Првомајски фрагменти
1 min read
Милисав Поповић
Пише: Милисав Поповић
Пријатељу Срђа, подржи све обесправљене и незадовољне твоје синдикалце, али не и оне, који су незадовољни оним што сада имају, а што је вишеструко веће од оног што су под Миловом влашћу имали, када су онако задовољно ћутали.
Боже драги, чудног ли празника, и још чуднијег богатства, има милионе, а штрајкује глађу!
Свита на помену
На 25. годишњицу НАТО бомбардовања варошице Мурино на Лиму дан прије Првога Маја, када је
убијено шест недужнних, од којих троје дјеце, ове године, код спомен чесме, обиљежја страдалих, окупила се сва свита(власт)црногорска- световна и духовна, први пут, да одају пошту страдалима. Истога дана, као бомба, одјекнула је вијест, да је, у Црну Гору, из Лондона депортован Милов оптуженик Душко Кнежевић, некада и грло и душа Милова, а сада свједок истине о Миловом бесчашћу, да покаже, да ОД ИСТИНЕ БОЉЕГ БИЧА НЕМА.
Код “павијанца” Шуковића, (“нека друга радо-веза”), ређају се развлашћени-бивши, вишеструки премијери и предсједници Монтенегра, Мило и Филип, гдје “клепећу нанулама” (народски речено – “мртви прде”).
Филип сузе рони над грађанском Црном Гором…а Мило зове осветнике – белведерце…
Хоће освету зато што је онемогућен да спријечи долазак патријарха српског Порфирија и устоличење митрополита Јоаникија на Цетињу, а понајвише зато, што му је похапшена сва братија, па је сад ред на њега!
Ако би било осветника, прво би се породице погинулих у Мурини, коју је Мило био назначио као мету НАТО бомби, осветиле Милу.
