“Puki svedok“ posetio Kosovsku Mitrovicu (VIDEO)

Dokumentarni film “Puki svedok“, autora Milenka Srećkovića, slobodnog novinara iz Kragujevca, koji govori o albanskom teroru posle 1999. godine, prikazan je u Kosovskoj Mitrovici.

Autor filma „Puki svedok“ Milenko Srećković govori o motivima da počne da se bavi kosovskometohijskom tematikom.

Jedan od najznačajnih kulturnih događaja u Kosovskoj Mitrovici prethodne nedelje, svakako je bila projekcija dokumentarnog filma „Puki svedok“ organizovana prošle srede u Amfiteatru Filozofskog fakulteta. Da se film bavi ozbiljnom temom, politički ne baš popularnom, dokazali su i mediji (TV Most, RTV KIS) pod kontrolom vlasti čiji su novinari prisustvovali projekciji, uredno snimili izjave autora i organizatora a onda o tome nije objavljena ni jedna jedina reč. Svoje novinare nisu poslali ni drugi lokalni mediji na srpskom jeziku iako su događaj nešto ranije najavili na svojim portalima.

Publika koja je prisustvovala projekciji naišla je na neočekivano svedočenje iz koga je saznala dodatne dimenzije užasa nastalog po okupaciji pokrajine 1999. godine kroz koji su prolazili svi koji nisu bili Albanci a naočigled vojnika KFORA-a koji su Polanskom priznali u jednom trenutku da „su tu sa jednim jedinim mandatom – da štite Albance“.

„Jedan američki vojnik mi je ubrzo po dolasku na Kosovo rekao da su njima rekli kako dolaze ovde da zaustave etničko nasilje nad Albancima ali mu se čini da podržavamo pogrešnu stranu, što je meni od prvog dana bilo jasno“ kaže između ostalog u filmu Pol Polanski koji je svedok gotovo neverovatnih napada s obzirom da je neko vreme živeo sa Romima u izbegličkom kampu i bio savetnik UNHCR-a za pitanje Roma. Nažalost, ni institucija koja ga je na to mesto imenovala nije pokazala ni malo razumevanja za probleme onih koji nisu Albanci.

Gost projekcije bio je i autor ovog filma Kragujevčanin Milenko Srećković, nezavisni novinar i publicista koji još radi i kao prevodilac, lektor i programer. Kolumnista je u listu Politika od 2013. godine i autor knjiga “Svako zaslužuje spas“ i “Korporativni imperijalizam: Zone eksploatacije u Srbiji“.

Po prikazvanju filma organizovan je razgovor sa autorom koji je govorio o svojim razlozima da se bavi problemom terora na KiM koji, iako u nešto manjem intenzitetu, do danas traje.

„Bilo mi je dosta crno-bele medijske slike koje stvaraju korporativni mediji i koji služe stvaranju javne podrške ratovima i vojnim agresijama. Hteo sam da pokažem da je stanje ljudskih prava na Kosovu mnogo gore nego što je bilo pre NATO bombardovanja i da više niko, sem Albanaca, nije bezbedan“ rekao je Srećković o motivima koji su ga naveli da počne da se bavi aktuelnom kosovskometohijskom tematikom.

„Hteo sam da pokažem da NATO nije zainteresovan za ljudska prava i da je to pitanje samo korišćeno kao opravdanje za vojnu agresiju. Kasnije su iste vojne intervencije ponavljane u Avganistanu, Iraku, Libiji, Jemenu i Siriji, i sve države su doživele katastrofalnu i tragičnu sudbinu“ dodao je autor filma koji, na pitanje šta se još može i šta je potrebno učiniti kako bi se što ubedljivije prikazala suština problema, smatra:

„Nisam siguran da ja mogu da dam odgovor na to pitanje. Situacija je vrlo kompleksna i verovatno niko i ne može da zna šta je najbolje činiti. Verujem da je važno da se stvari nazovu svojim imenom i da se ne zatvaraju oči pred istinom da svi nealbanski narodi sa teritorije KiM žive u getu, i da se jasno prikaže da su oni najugroženije stanovništvo u Evropi“ kaže Srećković.

Značaj ovog filma, kako je nakon projekcije istakao jedan od organizatora, nezavisni novinar sa KiM Ivan Maksimović, pre svega se ogleda u tome što glavni lik, američki pisac Pol Polanski, pretežno svedoči o zločinima nad Romima nakon okupacije 1999. godine.

„Svedočenje o zločinima koje su u širokom talasu Albanci počinili nad Romima, inače pripadnicima iste religije kao i Albanci, koji često imaju identična imena kao i Albanci pa u velikoj meri i običaje i kulturne odlike, nedvosmisleno ruši zapadnjačku tezu koja lažiranim razlozima opravdava nasilje nad Srbima. Bezočni teror nad Romima koji nikada nisu imali teritorijalne pretenzije niti aspiracije ka preuzimanju bilo kakvog udela u vlasti, te nisu predstavljali baš nikakvu pretnju, govori o slepoj mržnji prema svakome ko nije Albanac kao jedinom razlogu za nasilje. Želja da se ovlada tuđom, srpskom teritorijom, i na njoj uspostavi apsolutna etnička dominacija gde niko osim Albanaca jednostavno ne može da opstane, jasno pokazuju da su njihova slepa mržnja i primitivni porivi jedini koji su doveli do nasilja i rata na Kosovu i Metohiji krajem devedesetih godina. Ćutanje o tome svedoči dodatno o svesnoj pomoći koju su pružile i pružaju Evropska unija i Amerika kroz institucije instalirane nakon okupacije pokrajine“ rekao je Maksimović.

Dekan Filozofskog fakulteta Prof. dr Mirjana Lončar Vujnović čijim angažovanjem i razumevanjem je organizovana projekcija ovog filma, kojoj je i sama prisustvovala, pozdravila je autora zahvalivši se na spremnosti da na ovom fakultetu prikaže svoj film.

Pozdravivši prisutne dr Lončar Vujnović je rekla da je prilično emotivno doživela ovaj film koji bi trebalo da vidi mnogo više ljudi, ne samo u ovom gradu. Upravo iz tog razloga pozvala je Srećkovića da zajednički prirede još jedno prikazivanje kako bi i oni studenti koji nisu prisustvovali ovoj projekciji mogli da čuju više o ovim svedočanstvima i upoznaju se sa umetničkim potencijalom koji film nosi sa sobom.

Predlog je naišao na odobrenje autora pa će tako „Puki svedok“ uskoro biti još jednom prikazan u Kosovskoj Mitrovici.