Прота Далибор Милаковић: Када сагријешимо, што прије устанимо у покајању, молитви и љубави
1 min read
о. Далибор Милаковић, фото: Борис Мусић
У Саборном храму Христовог Васкрсења у другој недјељи Великог поста, посвећеној Светом Григорију Палами, 20. марта 2022. године, одслужена је Литургија Светог Василија Великог, којом је началствовао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Митровића, протојереја: Миладина Кнежевића и Бранка Вујачића, као и јереја Велимира Бугарина и протођакона Владимира Јарамаза.
Након прочитаних зачала из Светог јеванђеља, приустнима се обратио началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, који је бесједи повукао паралелу између контекста јеванђелске приче и савременог живота, који је у многоме сличан ономе из прочитаног јеванђелског зачала:
,,Господ нас исцјељује од свих наших тјелесних, а нарочито духовних слабости и немоћи. Чули смо у јеванђелској причи о догађају и тренутку када је Господ исцијелио, у препуној кући људи окупљених око Њега, одузетога човјека. Управо је ево и данас црква та препуна кућа. Кућа која се помиње је управо праслика храма у којем се и ми данас налазимо, а центар наше куће је Господ наш Исус Христос који се исто тако налази међу нама”.
Он је подсјетио да је вријеме поста, вријеме када треба акцентовано да се молимо једни за друге, али и да се преиспитујемо:
,,Та четворица младића из приче и сви ови окупљени људи око Христа јесмо и ми, нарочито када својом вјером, као ови младићи, помажемо себи и ближњима својим. Међутим, такође и овај одузети младић и то смо ми. И ми смо одузети духовно, првенствено због много наших гријехова, дакле одузети смо духовно. Вријеме поста је изузетно вријеме у којем смо позвани да се молимо једни за друге и да се преиспитујемо и спознајемо своје гријехове.”
Прота Далибор је затим указао на гријеховност сваког човјека, но, како он даље наводи, врло је важно након пада у прегрешење устати:
,,Свако од нас гријеши, браћо и сестре, али оно што је важно јесте да када сагријешимо, када паднемо, да се што прије устанемо, да се подигнемо у молитви и љубави. Ако спознајемо сопствена сагрешења и вјеру своју, брзо ћемо се подигнути од искушења којих је безброј око нас. Међутим, колико год да падамо, устанимо, гоедајући на Христа и уздићи ће нас Господ као што је уздигао овог младића из јеванђелске приче.”