Proslava 100-dišnjice rođenja dr Miroslava Tirša 1932. u Jugoslaviji

Savez Sokola je  uvek isticao značaj dr. Miroslava Tirša kao osnivača Sokolstva. Jedan od starešina dr. Mirko Buić je istakao o značaju sokolstva pre Prvog svetskog rata : „…  U tim vremenima pune neizvesnosti, ali nepomućene vere, … tražeći puteve nacionalno političke delatnosti prihvatili smo dva jaka faktora nacionalnog života austrijskih Slovena najpre Sokolstvo kao ideju i sredstvo, a malo zatim realistička političko-nacionalna stremljenja dra T. Masarika. Obe ove ideje, navezane jedna na drugu …. nosile su u sebi težnje za slobodom, pak je sasma razumljivo, da se je Sokolstvo kod svih Slovena bivše Austro-Ugarske ponajviše razmahalo kao organizacija borbenih slobodarskih ideja. … “ . (1) Sokoli su isticali  da Savez Sokola sledi Tirševu ideologiju. Iako je Savez Sokola bio organizacija privatne inicijative, tokom šestojanuarske diktature imao je punu podršku državnih vlasti. Tada su po Tiršu nazivane ulice i šetališta širom Jugoslavije.   Na skupštini gradskog zastupstva u Osijeku održanog 17 marta 1932. bio je prihvaćen predlog župe Osijek da se Nodilova ulica  u kojoj je bio Sokolski dom društva Osijek gornji grad nazove “Ulicom dr. Miroslava Tirša”. (2) Sokoli su su sve što su mogli nazivali po Tiršu. U Makarskoj sokolska društva  letovala su pod šatorima sa nazivima Tirš, Zamojski i Živković. (3) U spomen Tiršu priredio je čehoslovački odsek Sokolskog društva Beograd „Matica” 28. marta 1931. akademiju u Čehoslovačkom domu u Beogradu. Bilo je prisutno brojno članstvo beogradskih sokolskih društava. Između ostalog članice su izvele tačku „Naše primorje” od Vojnovićeve. Za muziku su bili korišćeni primorski motivi. Tačka je bila posvećena starešini društva admiralu Prici. (4)

Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije proslavio je 1932. stogodišnjicu rođenja osnivača Sokolstva. Proslave su priredile kako sokolske župe tako i  društva i čete. Svako prema svojim mogućnostima. Sokoli u Subotici proslavili su 5. marta 1932. 100-godišnjicu rođenja Tirša u gradskom pozorištu. Na programu su bile 4 muzičke tačke, „Svečana reč o bratu Miroslavu Tiršu” i sokolski skeč. Sve muzičke tačke izvela je sokolska muzika. Članovi sokolskog orkestra sa kapelnikom na čelu nisu prezali ni od kakvih napora da bi dostigli maksimum. Izveli su : „Marš Masarikove župe”; marš iz „Prodane neveste”; potpuri „Za moje prijatelje” od Sedlačeka i na kraju Sokolski marš. O Tiršu je govorio zamenik starešine dr. Čović. Govorio je o Tiršu kao čoveku, kao sokolu i kao filozofu. Skeč „Uspomene naše bake” preveden je sa češkog i podešen za domaće prilike. Bakina priča bila je ilustrovana vežbama dece, naraštaja i članova, i na kraju sa dve žive slike. Deca su vežbala sa 12 drvenih kvadrata na kojima je bilo po jedno „100” i po jedno slovo iz Tirševog imena. Deca su ređala kvadrate praveći sa njima razne skupine tako da se uvek moglo pročitati „Tirš 100”. Muzika je posle tačke svirala jugoslovensku i češkoslovačku himnu. Posle muzičke tačke priredba je završena Sokolskim maršem. (5)

Sokolsko društvo Bar proslavilo je stogodišnjicu rođenja dr. Miroslava Tirša svečano 5. marta 1932. U sokolani je održana svečana sednica uprave. Sednicu je otvorio starešina Jagoš Popović u prisustvu članova svih kategorija, predstavnika mesnih vlasti, kulturnih, prosvetnih i ostalih društava, održavši svečani govor o dr. Tiršu. Uveče održana je svečana akademija. Prosvetar Marko Strahinjić održao je predavanje o životu, radu i značaju dr. Miroslava Tirša. Koncertni deo popunjen je sviranjem društvenog orkestra, koji je uvežbao kapelnik V. Černja. Mešoviti hor koji je uvežbao Mr. R. Gligo, otpevao je duet i finale iz opere „Zrinjski”, u kome su se kao solisti istakli M. Pišel i LJ. Radošević i članovi sokola R. Gligo i Č. Petrović. Za klavirom je pratila T. Develja. U gimnastičkom programu nastupila je sokolska četa iz Mrkojevića, predvođena učiteljima Dušanom Markovićem i Jovom Popovićem. Posle programa bila je zabava i igranka, na kojoj je svirala muzika društva „Bratimstva”. (6)

Sokolska župa i društvo Banja Luka proslavili su svečano stogodišnjicu rođenja Tirša 6. marta 1932. Proslava je održana u dupke punoj dvorani Narodnog pozorišta. Prisustvovali su ban Svetislav T. Milosavljević sa banskim načelnicima, komandant divizije general Petar Nedeljković sa komandantima pukova, gradonačelnik Husedžinović, podnačelnik Džinić, počasni konzul Republike Poljske Burda, izaslanici Srpsko-pravoslavne crkvene opštine, predstavnici lokalnih kulturnih i prosvetnih  društava : Fidaka, Češke besede, Prosvete, Gajreta, Udruženja rezerv. oficira, Saveza dobrovoljaca, Budućnosti, Sloge, Jevrejskog gospojinskog društva, Skauta, … . Vojna muzika 33 pešadijskog puka svirala je svečani marš. Dr. Steva Moljević, starešina Sokolske župe otvorio je svečanost pozdravom svih prisutnih gostiju i prijatelja sokolskih. Istakao je da je proslava samo jedan mali deo velike i opšte manifestacije celog slovenskog sveta, „ u kojoj ovih dana svi slovenski narodi daju izraza ne samo svoje pripadnosti jednom od najvećih  a sigurno najjačem i najbolje organizovanom društvnom pokretu zasnovanom na privatnoj inicijativu na celom svetu, već i jednoj zajedničkoj ideji, koja danas veže sve slovenske narode u jedno bratsko kolo u koje se hvata sve šo je u tim narodima zdravo i dobro. Govor je bio praćen sa opštim odobravanjem, zatim je vojna muzika svirala potpuri iz Smetanine „Prodane neveste”. Muradbegović je predavao „O životu i radu Miroslava Tirša, osnivača Sokolstva”.

U svom govoru istakao je : „Sokolstvo nastalo kao reakcija na teške prilike, koje su proživljavali slovenski narodi bivše A.U. Monarhije, pola stoleća vodilo je borbu s tuđinskom vlašću, krepilo i čuvalo nacionalne snage od nasrtaja germanske i mađarske rase. Nije dalo da se utrne onaj spasonosni tračak nade u bolju i sretniju budućnost. Ovo Sokolstvo, koje je toliko zadužilo naš narod i koje i danas vrši svoju misiju … stvorio  je veliki i neumrli …. Zapravo njega su stvorile burne godine Bahova apsolutizma (1850-1860), a …  mu je označio smernice i zadatke. Prva etapa nastojanja sokolskog završena je s uspehom. Slovenski narodi Monarhije dočekali su svoju slobodu i državnu samostalnost. Stvarajući svoje Sokolstvo … je uviđao da će borba biti uporna i dugotrajna, s toga on kao realista traži smišljen i programski rad. … „Takvo pokoljenje odgojilo je … Sokolstvo u češkim legionarima i dobrovoljcima, koji su pod mudrim vođstvom velikog … izvojevali slobodu češkoslovačkom narodu. … praktički se upoznao sa telovežbom u nemačkom zavodu Ferdinanda Šmita (1856) on je ipak kao pravi češki rodoljub odbacio sve elemente tuđinstva i velikom sokolskom pokretu dao nacionalno obeležje. … ima Savez Slovenskog Sokolstva 5.682 sokolska društva, sa 563.555 članova, 150.403 vežbača, 115.382 naraštajca i 274.990 dece obojeg spola.”   Na kraju predavanja publika je oduševljeno uzviknula „Slava Mu!” Muzika je na kraju svečanosti svirala sokolsku himnu „Hej Sloveni” koju su svi prisutni slušali stojeći.(7) U prostorijama sokolane društvo Stara Pazova održalo je svečanu akademiju 5. marta 1932. u čast Miroslava Tirša. Tom prilikom proslavljena je i 70-godišnjica osnivanja Praškog sokola, prvog sokolskog društva.

Program akademije bio je : 1. Jugoslovenska i čehoslovačka himna. 2.Starešina dr. Br. Čipćić otvorio je svečanu sednicu upravnog odbora društva. 3. Društveni prosvetar predavao je o Miroslavu Tiršu. Posle predavanja pozdravili su svečanost delegati mesnih kulturno prosvetnih društava : opštinski načelnik Stanko Babin, za opštinsko poglavarstvo. Zora Ječinac za Kolo Srpskih Sestara. Za Udruženje dobrovoljaca Mita Ječinac. Za Udruženje rezervnih oficira Nik. Sv. Beljanski, rezervni major. Za Slovačku narodnu čitaonicu Dobronjovsku. Za Udruženje čehoslovačkih žena Šipicku-Šagu. 4. Marka Mašova deklamovala je pesmu o Tiršu na slovačkom jeziku. 5. Ženska deca izvela su vežbu Dimnjičara. 6. Naraštajka Subotin deklamovala je pesmu „Sokolstvo”. 7. „Hej Sloveni” a zatim je bila igranka. (8) Svih 8 beogradskih društava zajednički su proslavili 100-godišnjicu rođenja osnivača sokolstva Tirša, pod vođstvom župske uprave 6 marta 1932. Ipak je Sokolsko društvo Beograd III priredilo u svojim prostorijama 5 marta 1932. svečanu akademiju u čast Tirševe stogodišnjice. Svečanu sednicu starešinstva otvorio je starešina D. Bogdanović izražavajući duboko priznanje i pijetet senima i uspomeni onoga u čijoj glavi se prvo javila ideja o organizaciji, koja je imala da spase ugnjetene slovenske narode. Dr. Stanisavljević održao je predavanje o osnivaču Sokolstva. Ocrtao je ličnost Tirševu, kao čoveka, filozofa i estetu, organizatora i apostola slovenske uzajamnosti. Posle predavanje društveni orkestar svirao je čehoslovačku himnu. Recitovali su : B.Stojanović „Jedinstvo”, D. Magazinović „Šta je Soko” i P. Bravković „San Jugoslovenke”. Društveni orkestar svirao je „Sokolski marš”, „Zbirku jugoslovenskih narodnih pesama” i završio sa „Hej Sloveni”. U drugom delu izvedene su vežbe u kojima su učestvovale sve kategorije članstva. Sve vežbe pratio je sokolski orkestar. (9)

Sokolsko društvo Stari Banovci je sa sokolskim odsekom Belegiš priredilo 6 marta 1932. svečanu proslavu i akademiju posvećenu 100-godišnjici rođenja dra Miroslava Tirša. Zbog nevremena sokolski odsek Belegiš nije mogao učestvovati. I pored nezgodnog vremena jutarnji deo posete bio je dobro posećen. Posle pevanja himne, starešina Nikola Mudrić otvorio je svečanu sednicu. Prosvetar Josip Antonijeti govorio je o temi „Dr. Miroslav …  -otac Sokolstva”. U kratkim potezima izneo je dela i misli Tirševe, iz kojih se ocrtavala veličina oca Sokolstva. Prosvetar je istakao da je rezultat velike energije spojene sa širinom pogleda i plemenitoššću srca bio ostvarenje slobodnih slovenskih država : Čehoslovačke, Poljske i Jugoslavije. Posle prigodnih deklamacija koje su recitovala sokolska deca, svečanost je završena pevanjem pesama : „Oj letni sivi Sokole” i „Oj Sloveni”.  Večernju akademiju otvorio je prosvetar govorom : „Tirš, kao Sloven i čovek”.  U govoru je uporedio, sa Diogenovim traženjem čoveka, traženje češkog naroda posle praških barikada 1848. dok u Tiršu ne nalaze organizatora narodne energije, velikog Slovena i čoveka. Ženska deca izvela su vežbe trakama i lukovima. Muška deca i naraštaj izvela su proste vežbe. Članice su izvele proste češke vežbe. Članovi su izveli III i IV prašku vežbu. U člaku u listu „Sokolski glasnik“ istaknut je požrtvovani rad načelnika društva Dimitrija Vitojevića. (10)

Sokolsko društvo Trpanj je zajedno sa Sokolskim društvom Opuzen proslavilo 100-godišnjicu rođenja osnivača sokolstva Tirša. Uveče priređena je zabava u društvenom domu. Zabava je otvorena govorom starešine Frane Glavine u kojoj je izneo značaj Sokolstva i rad dr. M. Tirša. Diletanti Sokolskog društva Opuzen odigrali su dva komada. U nedelju 6. marta 1932. održana je svečana sednica uprave. Dvorana je bila puna dece u crvenim košuljama, članova, članica i građanstva. Na sednici je pročitano i govoreno o dr. M. Tiršu. Održane su dve deklamacije, posle kojih je pevana himna. Sokolska povorka prošla je kroz mesto uz klicanje kralju i kraljevskom domu. (11) Sokolsko društvo Popovača iz župe Zagreb odalo je poštu osnivaču i ocu Sokolstva dr. Miroslavu Tiršu proslavivši stogodišnjicu rođenja 6 marta 1932. U sokolani je bila priređena svečana sednica. Sednicu  je otvorio  starešina Ivan Tudović. O životu i radu  Tirša govorio je zamenik starešine dr. Ivan Babić. Predavao je o Tiršu kao čoveku, sokolu i filozofu. Istakao je njegovu gorostasnu figuru i uticaj na celokupno Slovenstvo. Starešina je zaključio sednicu i pozvao sve prisutne da ustraju u sokolskom radu i da idu stopama neumrlog Tirša. (12)

Tirševe proslave organizovale su i sokolske čete. Sokolska četa Črešnjevo iz župe Varaždin proslavila je 6 marta 1932. stogodišnjicu rođenja dr. Miroslava Tirša. Preko 100 gledalaca pratilo je program od 30 tačaka. Posle govora starešine i prosvetara nastupila su muška i ženska deca. Pevački zbor pevao je 5 nacionalnih pesama. Tamburaški orkestar svirao je nekoliko kompozicija. Muška i ženska deca recitovala su prigodne pesme. Kao deo programa priređena su dva igrokaza i to „Sloga” i „Jugoslavija”, koje je izveo podmladak pod vođstvom prosvetara Kukuljice. (13)  Sokoli koji nisu imali svoje prostorije obično su koristili škole kako za rad tako i za proslave. Prilikom proslave  stogodišnjice rođenja dr. Miroslava Tirša sokolska četa Bartolovec iz župe Varaždin priredila je proslavu u osnovnoj školi. Četni prosvetar Grah predavao je o delovanju Tirša. Predavanje su sem sokola slušala i lica koja nisu bila članovi sokolske čete. Proslava je bila završena sa pevanjem sveslovenske himne. (14)

  Sokolsko društvo Ulcinj proslavilo je 13. marta 1932. stogodišnjicu rođenja dr. Miroslava Tirša. Ujutro održana je svečana sednica u prisustvu skoro svih članova svih kategorija sokolskog društva i velikog broja građana. Na sednici je starešina Boško Jakšić održao govor o Tiršu. Sa sednice je poslat predsedniku Čehoslovačke telegram u kome se ističe : „Sa krajnje tačke slovenskog Juga, sa obale našeg plavog Jadrana, klanjamo se seni besmrtnog velikana dra. Miroslava Tirša, čiju ćemo uspomenu čuvati dokle živi duh slovenski, a on će živeti vekovima na strah vragam. – Velikom Tiršu slava, a bratskoj Čehoslovačkoj i njenom velikom sinu pretsedniku Masariku : Zdravo !“. Posle svečane sednice duga povorka sokola i građana defilovala je kroz varoš i spustila se na Obalu Kralja Aleksandra, gde su kategorije izvele mnoge vežbe, koje su popraćene neprekidnim aplauzom. Uveče je održana akademija. Milan Vukičević održao je predavanje, a izveden je i pozorišni komad. Gostiju iz okoline, i iz Bara i drugih mesta bilo je više nego ikad ranije. U proslavi je učestvovala i sokolska četa iz Salča, predvođena starešinom Jovićevićem i tajnikom Špadijerom. (15)  Sokolsko društvo Korčula priredilo je 13. marta 1932. proslavu 100. godišnjice rođenja slovenskog preporoditelja i osnivača Sokolstva dr. Miroslava Tirša. Uprkos lošem vremenu, povorka svih sokolskih kategorija, sa društvenom zastavom i muzikom, obišla je gradske ulice, iskićene zastavama. Starešina društva Bernardi J. Mato otvorio je u dvorani Jugoslavenskog doma svečanu matineju, kojoj su sudelovali predstavnici vlasti i udruženja, i brojna publika. Nakon odsvirane čehoslovačke i jugoslovenske himne prosvetar dr. Juraj R. Arneri u dužem predavanju istakao je lik dr. M. Tirša, prikazao njegove ideološke i organizatorske sposobnosti kao osnivača sokolskog pokreta. Istakao je njegove vrline kao čoveka, koji je ne samo pokazao cilj nego znao naći i pravi put ka cilju. Nakon predavanja izveli su braća Svoboda, Palčok sa gđicom Siviloti fantaziju iz Smetanine „Prodane neveste“. Matineja je bila završena pevanjem slovenske himne. (16) Sokolsko društvo Kovin priredilo je 1932. Tirševu proslavu. (17) Prilikom svesokolskog sleta u Pragu i proslave 100 godišnjice rođenja Tirša 1932. okupilo se u Pragu celokupno slovensko sokolstvo. Tada je bilo razmatrano pitanje stupanja Bugara u Savez slovenskog sokolstva. (18) Za vreme boravka u Herceg Novom 1932. Dragutin Inkiostri Medenjak  oslikao je Sokolski dom u Risnu. Svečanu dvoranu dekorisao je radovima koji su simbolisali sokolsku ideju, ili su bili u vezi sa događajima iz srpske prošlosti. Tu su se nalazili i veliki portreti kralja Aleksandra, iznad pozornice Miroslava Tirša i Vase Ćukovića, o čijem trošku je dom bio podignut. (19)

Miloš Kvapil je u članku „Tirševa štafeta” u časopisu „Bratstvo” istakao opšte odobravanje i oduševljenje s kojim je primljena ideja štafete. Zamisao štafete bila je po ugledanju na štafete Čehoslovačkog sokolstva. Devet okružja župe Osijek trebala su da izrade pozdravna pisma, povelje, upućene  Čehoslovačkoj Obec Sokolskoj u Pragu. Povelje su trebale biti ukrašene narodnim motivima iz okoline sokolskih okružja i čuvane u limenim kutijama, u obliku kratkog štapa. Pruga I počinjala je u Podravskoj Slatini.  Pruga II počinjala je u Slavonskoj Požegi.  Pruga III počinjala je u Slavonskom Brodu. Pruga IV počinjala je u Vinkovcima. Pruga V počinjala je u Vukovaru.  Pruga VI počinjala je Belom Manastiru. (20) Milan J. Janković je u  časopisu „Bratstvo” pisao o istoriji štafeta. Istakao je da je štafetno trčanje uvedeno kod nemačkih turnera na predlog dr. Ferdinanda Augusta Šmita 1896. Češki sokoli organizovali su Masarikove štafete. Savez Sokola kraljevine Jugoslavije primio je tu vrstu trčanja u svoj vežbovni sistem. (21)

Sokolska župa Osijek je u čast 100-godišnjice rođenja dra Miroslava Tirša priredila štafetno trčanje 22 maja 1932. iz sedišta svojih okružja u Osijek. Štafeta je bila prvi put organizovana u Jugoslaviji. Bilo je 6 pruga. Polazak štafeta je bio svuda obavljen svečano, u više mesta uz pucanje prangija. U pesničkim rečima pozdrava bile su istaknute karakteristike kraja koji je slao povelju. Bile su ukrašene crtežom, koji je bio tipičan za taj kraj i obrubljene šarama narodne ornamentike, koja je bila dominantna u tome kraju. Cilj trkača bio je Trg kralja Petra u Osijeku. Na trgu je svirala vojna muzika i fanfara društva Osijek Donji Grad. Bilo je prisutno mnoštvo gledalaca. Na trgu je bila okupljena sva uprava župe sa starešinom Dimitrijem Petrovićem na čelu i velikim brojem sokola i sokolica. Predaji štafeta prisustvovali su okružni inspektor Mile Dejanović, u ime opštine gradonačelnik dr. Vjekoslav Hengl, … u ime vojske pukovnik Simović. Povelje koje su trkači donosili imale su značenje pozdrava sokolskih okružja župe Osijek  Čehoslovačkoj Obec Sokolskoj. Kad je i zadnji trkač stigao, istupio je okružni načelnik okružja Našice Matko Mogorović i uz govor u ime svih okupljenih okružnih načelnika sokolskih okruga predao povelje župskom načelniku inž. Milošu Kvapilu, inicijatoru i glavnom organizatoru priredbe. Župski načelnik predao je povelje starešini župe Dimitriju Petroviću. U svog govoru starešina je istakao da će pozdravne povelje naročito izaslanstvo župe Osijek, prilikom IX svesokolskog sleta u Pragu, predati kao pozdrav župe Osijek čehoslovačkim sokolima. Posle govora sokoli i sokolice krenuli su, predvođeni fanfarom, u Sokolski dom. (22) Župa je za Tirševu štafetu organizovala „Centroštaf”. U uredu  načelnik je pratio preko telefona kretanje štafeta, i izdavao naređenja sekretarici. Kontrolisao je štafetu od 2.000 trkača na pruzi od 400 kilometara. (23)

Sokoli su i posle proslava 1932. nastavili da ističu značaj Miroslava Tirša kako za  sokolski pokret tako i za slovenske narode. U „Sokolskom Glasniku” za 28. februar 1935. najavljeno je predavanje preko Radio Beograda Branka Jankovića iz Sokolskog društva Beograd VII o temi „Dr. Miroslav Tirš kao učitelj demokracije”. (24)  Glasnik župe Beograd „Oko Sokolovo” doneo je 1937. Tiršev citat :„Budimo silni, budimo hrabri kao junaci minulih vekova!” (25) U časopisu „Oko Sokolovo” župe Beograd u dodatku „Svraka” donet je članak „Tirš i Trocki”. U članku se govorilo o Sokolskom društvu u R, … koje je izabralo za prosvetara sreskog načelnika „koji je od skora postao „Sokolac”. Ovaj, po svojoj struci, i u sokolskim redovima tražio je uvek nečega sumnjivog. Prilikom prve sednice nove uprave vide on na zidu sliku Tirša, koja je bila tako uramljena da se nije video natpis koga pretstavlja. Opaziv Tirševu sliku on se zagrcnu i brže bolje napustivši sednicu ode u načelstvo. Pozove odmah dežurnog pisara i naredi mu da ode u sokolanu i izvrši pretres, a na prvome mestu da skine sliku koja visi više starešinskog stola, da mu je donese, a ujedno da dovede i starešinu radi saslušanja. Pisar ode i pred zaprepašćenim starešinstvom skine  sliku Tirša, pokupi svu arhivu i povede sobom starešinu. Kada dođe u načelstvo taman starešina poče da protestvuje a načelnik -“prosvetar”- dreknu na njega pokazujući sliku : -Ćutite ! A šta vam je ovo? Starešina pogleda sliku, pa samo odgovori : — Tirš! — Šta Tirš ! Dreknu ponova  „prosvetar”. Mislite da sam budala i ne pratim vaš rad ? Pa zar vi na očigled vlasti držite sliku Trockoga ? Mislite  da ja ne znam da vi širite komunizam čim govorite da nema razlike između zvanja i imanja ! Jel ! Pokazaću ja vama ! … Teraj ga u zatrvor ! Viknu pisaru. Kažu da se jadan starešina jedva spasao, tek na intervenciju Saveza. “ (26) U Sokolskom društvu Beograd III održavana su posela. Poselo od 16.9.1939. bilo je posvećeno dr. Miroslavu Tiršu i Karelu Čapeku. Predavali su Branislav Bakić i književnik Niko Bartulović. (27)

Sokoli u Jugoslaviji  isticali  su značaj dr. Miroslava Tirša, osnivača Sokolstva, za slovenske narode.  Po Tiršu nazivane su ulice i šetališta širom Jugoslavije. Župe, društva i seoske čete Saveza Sokola širom Jugoslavije proslavila su 1932. stogodišnjicu rođenja osnivača Sokolstva. Sokolska župa Osijek je u čast 100-godišnjice rođenja dra Miroslava Tirša priredila štafetno trčanje 22 maja 1932. iz sedišta svojih 9 okružja u Osijek. Župski načelnik inž. Miloš Kvapil bio je  inicijator i glavni organizator štafete župe Osijek. Štafeta je tada po prvi put organizovana u Jugoslaviji. Sokoli su i posle proslave 100-godišnjice rođenja 1932. nastavili da drže predavanja o   Miroslavu Tiršu. Posle Drugog svetskog rata komunisti su koristili sokolsku organizaciju za stvaranje njihovog STV Partizan, ali su odbacili „Tirševu ideologiju”. Danas je u Beogradu ostala Tirševa ulica na čijem uglu sa Deligradskom ulicom se nalazi Stari DIF nekadašnji Sokolski dom Matica.  Tirševa je danas poznata zbog Univerzitetske dečje klinike.

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Svečana predaja češkoslovačkog odlikovanja br. Dru Mirku Buiću, starešini Sokolske župe Split”, „Sokolski glasnik“, Ljubnjana, 8 februara 1935, br. 7, str. 2,3;
2. „Iz uprave župe”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 24 marta 1932, br. 13, str. 6;
3. M. Stanojević, „Sokolska letovanja“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1. septembar 1930, br. 21, str. 1,2;
4. „Akademija”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 30. aprila 1931, br. 18, str. 3;
5. M.B.N, „Svečana akademija u slavu Tirša”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 10 marta 1932, br. 11, str. 6;
6. Soko, „Sokolsko društvo Bar”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 7. aprila 1932, br. 15, str. 5;
7. „Proslava stogodišnjice rođenja Miroslava Tirša”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 24 marta 1932, br. 13, str. 4-5;
8. Dr. V, „Sokolsko društvo St. Pazova”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 24 marta 1932, br. 13, str. 5;
9. „Akademija Sokolskog društva Beograd III”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 24 marta 1932, br. 13, str. 5;
10. Soko sa Dunava, „Sokolsko društvo St. Banovci”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 24 marta 1932, br. 13, str. 5;
11. „Sokolsko društvo Trpanj“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 31. marta 1932, br. 14, str. 5;
12. S.B, „Sokol. društvo Popovača”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 24 marta 1932, br. 13, str. 7;
13. „Sokolska četa Črešnjevo”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 24 marta 1932, br. 13, str. 7;
14. „Sokolska četa Bartolovec”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 24 marta 1932, br. 13, str. 7;
15. V.D. „Sokolsko društvo Ulcinj”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 7. aprila 1932, br. 15, str. 5;
16. „Sokolsko društvo Korčula“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 31. marta 1932, br. 14, str. 5;
17. „Kako se razvijalo sokolstvo Beogradske sokolske župe”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7,str. 142, 147;
18. „Važna desetogodišnjica”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 23 avgusta 1935, br. 31, str. 2;
19. Sonja Vulešević, „Dragutin Inkiostri Medenjak“, Beograd 1998, str.36, 37, 76, 77, 78;  
20. Ing. Miloš Kvapil, „Tirševa štafeta”, „Bratstvo”, Osijek, maja 1932, br. 1-3, str. 6-11;
21. Milan J. Janković, „Štafetno trčanje”, „Bratstvo”, Osijek, maja 1932, br. 1-3, str. 3;
22. „Štafetno trčanje u počast 100-godišnjice rođenja Dra Miroslava Tirša”, „Bratstvo”, Osijek, juna 1932, br. 4, str. 34, 35;
23. „Centroštaf”, „Bratstvo”, Osijek, juna 1932, br. 4, str. 36, 37;
24. „Sokolska radio-predavanja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 8 februara 1935, br. 7, str.2;
25. „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 januar 1937, br. 2, str. 25;
26. „Svraka”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 januar 1938, br. 1, str. 1;
27. Bor. Vračarić, „Iz prosvetnog odbora”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 4 februara 1940, br. 2, str. 37, 39;