Први афроамерички џезери у социјалистичкој Југославији (ВИДЕО)
Луј Армстронг
За историју музике у Југославији педесетих и шездесетих година 20. века врло важни су наступи афроамеричких џез звезда. Њихова црна боја коже била је врло важна да потврди пут којим је кренула социјалистичка Југославија – антисегрегационизам, деколонизација, пацифизам. С друге стране, америчким планерима је било важно да џез постане најбољи амбасадор Сједињених Америчких Држава.
Опера Џорџа Гершвина с примесама блуза и џеза „Порги и Бес“ играна је у децембру 1954. неколико пута у Београду и Загребу. У представи је учествовало 77 афроамеричких уметника, а пратили су их музичари београдске и загребачке опере. Наступали су прво у Народном казалишту а потом у Народном позоришту. Појава црних уметника на југословенским улицама била је „права атракција“, а представа је оцењена као „велики спектакл“. Према писању Политике, амерички председник Двајт Ајзенхауер је ову представу, пред њен одлазак на европску и блискоисточну турнеју, назвао „амбасадором уметности“ Сједињених Америчких Држава. Колико је представа била важна показује да су на првом београдском извођењу били присутни државни и партијски функционери Едвард Кардељ, Моша Пијаде, Родољуб Чолаковић, Светозар Вукмановић, Титова супруга Јованка Броз, други функционери, њихове супруге, чланови дипломатског кора и важне јавне личности.
Југославију је у марту 1955. посетио афроамерички секстет Џубили сингерс. У Београду, Загребу, Љубљани, Сарајеву и Скопљу су изводили црначке духовне песме које су наишле на добар пријем публике. У оквиру југословенске турнеје, у јулу 1955. на Ташмајдану и на Коларцу је свирао бели амерички џез музичар Бил Ремзи с немачким саставом Ту бит стомперс (Two Beat Stompers). У априлу 1956. на југословенској турнеји је био и хор Роберта Шоа који је, поред класичне музике, изводио и црначке духовне песме за које је добио највише овација београдске публике. Спонзор више светских турнеја овог хора био је Стејт департмент. Крајем октобра 1956. афроамерички баритон Вилијам Ворфилд је изводио дела класичне музике, америчке народне песме и афроамеричке духовне песме у Београду, Загребу и Титограду.
Удружење џез музичара и амерички Национални театар и академија организовали су у мају 1956. неколико наступа у Београду и Загребу џез трубача Дизија Гилеспија. У Београду је наступио на Коларцу и у Дому гарде на Топчидеру. Са Гилеспијем је стигао и др Стернс Маршал, директор Института за џез у Њујорку како би одржао предавања о џезу у Београду, Загребу и Љубљани. Политика је писала о ватреној атмосфери која је пратила Гилеспијев концерт у Дому гарде. Репортер београдског дневног листа је писао да је на прилазу Дому гарде чуо „потмулу хуку која је личила на грмљавину“, а затим у сали скандирање „Дизи, Дизи“, тапшање, звиждање и ударање ногама о под. Током концерта „поједини слушаоци, као у делиријуму, њихали су се по такту и тапшали рукама“. Душан Плавша је, с друге стране, за НИН написао да је гостовање бибапера Дизија Гилеспија оставило негативан утисак на публику јер је „била силовито захваћена ритмом и звуком, који је вршио притисак не на психу човека, већ на његов вазмоторни нервни систем“. Казао је како му је било потребно да се пешице врати кући с Топчидера да „одмори нерве од бујице звукова“ и да су му двојица пријатеља рекла да су након Гилеспијевог наступа „спремна да се одрекну џез-симпатија“. Плавша је својим пријатељима објаснио да за Гилеспијем „иду само фанатици џеза“. Очекивао је да ће много бољи утисак на Београђане оставити интерпретатори прогресивног џеза и свинга.
У априлу 1957. на југословенској турнеји био је познати амерички бигбенд састав Оркестар Глена Милера. Свирали су у Београду, Загребу, Новом Саду, Осијеку и Љубљани. Политика је писала да је бигбенд на Коларцу добио само „конвенционални пљесак“. У фебруару 1958. у Београду и Љубљани су наступале америчке певачице Сестре Питерс. Политика је писала да су „одушевиле“ Београђане, а да су у Љубљани имале „велики успех“. Ове вокалне звезде су у Југославији на репертоару имале афроамеричке духовне и блуз песме. У јуну 1958. Београд, Загреб и Осијек је посетила афроамеричка оперска певачица Леонтин Прајс, која је изводила и духовне песме. Певачица озбиљне и афроамеричке фолк и духовне музике Дороти Елисон била је на југословенској турнеји у новембру 1958.
Својеврстан вид популаризације џеза и забавне музике требало је да буде и концерт „Џез на Јелисејским пољима“, у априлу 1958. на Коларцу. Наиме, Југословенска радиодифузија је са радиодифузијама Француске, Шведске, Швајцарске, Западне Немачке и Белгије организовала концерт џезера и шансоњера из Западне Европе и Југославије. У питању је била традиционална манифестација коју су Французи покренули 1955. и која је следећих година наступала по Западној Европи, стигавши на крају до Југославије.
