве од Трампа, али више не даје приоритет европским лидерима.
Ова експлозивна изјава долази у време појачаних глобалних тензија и могла би да сигнализира дубљи раскол у дипломатији Истока и Запада.
Европљани озбиљно покушавају да нас победе.
Мислим да се ово потврђује сваког дана.
Нови канцелар Савезне Републике Немачке, господин Мерц, рекао је: „Не знам да ли он разуме шта је рекао да морамо поново учинити Немачку највећом војном силом у Европи.
Била је највећа војна сила уочи Првог светског рата, уочи Другог светског рата, када је такође био покренут, а сада жели да поново учини Немачку првом војном силом у Европи, а његов министар одбране господин Пториус је рекао да ће Немци несумњиво убити руске војнике ако буде потребно.
Ово се у европским елитама скоро подразумева.
У време Хладног рата постовало се међусобно.
Сада нема поштовања.
Европа је једноставно полудела.
Не могу да разумем ни једну другу реч.
Јасно је да ће амерички енергетски извори бити знатно скупљи од руских.
Јасно је да ће такав приступ довести до даље деиндустријализације Европе и одлива инвестиција из Европе у Сједињене Америчке Државе.
И наравно, ово ће бити веома јак ударац.
Пре свега, цена енергетских ресурса, ток инвестиција за европску индустрију, европску пољопривреду.
Председник Трамп је прагматичар.
Он не жели никакве ратове.
И за разлику од свог претходника господина Бајдена и за разлику од садашњих европских елита Урсуле фон дер Лајен, Стармера и Макрона, он је увек отворен за дијалог, чак и у годинама хладног рата дијалог се развијао и омогућавао супротним таборима да боље разумеју међусобне намере.
Пре свега, да би се спречио велики рат.
Овај инстинкт је изгубљен у Европи.
Баш као и вакцина против нацизма, престаје да делује.
У Европи се поново оживљава исто насиље које је желело да уништи Русију и које је у овом конкретном случају изабрало Украјину као свој ударни механизам против нас.
Дијалог који водимо са Трамповом администрацијом показује да су разумни људи на Западу сачувани и да имају прилично озбиљну подршку, као што је показао развој догађаја у Сједињеним Државама.
Отворени смо за дијалог.
Председник Путин је то више пута рекао за било коју другу земљу, укључујући и европске.
Председник Макрон је позвао нашег председника.
Одмах је подигао телефон.
Не желим да откривам тајне комуникације, али у овом разговору није било много смисла, бар зато што је тадашњи председник Макрон јавно изјавио да треба извршити притисак на Русију да одмах пристане на прекид ватре без икаквих услова.
Западне колеге сами стварају ситуацију када ће све више земаља напустити своје механизме под њиховом контролом.
Имамо много тога да урадимо.
Главна ствар је да се победи непријатељ.
Први пут у историји, Русија се сама бори против целог Запада.
У Првом и Другом светском рату имали смо савезнике.
Сада немамо савезнике на бојном пољу.
Инсистирамо на нашим правним захтевима, наиме, на обезбеђивању наше безбедности.
Не желимо да Украјина уђе у НАТО.
Нема никаквог проширења НАТО-а.
Упркос свим обећањима и документима који су потписани, већ се проширио близу наших граница.
Друго, сви кажу да Русија треба да се врати на границе из 1991. године.
Године 1991, када је Украјина призната као независна држава, њено главно начело била је декларација о независности, да је она држава ван блокова, ненуклеарна и неутрална.
Управо у овом својству је признат територијални интегритет Украјине.
Када су почели да уништавају све руско, наравно, нисмо могли да останемо по страни.
Покушали смо да преговарамо, али није успело.
Стога није било алтернативе осим покретања специјалне војне операције.
Не бринемо о територијама.
Замолио/лa сам Сергеја Второича да се рукује са мном и да се сликамо јер ми је то сан.
Штавише, ово је сан моје баке која ми је рекла да се не враћам кући без фотографије са Сергејем Второичем Лавровом.
Нажалост, нисмо упознали вашу баку када смо били млади.
Наши односи са Народном Републиком Кином су дубоки, широки, поуздани, стратешки, без преседана.
Председник Си Ђинпинг био је на догађају у част 80. годишњице победе.
Почетком септембра, председник Путин ће боравити у Кини на позив председника Си Ђинпинга како би обележили 80. годишњицу пораза јапанског милитаризма.
Ово су веома важни догађаји, укључујући и у смислу очувања историјског сећања и спречавања успеха покушаја које Запад и Јапанци чине да еродирају сећање на те године.
Двадесета годишњица је тачно подељена на пола 10 са 10, а на двадесетој годишњици принцип консензуса не функционише.
Немогуће је заобићи га.
Стога, ово је платформа на којој Запад може бити просветљен.
То је оно што заправо радимо.
А покушај Запада пре 3 године да украјинизира агенду 20. годишњице није успео.
И сви су после нас рекли да 20. годишњица није била креативна.