Protojerej Andrej Tkačov: Odlučenje Džoa Bajdena od pričešća – hrišćanski odgovor nečasnom političaru

U katoličkoj crkvi Sv. Antonija u Florensu, u Južnoj Karolini, 27. oktobra 2019, bivšem potpredsedniku SAD, tadašnjem kandidatu za predsednika i novoizabranom predsedniku SAD Džozefu Bajdenu, nije dozvoljeno da se pričesti. Razlog je to što je Bajden otvoreno i javno podržavao abortuse. (The South Carolina Morning News https://scnow.com/news/local/joe-biden-denied-holy-communion-at-florence-church/article_4dfe451b-e181-5cdb-9da1-feae72795f0c.html) Sveštenik ovog hrama Robert E. Mori rekao je da, ako čovek podržava stvari koje protivreče osnovama hrišćanskog učenja, među kojima je i propagiranje abortusa, takav čovek ne može da se pričešćuje. „Nažalost, prošle nedelje morao sam da odlučim od pričešća bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena. Sveto pričešće znači da smo jedno sa Bogom, jedni sa drugima i sa Crkvom. Naši postupci i naša dela treba to da odražavaju. Svaka javna ličnost koja propagira abortuse stavlja sebe izvan učenja Crkve“, rekao je sveštenik. Mori je rekao da je on kao sveštenik obavezan da se brine o dušama koje su mu poverene i da to treba da radi čak i u ovako delikatnim situacijama. „Ja ću pominjati gospodina Bajdena u svojim molitvama“, dodao je Mori. Administracija Džoa Bajdena nije potvrdila informaciju o prisustvu političara u hramu; saopštili su da je Bajden, ako je posetio hram, to učinio iz privatnih razloga. Interesantno je da Bajden nije uvek imao iste poglede na temu abortusa: 2006. abortus je nazvao tragedijom; u svojoj knjizi objavljenoj 2007. piše o negativnom odnosu prema abortusima, ali i da ne želi da bilo kome nameće svoje gledište; u junu 2019. pod pritiskom javnosti i svoje stranke promenio je stavove i istupio je u Kongresu SAD štiteći prava žena na abortus. Bajden je odbio da prokomentariše ovaj incident pozivajući se na neprikosnovenost privatnog života.

Protojerej Andrej Tkačov, poznati ruski sveštenik, publicista i propovednik, u svojoj autorskoj emisiji „Sveta istina“ (na ruskoj TV „Carigrad“, 7. novembra 2019) govorio je o ovom događaju da bi pokazao kako hrišćanski pastiri treba da postupaju prema ljudima koji zauzimaju visoke položaje i funkcije, a čiji su postupci otvoreno suprotstavljeni osnovnim hrišćanskim načelima. Prenosimo sadržaj cele emisije u formi teksta.

***

Džo Bajden, Trampov konkurent na predstojećim izborima za predsednika SAD, koji je ukaljao svoje ime učešćem u korupcijskim aferama u Ukrajini – on je, ispostavlja se, katolik.

Više puta sam govorio da je snaga naših neprijatelja u tome što su oni još uvek religiozni, što i pored naše glupe ubeđenosti da je tamo sve trulo i da su svi budale i bezbožnici – tamo, u stvari, nisu svi budale, nije sve trulo i nisu svi bezbožnici. Tamo je teško zamisliti čoveka koji negira Božije postojanje i kandiduje se za predsednika ili senatora u bilo kojoj državi. Tamo takvih nema.

Dok kod nas i u Evropi ima mnogo ateista, u Americi ateista gotovo da nema. Tamo veruješ pogrešno, veruješ loše, veruješ krivo – ali veruješ. I oni tamo javno ispovedaju svoju veru: ovaj je baptist, ovaj je katolik, ovaj je mormon, ovaj je neko četvrti. Ali oni ipak nekako žive, i to sa Biblijom u rukama, i ceo ovaj grbavi život nije ništa lošiji kod njih nego kod nas sa našim bezbožnicima, kojih ima napretek.

I upravo ovaj Bajden, koji je katolik, nedavno je odlučen od pričešća. To jest, on je krenuo da se pričesti, ali sveštenik koji je pričešćivao rekao je: „Pardon, mister Bajden, vi ste javno podržali abortuse“. To jest, ljudi koji se kandiduju na izborima unapred objave svoje programe, želeći da postanu kandidati za predsedničku titulu. I iskazuju svoje stavove o migrantima, o medicini, o porezima, ali i o abortusima, i o socijalnim problemima. Bajden je negde rekao da je on za ubistvo dece u utrobi. I sveštenik koji je trebalo da ga pričesti, smatrao je da treba da mu kaže: „Stop!“.

Ovo je, u principu, duhovan, dobar postupak, ali opet i meni i vama prekor, zato što smo mi navikli da se prema bogatima i moćnima odnosimo sa ropskom pokornošću. Dođe nam u hram neki poslanik, i mi mu odmah prostiremo tepih, kao da nikoga drugog nema u crkvi: „O, dobar dan, došao nam je dragi Ivan Sergejevič…“ A ovde je čovek postupio u duhu Amvrosija Milanskog. Amvrosije Milanski bio je prvi koji je rekao „Stop!“ čoveku na visokom položaju, čoveku kome je poverena vlast, i to upravo caru Teodosiju Velikom.

Mi čak ne možemo ni da zamislimo koliko se savremeni predsednik razlikuje od cara. Car je bio polubog. Njegova senka bila je predmet sveštenog poštovanja. Amvrosije ga nije pustio čak ni na prag hrama zato što je car krvavo ugušio ustanak u Solunu. To je bio presedan. Nešto strašno. Teodosije se smirio i pokorio, zato što je Amvrosije bio svet. I pokajao se, i prihvatio epitimiju.

Od tada takvih slučajeva nije bilo mnogo, ali ih je bilo. Recimo, naš sveti Filip (Količev), mitropolit moskovski, bivši iguman Soloveckog manastira, suprotstavio se caru Ivanu Vasiljeviču Groznom zbog opričnine, i zato je uklonjen sa episkopske katedre, i zatim ga je udavio Maljuta Skuratov. Ali, on se suprotstavio, to jest imao je smelost da se suprotstavi.

Ovaj interesantan primer stoji pred nama kao izazov. Na primer, naši političari imaju nezasluženi blagoslov i sreću da krštavaju i pričešćuju decu u Pravoslavnoj Crkvi, da se sami u njoj venčaju, da idu na poklonička putovanja i hodočašća na Svetu Goru i u druge svetinje Pravoslavne Crkve, da nose krstove, da uzimaju svetu vodu, da nedeljom dolaze u hram Božiji. Ali, oni pritom mogu da odvoje politiku od vere i da u oblasti politike dozvole sebi sve što žele. Transrodnost – može, abortusi – mogu, pečati svima na čelo – mogu, na ruku – mogu, totalna kontrola – može, sve može. Mi čak prestižemo Zapad po stepenu tih satanizama. Nekakvi zakoni o maloletnicima, o nasilju u porodici, toliko toga su poizmišljali. Ispostavlja se da postoji fizičko, seksualno, moralno i finansijsko nasilje. To jest, svi su krivi. Ako ne daš detetu novac za sladoled – gotovo, ti si ga finansijski ponizio, ako mu ne daš nešto drugo – psihički si ga povredio. Ovakve zakone usvajaju naši poslanici, i zatim dolaze kod nas da se pričešćuju. I mi ih pričešćujemo. A evo u Americi neočekivano jednom Bajdenu jedan katolički pop kaže: „Stop, ti ne možeš primiti pričešće, ti se zalažeš za abortuse, legalno i otvoreno propagiraš abortuse“.

Čini mi se da je ovo takav šamar svima nama. Zato što mi takođe treba da budemo sinovi Amvrosija Milanskog. Mi takođe imamo puno pravo da odlučimo od pričešća, javno ili tajno, na uho prilikom ispovesti ili pred svima, ljude koji zauzimaju visoke položaje i pritom imaju dve-tri žene. Na primer, imaju zakonitu ženu, imaju usput ljubavnicu, imaju i nekakvu sekretaricu. I tako žive, i sve to znaju, zato što su oni na vlasti. A i mi sve znamo, i pravimo se da ništa ne znamo. Isti ljudi usvajaju zakone o maloletnicima, ili glasaju za svakakvu antihristovu besmislicu. A zatim vidimo da su osveštali kuću, da su krstili unuka. Mi sve znamo i milostivi smo prema njima, ali pritom uopšte na njih ne utičemo.

I evo nam ozbiljne lekcije. Lekcije od strane katoličkog sveštenika, koji neočekivano nije dozvolio svima poznatom čoveku da se pričesti. Naočigled svih, odlučio ga je od primanja evharistije, njihove, katoličke evharistije, u nedeljni dan. Svi treba da razmislimo o ovome – od najobičnijeg sveštenika koji pored sebe ima samo proste seljake, do gradskih sveštenika koji u hramu već mogu da susretnu i poslanika i, naravno, do onih još viših koji u hramu mogu da susretnu svakoga. Treba da imamo Hristovu vlast i silu, da bismo uticali na ljude tim moćnim polugama Hristove vlasti, i da ne damo svetu da se potpuno razvrati i istruli. Ovo je baš dobra tema. Svi treba da razmislimo o ovome. Za sada, prosto da razmislimo. Plodovi će se pojaviti kasnije.

(Izvornik: https://tsargrad.tv/shows/protoierej-andrej-tkachjov-otluchenie-dzho-bajdena-hristianskij-otvet-nechestivomu-politiku_224943)

Sa ruskog preveo: Zoran Šarenac