Priroda omekša lakše od čoveka

Piše: Mišo Vujović

Stradalo se i ranije od prejake reči i od volje gospodareve ali i od prekog pogleda i sitnih zađevica. Prognani su mnogi junaci u nepovrat. Od vojvode Peka Pavlovića, serdara Jola Piletića, vojvode Marka Miljanova.

Stigla je kletva i nevolja i na gospodareva vrata. Sve mu se o glavu obilo od Kadića do Kuča, vojvoda, serdara i spletki.

Spala je kuća Petrovića na lepršavu nit pariskog arhitekte koji se prvi put u bermudama poklonio slavnim precima. Kralj je vladao lukavo i surovo često manipulišući osećanjima naroda:
“Sto Lješnjana u boj pođe a sto jedan doma dođe”!, rekao je posprdno i prekorno. Da bi sprali bruku u sledećem boju su svi izginuli. Kako je vladao tako je i skončao. Stigla ga je narodna kletva.

“Krv je ljudska ‘rana naopaka”

Da je vladika Danilo uspeo da očisti zemlju od nekrsta danas njihovi potomci ne bi razapinjali Njegoša i ovako suvereno vladali Crnom Gorom.

Sveti Petar je snagom duha, molitvom, kletvom i mačem uspeo kako tako da ujedini zakrvljena plemena. Njegoš je nakon početnog “rata” sa Guvernadurovićima i njihovog sloma održao to primirje.

Knjaz Danilo je uredio državu. Gospodar i kralj Nikola je vladao najduže podelivši je na pravaše i klubaše. Pre sto godina ta podela je produbljena na bjelaše i zelenaše, zatim partizane i četnike. Do okupacije komunista svi Crnogorci osećali su se Srbima. I to onim najelitnijim.

Komunisti po geografskoj odrednici dekretom stvaraju naciju. Crnogorsku. Porobljavanje duha srušiće sve ono što se vekovima vijorilo na barjaku časti, slobode i vere. Klica razdora počinje da klija.

Zlo u narodu je kao korov na njivi. Nije ga lako iskoreniti a još teže obuzdati. Najčešće nesporazumi i uvrede su se namirivali glavama. One lične prirode trajnim žigosanjem o kome se veoma malo zna.

Jedan veliki junak crnogorski neobuzdane naravi pijan i razuzdan zgrešio je sa snahom smatrajući je jalovom i samim tim nedostojnom njegovog brata i znamenite kuće koja dade tri brata tri viteza i sinovca najboljeg junaka crnogorskog. Ona je svoj greh sa đeverom priznala domaćinu – glasovitom harambaši i svešteniku.

On se požali najstarijem plemeniku – Striku Mišu kako su ga svi zvali. Nađe ga u kući kraj ognjišta zagledanog u zlatkaste pramenovi. Nazva mu Boga, a domaćin odgovori:
“ Dobra ti sreća”.
“ Nije sreća no nevolja golema striko Mišo, uzdahnu harambaša.
“Onaj nesrećnik mi obraz okide i srce iščupa. Džaba junaštvo kad ga đavoli gone i pritežu na svoje verige”, reče tiho i ispriča starcu šta se dogodilo. Izvadi tobolac sa duvanom napuni simsiju i začibiči.

Starac zaćuta puhćući uz duge dimove iz simsije. Duma starac jeza ga podilazi. Ne zna šta je gore krv ili sramota. A sramota se samo krvlju pere. Ale ne i bratskom to je tek bruka i iskopanje.

Na kraju starac podiže glavu i odlučnim glasom reče. Nagon čovječji je grdna rabota, grijeh je veliki na obe strane. Sa njom čini što ti je volja ali brata drži za brata i najgori da je.Ko brata ne grli ko brata, tuđina će za gospodara.
Žena je vraćena kod svojih otkinutog nosa.

Neki su je gledali na Danilov pazar s’ kraja devetnaestog i početkom dvadesetog veka sa limenim nosom. Muž je poginuo na Grahovcu, đever je pri oslobođenju Nikšića ludo izgubio glavu zbog intriga Gospodara i njegovog neprikosnovenog tasta.

Ni jedan ni drugi brat nisu imali potomaka, dok je nesrećna žena doživela duboku starost. Noseći svoj greh otkinutog nosa.
“ Klela ih je nije dangubila”, rekli bi stari. Sto godina kasnije potomak obeščašćene žene iz Bjelopavlića tada već u zrelim godinama priča u jednog Hercegnovskoj kafani kako je svoje detinjstvo proveo sanjajući da vrati nos svojoj tetki. Da je osveti.

“Krvi bi im se napio zlikovačke”, govorio je kao u bunilu.
“ Ti si ko Šiptar pokušao je da ga omekša kolega trener bata Bale najsofistikovaniji i najgospostveniji boem kog sam upoznao.
“ Zar neko toliko dugo može da nosi mržnju?”, glasno se pita Bato.
A mržnja je kao ponornica, nestane, izroni, nabuja često poplavi.
Jednu monahinju iz Srbije u to vreme nastanjenu u manastiru na severu Crne Gore čuveni Lučijani pita :
“ Kako vam je ovde?”
“ Dobro. Samo je malo priroda surova”, odgovara smerno.
“ Kakvi su ljudi ovde”.
“ Prirodni”!