Prof. dr Jovan Antović – Ne postoji nijedan razlog da narod bude u mega marketima, a da ne bude na Svetoj Liturgiji

Razgovor vodila: dr Biljana Đorović

O pandemiji virusa COVID-19, sprečavanju vernika SPC da učestvuju u proslavi jednog od dva najveća Hrišćanska praznika- Vaskrsa, najavama mandatorne vakcinacije i čipovanja svetske populacije i odnosu Švedske prema pandemiji razgovaramo sa Prof. dr Jovanom Antovićem, jednim od od najboljih stručnjaka u oblasti hematologije u svetu, profesorom na Institutu „Karolinska“ u Stokholmu. “ alt=““ aria-hidden=“true“ />Dr Jovan Antović je diplomirao nakon samo četiri godine i deset meseci, (1993. godine) na Medicinskom fakultetu u rodnom Nišu, zbog čega je proglašen najboljim svršenim studentom Univerziteta u Nišu i najboljim studentom medicine do tada, po mišljenju Srpskog lekarskog društva. Magistrirao je 1997. na matičnom fakultetu, a specijalizirao naredne godine na Klinici za hematologiju Kliničkog centra u Nišu. U periodu od oktobra 1998. do januara 1999. bio je stipendista Centra za hemofiliju i trombozu Univerziteta Severne Karoline u Čepel Hilu (SAD), da bi 2003. odbranio doktorat iz oblasti koagulacije na Institutu „Karolinska“ u Stokholmu, gde i danas radi kao viši konsultant na Kliničkoj hemiji Univerzitetske bolnice i kao vanredni profesor / viši predavač pri Departmanu za molekularnu medicinu i hirurgiju. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja za svoj rad i autor ili koautor više od pedeset članaka objavljenih u recenziranim međunarodnim časopisima koji su citirani više od 500 puta. Takođe, koautor je dva izdanja knjige Essential Guide to Blood Coagulation.

Poštovani profesore Antoviću, kakav je vaš sveukupni pogled na pandemiju VIRUSA COVID-19? 

Ja sam u početku bio sklon da ne verujem da je virus nešto drugo od običnog malo promenjenog virusa gripa. Međutim ono što se dešava mi je donekle promenilo stav. Virus postoji i on je verovatno malo više zarazan nego virus gripa ali ni približno kako nam predstavljaju. Island je testirao 8% populacije i pronašao virus u samo 0,6%. U Karolinska univerzitetskoj bolnici u kojoj ja radim je pre par dana prikazano testiranje svih trudnica koje su od proglašenja pandemije došle na porođaj i pokazano je da oko 7% ima virus, bez prisustva simptoma. Bez obzira koja je od ovih cifara tačna (verovatno je istina negde između) broj inficiranih je daleko od „stravičnog“ kako nam se predstavlja.

Sa druge strane postavlja se pitanje pouzdanosti testova. Sa jedne strane postoje lažno negativni u oko 50% slučajeva ali takođe i lažno pozitivni u preko 80% odnosno u post-hok analizi u oko skoro 50% (znači verovatnoća da rezultat bude tačan je otprilike ista kao da bacite novčić). Interesantno da je ta referenca iz 中华流行病学杂志中华流行病学杂志 (Chinese J of Epidemiology) povučena (retracted)  i nije je moguće više naći na Pubmed-u.

Što se tiče smrtnosti, ona je verovatno slična običnom gripu u nekoj malo „jačoj“ sezoni čak i po samom dr Fauci-ju.

Kod onih koji se razbole (preko 80% zaraženih nema nikakve simptome, a preko 10% blage) u oko 5% pacijenata klinička slika može da bude jako dramatična i fatalna. Pri tome najugroženiji su stariji pacijenti, muškarci sa dramatičnim osnovnim bolestima (ti pacijenti umiru SA virusom, ne OD njega.

Ono što predstavlja problem, što zbunjuje i donekle plaši, je mali broj pacijenata naizgled zdravih koji imaju hiperimunu reakciju i razvijaju teške plućne poremećaje tzv. pluća poput „neprozirnog mlečnog stakla“. Ona se viđa kod takvih pacijenata i u Švedskoj. Šta je razlog ovakvoj hiperreakciji možda je najbolje objasnio moj prof. Kamenov rekavši da oni koji se razboljevaju ili imaju neku bolest za koju nisu znali ili hiperreaktivnost imunog sistema.

Interesantno je da je urađen „sekvensing“ virusa, odnosno da je ispitana njegova struktura. Otkriveno je da se u njemu nalazi tzv. furin like cleavage site koji ne postoji kod drugih virusa iz ove grupe. Pošto su pluća bogata furinom, on može da razotkrije i stabilizuje virus povećavajući mu virulenciju a i efekat u plućima. E sad da li je moguće da priroda sama napravi tako preciznu 12 nukleotida upstream mutaciju je drugo pitanje u koje ja neću da ulazim.

Moje mišljenje je da je problem i jedan od razloga ovakvog haosa (medicinskog, i ovde neću ulazim u potencijalne geopolitičke razloge) je prenapregnutost zdravstvenog sistema u zapadnom svetu zbog permanentnih mera štednje i rizika da sistem bude preopterećen. E pa gospodo da vidite kako je nama (sam sam kao mlad lekar bio u toj koži) bilo kada smo trebali da odlučujemo da li ćemo starijima od 65 godina davati citostatsku terapiju.

Sa druge strane važno je (ovo je moje mišljenje, ali mislim da su i moje švedske kolege sve više na toj strani) ne „prelečiti“ pacijenta. Sećam se reči kako mojih učitelja, tako i mog oca koji je bio  sjajan neurohirurg ali pre svega odličan doktor, ne preterivati sa lečenjem da se ne bi naškodilo pacijentu (primum non nocere).

Ono što je meni interesantno u većini dostupnih studija (ključna studija objavljena je u časopisu Lancet (9) ukazuju da pacijenti imaju: povećan broj neutrofila, smanjenje limfocita, povećan CRP što nisu znaci (primarno) virusne infekcije. Znači radi se ili o bakterijskoj suprainfekciji ili o neproporcionalno jakom imunološkom odgovoru. Pored toga, svi opisuju značajnu aktivaciju koagulacije i kao posledicu toga oštećenje pluća. Ovo je već moja oblast i jako mi je drago što sam zajedno sa kolegama kliničarima sa Karolinske učestvovao  u preporukama za upotrebu antitrombotske terapije kod pacijenata sa ovim virusom.

Ja mislim da čovek najbolje može da stoji iza svojih reči ličnim primerom. Ja mogu da ne budem u pravu (mnogo je toga nepoznatog oko ovog virusa) ali ono što sam ostavio supruzi (koja je takođe vanredni profesor i pri tome kliničar reumatolog) kako bi da ona insistira da me leče ako bez svesti stignem do intenzivne nege:

1. Hidroksiklorokin 400 mg dnevno (kažu štetan je – pa on se daje reumatološkim bolesnicima po 10-20 godina;
   uzima se preventivno kod ljudi koji idu u malarična područja);
2. Azitromicin 500 mcg dnevno
3. Remdisevir (ne bih voleo antiviralni lek, ali ako baš mora – a potpuno je nepoznato da li uopšte deluje – onda ovaj)
4. Nikako respirator (osim ako su mišići istrošeni ili ako je inhibiran centar u centralnom nervnom sistemu).
   Povećanje dotura kiseonika nije indikacija za mehaničku ventilaciju. Ona samo može da dodatno ošteti pluća ako se neselektivno koristi.

A da bi predupredili virus čuvajte imunitet. Znači: bez straha a naročito bez panike. Stres je vodeći faktor rizika za sve bolesti. Pored toga:

1. C-vitamin 1 g dnevno
2. D-vitamin 20 mcg dnevno
3. B-kompleks
4. Cink 15 mcg dnevno.

Na kraju, uključite mozak, jer ako nešto nije logično obično nije istinito.

Svi podaci dostupni na svim medijima širom sveta o broju zaraženih, obolelih  i preminulih dolaze sa John Hopkins Institutet Baltimor koji je bio glavni igrač u simulaciji (planiranju) pandemije a britanska vlada je 19-og marta 2020 skinula virus sa liste infektivnih bolesti sa visokim posledicama.

Mislite o tome.

I neka vas Gospod čuva.

Izvor: https://facebookreporter.org/