Putinova osnovna greška – uporna tolerancija
1 min read
Vladimir Putin
Piše: Pol Krejg Roberts
(Prevod: Želidrag Nikčević)
Pokušaj Kremlja da vodi borbu uz minimalnu upotrebu resursa i bez ikakve obaveze da podriva vladu i funkcionisanje Zapadne Ukrajine, a pritom na fonu priliva oružja iz Sjedinjenih Država i NATO-a, postao je jedan od razloga proboja ukrajinskih trupa u slabo branjenu liniju ruskih snaga u oblasti Harkova na istoku Ukrajine.
Bio bih iznenađen ako Rusija, daleko superiornija po snazi, brzo ne povrati kontrolu nad vojnom situacijom u Donbasu. Ali uspeh Ukrajinaca, koliko god bio ograničen ili privremen, osudio je „ograničenu operaciju“ koja je, po mom mišljenju, bila osuđena na propast od samog početka.
Bila je osuđena na propast zbog apsurdne pretpostavke Kremlja da će Vašington dozvoliti da operacija ostane ograničena. Širenje sukoba je bilo zagarantovano. Činjenicu da su se borbe proširile sad razumeju ruski TV voditelji, koji kažu da je posrednički rat u Ukrajini između SAD i Rusije završen i da se Rusija sad suočava sa realnim obračunom sa SAD i njihovim NATO marionetama. Da bi Rusija nastavila prisustvo u Ukrajini, Kremlj mora započeti pravi rat i zbaciti vladu u Kijevu, kao i uništiti državnu i civilnu infrastrukturu koja Ukrajini omogućava da se bori, dobijajući sve opasnije zapadno oružje.
Zapanjujuća je pretpostavka da će Rusija uspeti da protera ukrajinske trupe iz Donbasa i onda potpisati sporazum o okončanju sukoba.
Uspeh Ukrajine u oblasti Harkova dovešće do daljeg širenja sukoba. Evropski entuzijazam, koji je već na izmaku, ponovo će porasti, a Vašington će pribeći provokacijama da bi pojačao pritisak na Putina. Neokonzervativci će insistirati na pojačavanju snaga SAD/NATO na ruskim granicama i stvaranju problema u bivšim, ali sad nezavisnim ruskim provincijama, preuzimajući rizik da ubede Rusiju da se na nju sprema invazija velikih razmera dok je ona zauzeta u Ukrajini. Ako se to dogodi, upaliće se fitilj nuklearnog rata.
Kremlj je izgubio kad je dozvolio Vašingtonu da zbaci ukrajinsku vladu i postavi marionetu koja mrzi Rusiju. Kremlj je ponovo izgubio kad je pre osam godina propustio priliku da ponovo uključi Donbas u sastav Rusije, čime bi okončao sukob pre nego što je mogao da počne. Kremlj je ponovo izgubio kad je pokrenuo ograničenu vojnu operaciju, ograničenu na Donbas, kad je bilo neophodno munjevito uništenje Ukrajine pre nego što je Zapad stigao da reaguje.
Kako objasniti ove strateške greške Kremlja? Ne znam sigurno. Pretpostavljam da je Putinov cilj bio da Rusiju učini prihvatljivom članicom zapadnog globalnog poretka. I ovaj cilj je nametnuo sve vrste ograničenja na opseg njegovih akcija.
Putin nije mogao da prihvati molbe republika Donbasa da se vrati kući u Rusiju, jer bi to potvrdilo zapadnu propagandu da namerava da obnovi sovjetsku imperiju. Putin nije mogao da odobri munjevito osvajanje Ukrajine jer bi to zauvek bacilo Evropu u naručje Vašingtona.
Putin je delovao u okviru međunarodnog prava – koje Vašington i NATO ignorišu – u svojim pokušajima da dokaže kako Rusija poštuje zakon i pribegava sili samo kao poslednjem sredstvu.
Putinov izbor bili su sporazumi – kao što je sporazum iz Minska, na koji je Kremlj uludo potrošio osam godina, i sporazum o uzajamnoj bezbednosti koji je Kremlj pokušao da dobije od Vašingtona i NATO-a pre nego što je pokrenuo ograničenu operaciju u Ukrajini. Zašto se toliko fokusirati na sporazume, čak i kad se Kremlj s pravom beskrajno žalio da Vašington sve sporazume krši? Ovo navodi na pomisao da je glavni cilj Kremlja bio da obezbedi Rusiji zasluženo mesto u zapadnom sistemu, što je kao rezultat ostavilo Kremlju mogućnost samo da reaguje, uskraćujući sebi pravo na proaktivnu politiku koja bi ciljala na ruskog neprijatelja.
Da bismo imali tako nerealan cilj, neophodno je zanemariti „doktrinu Vulfovica“ o hegemoniji SAD. Time se zanemaruje činjenica da sama moć i budžet američkog vojno-obaveštajnog kompleksa zahtevaju da Rusija bude američki neprijatelj broj 1. Cilj normalizacije odnosa sa Rusijom je doveo do pada predsednika Trampa.
Suočen sa tako značajnim dokazima kao što je pad Trampa, kako je Kremlj mogao da ostane u zabludi i nastavi da govori o „našim zapadnim partnerima“?
Putin je na mnogo načina veliki lider i svetski čovek, ali je on ozbiljno pogrešio u realnoj situaciji. Njegova tolerancija na uvrede i provokacije samo podstiče Zapad da ide još dalje, a te provokacije su već na ivici pokretanja rata koji će uništiti zapadni svet.
Izvor: www.paulcraigroberts.org
Nema greske sve ide po planu. Specijalna vojna operacija, bez mobilizacije, bez ucesca Belorusije, sa malim gubicima civilnog stanovnistva. Nafta poskupela, gas 10 puta poskupeo , drzavna kasa se puni. Zauzeli Zaporosku nuklearku koja vredi 20 milijardi dolara, duplo vise para nego sto je Rusiju kostala vojna intervencija. Jedino sto bi Putin trebalo da uradi idealnu stvar, da prihvati 100.000 Severokoreanaca dobrovoljaca koje mu nudi Kim Dzong Un , koji bi bili savrsena vojska da se rasporedii u vec osvojene teritorije i da tu teritoriju cuva . Da se Rusi i Ceceni na miru usresrede isterivanja preostalih Ukra iz rupa . Inace 2 vazne stvari je Putin postigao, to je da je sacuvao 14 miliona Rusa stanovnika od proterivanja iz jugo-istoka Ukrajine, i jasno pokazao da sta god da radi Nato ne sme da napadne Rusiju. Znak da Nato ne napada Rusiju, i pored toga sto su protiv toga sta Rusija radi , je dokaz da nemaju vojnu snagu da to izvedu. Odnos snaga u svetu se promenio i to sada svi jasno vide .
U Vladivostoku, prije nekoliko dana, Putin opet neprijatelje Rusije nazva „zapadni partneri“?? U kom svijetu živi taj čovjek?
PS
Zašto niste objavili moj prethodni komentar?
Dogovorili se Švabovi đaci da se us.. u u svijet. Sve to Rusi treba da počiste govnjivim metlama ako nastave da „griješe“
Samo da ne bude da Putin „dobro“ cini Rusima kao sto je Slobo cinio dobro Srbima. Crveni telefon sa Tudjmanom pa razni tajni dogovori sa Holbrukom i svaki put je kao zeznut Slobo ono „prevarili ga“ a sve po usima Srba. Pocerani sa vjekovnih ognjista a Srbija ni da mrdne.
Bojim se da je to Putinova dogovorena greška još u Davosu.
Od reči ,do reči ,čovek je u pravu ! Samo jednu normalnu izgovorenu reč nacisti smatraju slabošću , pa zar Srbi nemaju bogato iskustvo o tome šta znači razgovarati i potpisivati sporazume sa ovejanim drumskim banditima , prevarantima i lucemerima ?! Zar svet ne vidi da su ti zlikovci odavno prešli sve granice civilizacijskih normi i peavila kada iz svoji pećina , koje zovu „ambasadama“ , određuju zemljama domaćinima ,koji im političari ne odgovaraju i koja partija ne sme da upravlja državom , jer „ne dele sa njima zajedničke vrednosti „! Sa tim ološem treba konačno, i zauvek raščistiti !!!
„Neće Rusi na Amere da im ovi ne zamere“.