Prvi ruski 3D film obara rekorde gledanosti

Ratno ostvarenje Fjodora Bondarčuka „Staljingrad“ postalo je jedna od najuspešnijih filmskih priča u Rusiji. Priča smeštena u doba krvave bitke osvojila i Kineze.

Ratno ostvarenje Fjodora Bondarčuka „Staljingrad“ postalo je jedna od najuspešnijih filmskih priča u Rusiji, ali i u susednoj Kini. Prvi ruski 3D i IMA film, koji tretira veliku bitku Hitlerove i Staljinove vojske u Drugom svetskom ratu, snimljen je za 30 miliona dolara, a od premijere 11. oktobra u matičnoj zemlji zaradio je oko 48 miliona dolara. Ali, titulu „epskog dela“ zaslužio je jer je tokom prva četiri dana prikazivanja u Kini zaradio 8,3 miliona, što ga čini najuspelijim nekineskim i neholivudskim filmom na ovom tržištu.

Uspeh „Staljingrada“ je dokaz da saradnjom ruskih filmskih stvaralaca, IMA tehnologije i velikog holivudskog studija možemo stvoriti film koji će ceniti publika širom sveta – poručio je producent Aleksandar Rodnjanski.

Sin slavnog Sergeja Bondarčuka, Fjodor, snimio je dvosatni film po scenariju Ilije Tilkina. Radnja je smeštena u 1942, ali, uprkos naslovu, glavna tema nije rat već ljubavna priča koja se odvija u pozadini jedne od najkrvavijih bitaka u svetskoj istoriji.

Kada je nemačka vojska zauzela obalu Volge, ruske trupe su pokušale da pređu reku. Posle neuspelog pokušaja, naređeno je povlačenje, ali je nekoliko ruskih vojnika ipak uspelo da se dokopa „neprijateljske obale“. Skrivaju se u kući mlade Katje koja nije uspela da pobegne pre dolaska Nemaca. Ona i njena lepa komšinica Maša osvojiće srca dvojice vojnika, koji će učiniti sve da spasu njihove živote…

Čuvena „Pavlovljeva kuća“ poslužila je kao prototip za kuću u kojoj se kriju Bondarčukovi vojnici. U kulise, smeštene nadomak Sankt Peterburga, utrošeno je četiri miliona dolara, gradnja je trajala šest meseci, a angažovano je oko 400 ljudi. Trud autorske ekipe da oživi „herojsku sliku Staljingrada“ urodio je plodom. Posle nekoliko godina dominacije američkih blokbastera u ruskim bioskopima, ova ratna priča očarala je domaće gledaoce.

Ali, kao i sve priče o uspehu, tako i ova Bondarčukova nije mogla da prođe bez „pobunjene strane“. Čim je film stigao u bioskope, oglasila su se brojna boračka udruženja i pojedinci koji su tražili zabranu prikazivanja zbog „falsifikovanja istorijskih činjenica i blagonaklonog portretisanja nemačkih vojnika“. Pokrenuta je i internet-peticija, ali bezuspešno, a kao odgovor filmskih udruženja usledila je kandidatura „Staljingrada“ za Oskar za najbolji strani film.