Putin: Kada mi kažu „Buča“, ja ih pitam – „a Raka“
1 min read
Predsednik Rusije Vladimir Putin prokomentarisao je izveštaje o stradanju civila u Buči.
Istakao je da su oni podjednako lažni kao i informacije da je Vlada sirijskog predsednika Bašara Asada u prošlosti upotrebila hemijsko oružje u Siriji.
„Što se tiče Buče – često sam razgovarao sa kolegama iz zapadnih zemalja. I kada mi kažu ‘Buča’, ja ih pitam: ‘A da li ste nekada bili u Raki? Jeste li videli kako je taj sirijski grad u potpunosti, do temelja uništila američka avijacija?’ Tamo su zaista tela mesecima ležala u ruševinama i raspadala se. Nikoga nije bilo briga za to, niko nije ni primetio“, rekao je Putin.
Kako je rekao, isto tako se niko ne seća na stotine ubijenih civila u Avganistanu, prenosi Sputnjik.
„Nije se tako ćutalo kada su organizovali provokacije u Siriji. Kada su predstavljali da je Asadova Vlada upotrebila hemijsko oružje. Kasnije se ispostavilo da je to laž. Isti takav falsifikat je i (događaj) u Buči“, rekao je Putin.
Ukrajinske vlasti tvrde da su ruske snage odgovorne za ubistvo više stotina civila u Buči, što Rusija demantuje, podseća B92.
Pročitajte još:
Nije istina,uz njega je samo šaka posrbica.
Posrbice i Petar I, Petar II, Knjaz Nikola, pa moji čukunđedovi Vrbice, pa moji Vlahovići i Selići..ee, sve se to posrbilo!
Oko nase pametno !
Vladimire Vladimiriviču Putine CRNA GORA VECINSKA JE UZ VAS, commadante
Nije istina,uz njega je samo šaka posrbica.
Vladimir Putin: Čudovište, ludak ili mozak?
Svi pokušavaju da saznaju ko je tačno predsednik Putin i šta pokušava da postigne. Mnogi njegovi protivnici, pa čak i mnogi od njegovih stranih pristalica, rutinski su ga prikazivali kao moćnog čoveka opsednutog borbom protiv Zapada, i svaki je propagirao ovaj narativ u potrazi za dijametralno različitim ideološkim ciljevima. Ovaj prikaz, koliko god ubedljiv, krajnje je netačan i zaslužuje pojašnjenje.
Ruski predsednik Vladimir Putin je čovek o kome se najviše pričalo u ovom veku, nakon što je krajem februara pokrenuo tekuću specijalnu vojnu operaciju svoje zemlje u Ukrajini. Ovaj dramatičan potez imao je za cilj da održi integritet ruskih linija nacionalne bezbednosti u Ukrajini posebno i u regionu uopšte. To je usledilo nakon odbijanja Zapada predvođenog SAD da ispoštuje njegove decembarske pozive na bezbednosne garancije, što je zauzvrat podstaklo predsednika Putina da kinetički brani vitalne interese Rusije. Neviđen i unapred planiran odgovor Zapada predvođenog SAD ubrzao je postojeće multipolarne trendove u vezi sa tekućom promenom globalnog sistema i doveo do onoga što mnogi sada smatraju najgorom krizom od Drugog svetskog rata.
Usred svih ovih dešavanja, svi pokušavaju da shvate ko je tačno predsednik Putin i šta pokušava da postigne. Mnogi njegovi protivnici, kao i mnogi njegovi strani pristalice, rutinski su ga prikazivali kao moćnog čoveka opsednutog borbom protiv Zapada, svaki promovišući ovaj narativ u potrazi za dijametralno različitim ideološkim ciljevima. Prema ovom popularnom tumačenju njegovih motiva, on jednostavno ne može da preboli činjenicu da je raspad SSSR-a 1991. godine rezultirao brisanjem bivšeg statusa ruske supersile. U njihovim očima, decenijama je planirao da preduzme korak koji je katastrofalno preduzeo u februaru, iako se procene svake strane o tome koliko je uspešan od tada razlikuju. Ova priča, koliko god bila ubedljiva, krajnje je netačna i zaslužuje pojašnjenje.
Iz perspektive svojih protivnika, predsednik Putin je ili čudovište ili ludak. Prvo implicira da se radi o krvožednom diktatoru koji ne mari za demokratiju i ljudska prava, bilo u objektivnom shvatanju ili u subjektivnoj interpretaciji, koja varira od društva do društva. Sve što on želi je da ubije što više ljudi. Otuda i drugi stav da je možda ludak, tj. H. neko ko je bukvalno poludeo i predao se patologiji koja navodno kontroliše sve što radi. Oni koji podržavaju ovo tumačenje insistiraju na tome da on nije racionalan akter i da stoga ne treba pregovarati sa njim. Bilo da je čudovište ili ludak, njegovi protivnici tvrde da ovog čoveka treba držati pod kontrolom.
Suprotni tabor koristi proto-KAnon model da objasni sve što radi, uvodeći ideju da je on glavni um koji igra „5D šah“, „uvek pobeđuje“, i da svako ko simpatiše čak i sa jednim elementom njegove politike treba da jednostavno „verujte planu“, baš kao što su najvatrenije pristalice bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa sugerisale o ovom američkom lideru. Prema njihovim rečima, predsednik Putin prezire sve što je vezano za Zapad, a posebno njegove bliske partnere poput Izraela i Turske. Svaki put kada on pragmatično stupi u interakciju sa njima i bude uhvaćen kamerom kako se smeši pored njihovih vodiča, oni tvrde da on samo „igra šah“ i „prevari svoje neprijatelje“ da navodno „prikupi informacije“ koje bi mu trebale pomoći da je pobedi kasnije, neodređeno. datum.
Dovoljno je reći da su sve tri interpretacije potpuno smešne i nepovezane sa stvarnošću. Predsednik Putin nije nikakvo čudovište, nije ludak, niti mozak, već jednostavno čovek koga je istorija postavila u jedinstvenu poziciju koja ga je na kraju primorala da na najdramatičniji način brani egzistencijalne granice nacionalne bezbednosti svoje velike sile. Ono što sledi je mnogo smirenija, racionalnija i zasnovana na činjenicama interpretacija ruskog lidera, diskreditujući sva tri podjednako lažna narativa o njemu da bi se razjasnilo kako je postao ono što je danas. Nijedan od ovih tabora se verovatno neće složiti sa onim što je rečeno, a neki od njih hoće
Predsednik Putin je uvek bio ruski patriota, ali je iskreno verovao da je moguće integrisati njegovu zemlju u post-stari hladnoratovski unipolarni hegemonistički svetski poredak SAD, iako pod jednakim uslovima koji će poštovati Moskvu i garantovati njegova suverena prava. Ovo objašnjava zašto je flertovao sa ulaskom u NATO ubrzo nakon svog predsedavanja, a takođe je razvio veoma bliske veze sa Bušovim klanom. Bio je prvi strani lider koji je telefonirao svom američkom kolegi nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, a čak je i odobrio američko korišćenje vojnih objekata u ruskoj centralnoazijskoj „sferi uticaja“ kako bi omogućio Vašingtonu da se osveti Al Kaidi. Predsednik Putin takođe uživa u drugim bliskim prijateljstvima koja izazivaju nelagodnost kod teoretičara „majstora“.
Na primer, odlično se slaže sa bivšim savetnikom za nacionalnu bezbednost Henrijem Kisindžerom iz Indokine i hvalio se početkom 2020. da je prijatelj sa šefom Svetskog ekonomskog foruma (VEF) Klausom Švabom od 1992. godine i da redovno prisustvuje godišnjim sastancima. njegove globalističke organizacije. I ne samo to, već je predsednik Putin takođe veoma strastven i ponosan filosemit, što je u suprotnosti sa tvrdnjama teoretičara „glavnog uma“ da je on tajno „anticionista“ koji je navodno u savezu sa otporom predvođenim Iranom. Bivši izraelski premijer Benjamin Netanjahu bio je njegov dobar prijatelj, kao i turski predsednik Erdogan, iako je ovaj sada jedan od najistaknutijih islamista na svetu. Sve ove činjenice pobijaju teoriju „glavnog mozga“ o predsedniku Putinu.
Tokom protekle dve decenije, ruski lider je učinio sve što je u njegovoj moći da integriše svoju zemlju u zapadni svetski poredak koji predvode SAD, iako pod uslovima Moskve u smislu bezbednosti i garancija suvereniteta njene civilizovane države. Sve je to propalo jer moćna antiruska frakcija stalne američke vojne, obaveštajne i diplomatske birokratije („duboka država“) iz ideoloških razloga vidi njegovu zemlju kao svog glavnog „vršnog konkurenta“. Samo pod bivšim predsednikom Trampom postojala je trunka šanse za „novi detant“ kroz niz pragmatičnih međusobnih kompromisa usmerenih na deeskalaciju tenzija na zapadnoevropskom teatru Novog hladnog rata, ali na kraju u milosti „dubokih državne „mahinacije“ protiv njega nisu uspele.
Ipak, predsednik Putin nikada nije odustao od nade da će to učiniti, upravo zato što je daleko racionalniji nego što tvrde „ludi“ teoretičari. U stvarnosti, njegovi američki kolege su bili pravi „ludi momci“ jer su se dosledno ponašali iracionalno, odbijajući da poštuju legitimne interese nacionalne bezbednosti Rusije i da istinski ravnopravno pregovaraju sa njom kako bi postigli obostrano koristan ishod koji je scenario „Novog detanta“. značilo za rusko-zapadne odnose. Predsednik Putin je to shvatio tek kada je već bilo prekasno, došavši do ovog zaključka tek nedavno kada je Zapad predvođen SAD glatko odbio da ozbiljno pregovara o zahtevima njegove zemlje za bezbednosne garancije. Suočen sa bukvalnom egzistencijalnom krizom za Rusiju, predsednik Putin se konačno osetio prinuđenim da reaguje.
Radeći to, ruski lider se nije ponašao kao „čudovište“ kojim ga propagandisti pogrešno predstavljaju, iz sebičnih razloga „kontrole percepcije“ (uključujući smešno upoređivanje sa Adolfom Hitlerom i insinuaciju da vodi takozvani „drugi holokaust“). “), ali do danas je izuzetno zabrinut zbog ograničavanja civilnih žrtava i kolateralne štete u Ukrajini. O tome svedoči i broj žrtava u njenim oružanim snagama, koji bi bio znatno manji da Rusiji nije stalo do vođenja „čistog rata“ i da je umesto toga primenila američki model „šoka i strahopoštovanja“ da uništi Ukrajinu da uzvrati bombama. kameno doba kao što su to učinile SAD sa Irakom, Libijom i mnogim drugim zemljama. Razlog zašto to nije učinio je taj što iskreno veruje u istorijsko jedinstvo Rusa i Ukrajinaca.
Komplikovan i brz sled događaja koji je pokrenuo, od kojih su mnogi već unapred isplanirani od strane Zapada predvođenog SAD u očekivanju mogućnosti da kinetički brani egzistencijalne bezbednosne interese svoje zemlje, na neki način ga je prisilio da konačno postane „mastermind“ za kakvog su ga njegovi grozničavi obožavaoci u inostranstvu oduvek smatrali. Nakon što je više od dve decenije iskreno pokušavao da u dobroj veri pregovara sa Zapadom predvođenim SAD, kako formalno sa samom Amerikom, tako i neformalno kroz liberalno-globalističke strukture poput VEF-a, sa kojim je blisko povezan, predsednik je shvatio da je Putin konačno prepoznao beskorisnost ovog dobronamernog pristupa, pošto nije bio u stanju da zaštiti egzistencijalne interese svoje zemlje kako se nadao. Tako da je bio primoran da postane, da tako kažem, „mastermind“.
To, međutim, ne znači da je njegova trenutna glavna strateška uloga u vezi sa tekućom promenom globalnog sistema bila „deo plana od početka“ jer je navodno sve vreme igrao „5D šah“ i stoga „uvek pobeđivao“ , samo, da su ga epohalni događaji u kojima se našao u vodećoj ulozi praktično naterali na to, ako se zaista osećao privrženim patriotskom očuvanju egzistencijalnih i trajnih interesa Rusije kao što je to decenijama tvrdio. Činjenica da on sada igra takvu ulogu dovoljno govori o tome koliko je on bio iskren o njegovom glavnom interesovanju u ovom veku. Predsednik Putin nikada nije želeo da bude najjača sila protiv Zapada predvođenog SAD, ali je morao da brani Rusiju u datim okolnostima.
Suština je da ruski lider nije „čudovište“, „ludak“ ili „mozak“, već ko je on: Vladimir Putin. Počevši kao veoma prozapadni lider, on je želeo da svoju zemlju uvede u unipolarni hegemonistički svetski poredak SAD, iako pod uslovima Moskve, osiguravajući da se njena bezbednost i suverenitet poštuju. Ovaj dobronamerni i pomalo naivan pristup je propao jer njegovi protivnici nikada nisu bili racionalni, jer su upravo oni bili ti koji su sve vreme bili „ludi” i „čudovišta”, kao što je ovo poslednje okarakterisano njihovim agresorskim ratovima u Globalni jug od početka ovog veka, koji je po nekim procenama ubio preko milion ljudi.
Ostavljen bez drugog izbora da zaštiti vitalne interese Rusije, predsednik Putin je bukvalno bio primoran istorijskim okolnostima u kojima se iznenada našao da postane lice globalne opozicije Zapadu. To je, zauzvrat, zahtevalo od njega da primeni taktike i strategije tipične za „majstora“, čak i ako ih nije planirao niti nameravao unapred. Ali to ne znači da on i patriotski nastrojeni pripadnici „duboke države“ njegove zemlje nisu imali planove za vanredne situacije za taj scenario. Sadašnje stanje stvari je takvo da najneshvaćenijeg čoveka u modernoj istoriji i prijatelji i neprijatelji i dalje pogrešno označavaju kao „čudovište“, „luđak“ i „majstor“, iako je on samo običan patriota i miroljubac. ljubavni čovek.
Peko Vuksic iz Grablja selo Sutvara je obecao Putinu plac ,mislim da je sada vrijeme da tu svoju objelodanjenu vijest i potvrdi zvanicno uknjizbom na istoga.Ako ovo cita zna sta mu je cinjeti,ako ne neka mu neko prenese da ga posjeti na datom obecanju!