Prepodobni Simeon Dajbabski je svojim smirenjem i tihovanjem glasno ukazivao na put svetosti života u Hristu

Prepodobni starac Simeon podvižnik dajbabski je živeći kao skromni monah Bogu ugodio, svedočeći da postojanost života u vrlini vodi ka večnoj radosti zajednice sa Gospodom i svima svetima u Carstvu nebeskom.

U okviru novog izdanja emisije „Bogoslužbene osobenosti praznikâ srpskih svetiteljaˮ na talasima Radio-Besede Eparhije bačke, pažnja je posvećena sveštenom spomenu na prepodobnog i bogonosnog oca našeg Simeona Dajbabskog, čije svete mošti počivaju u Svetouspenskoj obitelji manastira Dajbabe iznad Podgorice. Autor navedene emisije, novosadski katiheta Branislav Ilić, govoreći o žitiju Prepodobnog starca Simeona Dajbabskog, ukazao je na svetiteljski podvižnički etos i njegovo čudesno
smirenje.

„Prepodobni starac Simeon dajbabski, svetitelj iz roda našega čiji molitveni spomen sa ljubavlju i bogoslužbenim himnama proslavljamo, bio je monah izrazitog podvižničkog etosa. Njegova smirenost i prebivanje u tihovanju, duhovnim očima gledano bilo je glasno ukazivanje na put svetog života u Hristu. Dajbabski podvižnik je svojim životom i delom ukazivao na neophodnost napredovanja u vrlini, o čemu svedoče i njegove pouke koje su nam ostale kao bescen duhovno blago.

Njegovu sveštenu Svetouspensku obitelj pohodimo, njegovim svetim moštima pritičemo moleći blagoslov i posredništvo pred Gospodom, a u današnjem vremenu koje sobom nosi brojne teškoće i iskušenja, dragoceno bi bilo da se njegovim poukama nadahnjujemo primenjujući ih u svom životu i tako postajući podražavaoci njegove tihe, ali usrdne zagledanosti u Hristaˮ, rekao je, pored ostalog, katiheta Branislav Ilić.

Prepodobni Simeon je rođen 1854. godine na Cetinju, u donjokrajskom bratstvu Popovića, a na krštenju je dobio ime Savo. Osnovno školovanje završio je na Cetinju.

Kasnije se obrazuje u Kijevskoj bogosloviji, a potom i u tamošnjoj Duhovnoj akademiji, nadahnjujući se životima i podvizima osnivača i prepodobnih otaca Kijevske Lavre. U Kijevu je zamonašen i rukopoložen u čin jeromonaha, a 1888. godine vraća se na Cetinje, gde mu je određena služba u manastiru Svetog Nikole na Vranjini, a godinu dana kasnije i u manastiru Ostrogu, gde je bio i predavač u tamošnjoj monaškoj školi, koju je pokrenuo tadašnji mitropolit Mitrofan Ban.

Na osnovu čudesnog viđenja, koje mu je Bog otkrio, jeromonah Simeon je inicirao gradnju crkve na mestu današnjeg manastira Dajbabe krajem devetnaestog veka.

Ostatak svog života jeromonah Simeon je proveo služeći novootkrivenoj dajbabskoj svetinji, a tu ga je, kao dajbabskog jeromonaha, posetio arhimandrit Justin Popović, veliki srpski teolog. Prepodobni Simeon Dajbabski upokojio se u Gospodu 19. marta/1. aprila 1941. godine.

Njegove mošti su otkrivene 1996. godine u manastiru Dajbabe, na 55. godišnjicu od njegovog upokojenja.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve je 29. aprila 2010. godine proglasio svetiteljima arhimandrita Justina (Popovića), duhovnika manastira Ćelije kod Valjeva, i arhimandrita Simeona (Popovića), nastojatelja manastira Dajbabe kod Podgorice.

Katiheta Branislav Ilić