• Свијет

Прилепин: Многи у Русији наивно верују да нам је Трамп пријатељ

1 min read

4 дана ‎ ИН4С

Фото: Принтскрин Спутњик

Књижевник  Захар Прилепин оценио је да многи на руској десници „и даље вичу из свег гласа да је Доналд Трамп пријатељ њихове земље и да је важно да га и Москва подржава против „подмуклих левичара“.

Поводом Трампове изјаве да Украјина треба да поврати своје границе из 1991-ве, а и да крене даље (на Русију), написао је:

„Тај наш пријатељ је, ево, опет показао њушку, а руски „десничари“ остају чврсти: „Прави курс је удесно, левичари су зли, Лењинов Маузолеј мора бити срушен, Франко је наш идол.

– Трамп је искусан лисац. Он ствара привид изузетне активности, изузетне брзине, али у стварности, доноси одлуке споро. Доносио би их још спорије, али избори терају америчке председнике да убрзавају.

Све што он може да уради јесте да нам представи као велики дар дозволу да Русији задржи земље које смо већ освојили. Можда ће некако олакшати наше задржавање ДНР и ЛНР у целости, мада то није сигурно.

Претвараће се да заиста жели да помогне, али да му сметају Зеленски смета и подла Европа која чини све што може да му се супротстави, преносе Факти.

А Зеленски до данас није учинио ништа што крши Трампову логику. Баш као што Европа функционише по Трамповој логици, без обзира на то шта говоре наглас. Међутим, руска политичка наука одбија да прихвати овај део стварности.

Ми заиста желимо да верујемо у „пријатеља Трампа“.

Наш финансијски блок, који је фокусиран на Запад, то жели, жељан је да се врати у своје виле близу Нице и у европске клубове угледне господе. А и наши националисти одушевљени су пажњом „белог човека“, као и део културне елите која жели да се врати на црвене тепихе западне кинематографије.

Заправо, ми немамо избора. Ако престанемо да се боримо, ништа се неће променити. Украјина ће нападати да поврати оно што је изгубила. Зато ћемо морати да се боримо. Штавише, мораћемо себи да гласно кажемо: ова шагринска кожа око нас је дизајнирана да се скупља. Ни за шта друго.

Дошли су у Молдавију, Азербејџан, Јерменију; враћаће Грузију, а неизбежно ће заљуљати Белорусију и Казахстан. Неће предати Украјину, али ако је не демилитаризујемо и не денацификацирамо, почеће да припремају Кијев за нови рат.

Немамо избора: мораћемо да бранимо свој суверенитет. И, неизбежно ћемо прећи границе које смо себи дефинисали 1991. године.

Украјинско питање, нажалост, не решава се само код Славјанска и Херсона. Решава се стварањем правих војно-стратешких савеза са земљама социјалистичког блока — посебно, потенцијално, у једном или другом облику, са црвеним појасом Латинске Америке: Кубом, Никарагвом, Венецуелом и тако даље.

Још нисмо спремни за ово. Али, живот ће нас једног дана натерати.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: