Протојереј Андреј Ткачов: Одлучење Џоа Бајдена од причешћа – хришћански одговор нечасном политичару

У католичкој цркви Св. Антонија у Флоренсу, у Јужној Каролини, 27. октобра 2019, бившем потпредседнику САД, тадашњем кандидату за председника и новоизабраном председнику САД Џозефу Бајдену, није дозвољено да се причести. Разлог је то што је Бајден отворено и јавно подржавао абортусе. (The South Carolina Morning News https://scnow.com/news/local/joe-biden-denied-holy-communion-at-florence-church/article_4dfe451b-e181-5cdb-9da1-feae72795f0c.html) Свештеник овог храма Роберт Е. Мори рекао је да, ако човек подржава ствари које противрече основама хришћанског учења, међу којима је и пропагирање абортуса, такав човек не може да се причешћује. „Нажалост, прошле недеље морао сам да одлучим од причешћа бившег потпредседника Џоа Бајдена. Свето причешће значи да смо једно са Богом, једни са другима и са Црквом. Наши поступци и наша дела треба то да одражавају. Свака јавна личност која пропагира абортусе ставља себе изван учења Цркве“, рекао је свештеник. Мори је рекао да је он као свештеник обавезан да се брине о душама које су му поверене и да то треба да ради чак и у овако деликатним ситуацијама. „Ја ћу помињати господина Бајдена у својим молитвама“, додао је Мори. Администрација Џоа Бајдена није потврдила информацију о присуству политичара у храму; саопштили су да је Бајден, ако је посетио храм, то учинио из приватних разлога. Интересантно је да Бајден није увек имао исте погледе на тему абортуса: 2006. абортус је назвао трагедијом; у својој књизи објављеној 2007. пише о негативном односу према абортусима, али и да не жели да било коме намеће своје гледиште; у јуну 2019. под притиском јавности и своје странке променио је ставове и иступио је у Конгресу САД штитећи права жена на абортус. Бајден је одбио да прокоментарише овај инцидент позивајући се на неприкосновеност приватног живота.

Протојереј Андреј Ткачов, познати руски свештеник, публициста и проповедник, у својој ауторској емисији „Света истина“ (на руској ТВ „Цариград“, 7. новембра 2019) говорио је о овом догађају да би показао како хришћански пастири треба да поступају према људима који заузимају високе положаје и функције, а чији су поступци отворено супротстављени основним хришћанским начелима. Преносимо садржај целе емисије у форми текста.

***

Џо Бајден, Трампов конкурент на предстојећим изборима за председника САД, који је укаљао своје име учешћем у корупцијским аферама у Украјини – он је, испоставља се, католик.

Више пута сам говорио да је снага наших непријатеља у томе што су они још увек религиозни, што и поред наше глупе убеђености да је тамо све труло и да су сви будале и безбожници – тамо, у ствари, нису сви будале, није све труло и нису сви безбожници. Тамо је тешко замислити човека који негира Божије постојање и кандидује се за председника или сенатора у било којој држави. Тамо таквих нема.

Док код нас и у Европи има много атеиста, у Америци атеиста готово да нема. Тамо верујеш погрешно, верујеш лоше, верујеш криво – али верујеш. И они тамо јавно исповедају своју веру: овај је баптист, овај је католик, овај је мормон, овај је неко четврти. Али они ипак некако живе, и то са Библијом у рукама, и цео овај грбави живот није ништа лошији код њих него код нас са нашим безбожницима, којих има напретек.

И управо овај Бајден, који је католик, недавно је одлучен од причешћа. То јест, он је кренуо да се причести, али свештеник који је причешћивао рекао је: „Пардон, мистер Бајден, ви сте јавно подржали абортусе“. То јест, људи који се кандидују на изборима унапред објаве своје програме, желећи да постану кандидати за председничку титулу. И исказују своје ставове о мигрантима, о медицини, о порезима, али и о абортусима, и о социјалним проблемима. Бајден је негде рекао да је он за убиство деце у утроби. И свештеник који је требало да га причести, сматрао је да треба да му каже: „Стоп!“.

Ово је, у принципу, духован, добар поступак, али опет и мени и вама прекор, зато што смо ми навикли да се према богатима и моћнима односимо са ропскoм покорношћу. Дође нам у храм неки посланик, и ми му одмах простиремо тепих, као да никога другог нема у цркви: „О, добар дан, дошао нам је драги Иван Сергејевич…“ А овде је човек поступио у духу Амвросија Миланског. Амвросије Милански био је први који је рекао „Стоп!“ човеку на високом положају, човеку коме је поверена власт, и то управо цару Теодосију Великом.

Ми чак не можемо ни да замислимо колико се савремени председник разликује од цара. Цар је био полубог. Његова сенка била је предмет свештеног поштовања. Амвросије га није пустио чак ни на праг храма зато што је цар крваво угушио устанак у Солуну. То је био преседан. Нешто страшно. Теодосије се смирио и покорио, зато што је Амвросије био свет. И покајао се, и прихватио епитимију.

Од тада таквих случајева није било много, али их је било. Рецимо, наш свети Филип (Количев), митрополит московски, бивши игуман Соловецког манастира, супротставио се цару Ивану Васиљевичу Грозном због опричнине, и зато је уклоњен са епископске катедре, и затим га је удавио Маљута Скуратов. Али, он се супротставио, то јест имао је смелост да се супротстави.

Овај интересантан пример стоји пред нама као изазов. На пример, наши политичари имају незаслужени благослов и срећу да крштавају и причешћују децу у Православној Цркви, да се сами у њој венчају, да иду на поклоничка путовања и ходочашћа на Свету Гору и у друге светиње Православне Цркве, да носе крстове, да узимају свету воду, да недељом долазе у храм Божији. Али, они притом могу да одвоје политику од вере и да у области политике дозволе себи све што желе. Трансродност – може, абортуси – могу, печати свима на чело – могу, на руку – могу, тотална контрола – може, све може. Ми чак престижемо Запад по степену тих сатанизама. Некакви закони о малолетницима, о насиљу у породици, толико тога су поизмишљали. Испоставља се да постоји физичко, сексуално, морално и финансијско насиље. То јест, сви су криви. Ако не даш детету новац за сладолед – готово, ти си га финансијски понизио, ако му не даш нешто друго – психички си га повредио. Овакве законе усвајају наши посланици, и затим долазе код нас да се причешћују. И ми их причешћујемо. А ево у Америци неочекивано једном Бајдену један католички поп каже: „Стоп, ти не можеш примити причешће, ти се залажеш за абортусе, легално и отворено пропагираш абортусе“.

Чини ми се да је ово такав шамар свима нама. Зато што ми такође треба да будемо синови Амвросија Миланског. Ми такође имамо пуно право да одлучимо од причешћа, јавно или тајно, на ухо приликом исповести или пред свима, људе који заузимају високе положаје и притом имају две-три жене. На пример, имају закониту жену, имају успут љубавницу, имају и некакву секретарицу. И тако живе, и све то знају, зато што су они на власти. А и ми све знамо, и правимо се да ништа не знамо. Исти људи усвајају законе о малолетницима, или гласају за свакакву антихристову бесмислицу. А затим видимо да су освештали кућу, да су крстили унука. Ми све знамо и милостиви смо према њима, али притом уопште на њих не утичемо.

И ево нам озбиљне лекције. Лекције од стране католичког свештеника, који неочекивано није дозволио свима познатом човеку да се причести. Наочиглед свих, одлучио га је од примања евхаристије, њихове, католичке евхаристије, у недељни дан. Сви треба да размислимо о овоме – од најобичнијег свештеника који поред себе има само просте сељаке, до градских свештеника који у храму већ могу да сусретну и посланика и, наравно, до оних још виших који у храму могу да сусретну свакога. Треба да имамо Христову власт и силу, да бисмо утицали на људе тим моћним полугама Христове власти, и да не дамо свету да се потпуно разврати и иструли. Ово је баш добра тема. Сви треба да размислимо о овоме. За сада, просто да размислимо. Плодови ће се појавити касније.

(Изворник: https://tsargrad.tv/shows/protoierej-andrej-tkachjov-otluchenie-dzho-bajdena-hristianskij-otvet-nechestivomu-politiku_224943)

Са руског превео: Зоран Шаренац

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: