Прљави прозори и замагљена стакла
Пише: Мишо Вујовић
Драги моји Срби – Црногорци, разбијени, тужни и слуђени. Немојте да се свађате јер тиме још више куражите милогорце и црвеногорце. Знали смо да ће употребити и ћораве кутије и глуве собе и бугарски возови и дневнице и бирачки одбори. Знали смо, такође, да се пешадијом не иде на тенкове и оклопна возила. Јасно је било да ће Мило са разбијеним опонентима очистити под.
Тачно је, како рече Драгана Мијушковић, да је „Власт од Бога дата“, али је тачно и да нам Господ даје слободу и кантар по заслузи. Ова власт је параметар или кантар свеукупног духа и моралног стања у Црној Гори. Ви знате добро какви су механизми власти која са двоструким убицом осуђеним правноснажно у Хрватској прави нови „Бомбашки процес“ – аферу „Државни удар“. Тај човек под међународним потерницом под заштитом је новог‒ старог председника и његовог режима. Некада се говорило: „Убиј човека и бежи у Бијело Поље, нико те неће таћи“. Данас је читава Црна Гора постала Бијело Поље.
Кандидат већег дела опозиције водио је индивидуалну кампању пазећи се строго да се коме не замери, а нарочито Господару. Бежао је од масе, а и она од њега. Лидери осталих странака подржали су га из заклона, остављајући утисак да су једва чекали да постане још један губитник, како неком не би угрозио славу. На крају, он није био српски, већ грађански кандидат. Шта то значи!?
Елем, оставите калкулације о заједничком кандидату ако није Србин, ћирилични, православни, припадник једне, свете, недељиве, саборне цркве! Све ово набројано: српски народ, писмо и црква ‒ створили су Црну Гору, једну од ретких земаља у којој је владар био калуђер, а бојна њива олтар.
Оставите међусобно оптуживање, позовите своје лидере – хроничне губитнике, захваљујући којима Господар и даље влада, да иду у пензију. Бојанић је колатерална штета њиховог нејединства. Плашим се да је Црна Гора једна велика представа у којој они на сцени и са мањим улогама живе у изобиљу, док публика гладује.
Сетите се разговора Књаза Николе и Ива Вране:
„Ијеш ли то, Иво“?
„Не ја, Господару!?“
„Како, кад ијеш леба и сира!?“, одбрецну се Господар.
„У овој земљи само један ије, неколицина се облизује, док остатак гладује“, одговори Иво.
Е, то губитничко друштво, што се облизује, напокон треба да сноси последице. Да више не узурпира седло са ког стално пада, али се не повређује.
Бојанић је добио исључиво српске гласове. Нико осим породице и пријатеља ван тог круга није гласао. Да су Срби дали глас Милачићу данас би већ имали једног младог лидера око кога би се окупила, прије свега, српска младост. Овако Мило ће да се преједа, опозициони лидери да једу, народ да брсти.
Nije u tome poenta, u Bojaniću.( Onda je, nažalost, marginalan.)
Nego u džaku, jadi ga znali!
On nas iz…. , kao i stoput do sad!
Ја побрках овдје нешто.Схватих да је Бојанић крив за ове што се продају за џак брашна и сједе кући.