Profesori blokaderi – nova elita rušenja države

Piše: Miloš Tomić

Kada profesor univerziteta, nosilac zvanja i ugleda, stane ispred svojih studenata ne kao mentor, već kao manipulator, onda smo se kao društvo survali u ambis – ne samo neznanja, već izdaje.

U zavetrini profesorskih zvanja,rađa se nova vrsta “borca za demokratiju” – profesor blokader. Ne više kao naučnik, ni kao pedagog, već kao projektovani akter političke scene, sa jasnom ulogom: da akademskim kredibilitetom zamaskira obračun sa državom.

I nije problem u političkim ambicijama naučno- nastavnog kadra da se bave politikom u sklopu stranke ili samostalno. Ali bez manipulacije studentima kao živog štita za ostvarenje tog cilja. Studentska lista i na njoj profesori!

“ Ta mani me Lalo tih crnačkih fazona”, kaže Sosa zbog Lalinog sporijeg petinga.

Ironija je što taj profesor blokader državu ruši upravo za platu koju mu ta ista država isplaćuje.

Ne treba mnogo kopati – dovoljno je baciti pogled na strukturu tih profesora: heterogeni u stranačkoj pripadnosti, verskoj i etničkoj raznolikosti, a neverovatno homogeni u ambiciji – ličnoj, političkoj, antisistemskoj. Posebno je alarmantna koncentracija ovakvih kadrova na fakultetima u AP Vojvodini, gde su se komotno nastanili i nekadašnji nosioci autonomaškog pokreta. Dakle, razbijači države.

Od akademske slobode do institucionalne podrivačke mreže – bio je samo jedan korak.

To je inostranim obaveštajnim službama bilo dovoljno. Nije bilo potrebe za vrbovanjem. Profesori-blokaderi sami su se ponudili, sa biografijama, preporukama i spremnošću na “borbu za pravdu”.

Jer oni već imaju sve – zvanje, položaj, novac. Šta im fali? Moć. Ali ne naučna, već politička. I zato ne prezaju da mlade pretvore u topovsko meso svoje ambicije.

Studenti – ti divni, neukaljani, naivno pobunjeni mladi ljudi – u njihovim rukama postaju oruđe.

Profesori blokaderi im ne nude znanje, već svoj strah, svoju ideološku zabludu, svoju ličnu gorčinu. A sve to pakuju u oblande “demokratije”, “slobode” i “ravnopravnosti”.

U ime tih pojmova, profesori blokaderi, elita po diplomi a ne po moralu, guraju tu našu decu – ne u bolju budućnost, već u politički sukob sa državom. Sa svojom državom.

Neka se zna: mi ne dižemo glas protiv slobode mišljenja, niti prava na protest. Ali dižemo glas protiv zloupotrebe znanja radi lične vlasti, protiv pritajene izdaje iz univerzitetskih redova, protiv elite koja sopstvenu državu ruši iznutra, a studenta koristi kao živi štit.

Taj glas ne sme da utihne. Jer ako profesor prestane da bude učitelj, a postane pijun stranih interesa – onda se Univerzitet pretvara u štab rušenja nacije. A to je lekcija koju svaki student mora znati. Svaka vlast ima rok trajanja kao i čovek, ali je država večna ako je kao narod zaslužujemo. Ne ruši se zbog Nikole Sveti Nikola, kaže mudra narodna nauka.