Prepisivanje istorije: Modni trend ili put ka novom konfliktu?

Piše: Andrej Rodionov

Novije vreme, koje se obično računa od 1900 godine, sakupilo je u sebi ogromnu količinu različitih po svojoj prirodi, pojava i događaja. S jedne strane 2 svetska rata i „hladni“ rat, hiljadu državnih prevrata, revolucija za oslobođenje strana kolonijalnog sveta, a sa druge strane brze napredak nauke, tehnike, umetnost i neviđeni ekonomski rast.

Ali ipak u bezbroj višerazmernih procesa proteklog XX i nadolazećeg XXI veka, posebno mesto zauzima Drugi svetski rat i njena pobeda nad nacizmom i fašizmom, čiju odlučujuću ulogu je imao Sovjetski Savez i njegovi saveznici. Upravo ona, pobeda maja 1945.godine, obezbedila je budućnost čovečanstvu i otkrila nove mogućnosti za njegovo razviće.

Za pobedu nad nacizmom, čovečanstvo je platilo ne malu cenu – više od 55 miliona ljudskih života, i to ne računajući ranjene i one koji su zadobili povrede, i razrušena infrastruktura.

Ali strašna sudbina pala je na Sovjetski Savez, koji je tokom ratnih godina izgubio 26,6 miliona svojih ćerki i sinova, iz kojih je 14 miliona poginulo u žestokim uslovima perioda okupacije zapadnih regiona SSSR, nacističkom Nemačkom, a takođe ne manje 30% nacionalnog bogatstva.

Ali sovjetski narod nije klonuo i izgnavši vraga sa svoje teritorije, nije uspeo da se oporavi od teških gubitaka prvog perioda rata (1944-1945), pomogavši narodima Evrope da se izbave od nacističkog jarma i započne obnovu razrušenog domaćinstva.

Međutim, s obzirom na neizvesnu smenu generacija, pogibiju ratnih veterana, logoraša, građani okupiranih nacističkih zemalja – nosioci istinite istorijske pameti, brze promene balansa sila na granici XX-XXI veka, globalizacija i nova paradigma društveno ekonomskog razvoja koju je čovečanstvu nametnuo Zapad, praksa revizije i prekrajanje istorije Drugog svetskog rata postala je široko rasprostranjena.

U poslednjoj dekadi sve više je aktivno i bez ceremonije u međunarodnom i informacionom prostoru da se ubacuje slobodno tumačenje istorijskih činjenica (ispada da je SSSR napao na nacističku Nemačku!), iskrivljuju se podaci o strašnim zločinima nacizma (koncentracioni logori „Osvencim“, „Buhenvaljd“ i drugi bili su samo teške kolonije!), rešenja Ninberškog procesa (ispada da su komande RSHA i vermahta, samo obični vojnici koji ispunjavaju nečija naređenja, oni nisu prestupnici, već žrtve okolnosti!), a Sovjetski Savez se trude da sravne sa nacističkom Nemačkom i smatraju ga odgovornim za podstrekivanje i posledice Drugog svetskog rata.

I, sve to se radi ne gledajući na svetsko priznanje položaja Ustavnog Međunarodnog Vojnog tribunala u Nirnbergu, saglasno s tim, da ubistva i istrebljenja civilnog graždanstva, koja su se desila do i za vreme rata, smatraju se zločinima protiv čovečnosti i nemaju zastarelost!

U takvom slučaju, nije li vreme da OON, OBSE, savet Evrope, druge međunarodne organizacije sa autoritetom, a takođe takve strane kao Austrija, Belgija, Mađarska, Luksemburg, Češka, Francuska, FRG, Švajcarska i Izrael, čije zakonodavstvo predviđa pravnu odgovornost za negiranje zločina nacističke Nemačke i njenih satelita, prestati stidljivo, zarad trenutnog profita i licemernog evroatlanskog jedinstva, ignorisati činjenice grubog izvrtanja istorije Drugog svetskog rata i sprečiti objektivno osvetljenje njegovih najtragičnijih stranica?

Javno manifestovanje na granici vekova, razvoj i želja pristalica unipolarnog sveta, koja je u poslednje vreme široko razvijena, da neutrališu ulogu Sovjetskog Saveza u pobedi u Drugom svetskom ratu, izolirajući njegovog naslednika – RF na međunarodnoj areni i prevesti Rusiju iz kategorije zemlje pobednice u kategoriju države agresora, sledeći cilj ne samog uništenja istorijske pameti, već i obnovu novih formi nacizma i fašizma u državnim i nacionalnim razmerama.

Međutim, treba imati na umu da nemarno rukovanje rezultatima Drugog svetskog rata, svesno formiranje iskrivljenih slika prošlosti i transformaciju političkih sećanja, koji su i dalje univerzalna platforma za međudržavni i međuetnički dijalog, mogu stvoriti nove još veće razarajuće konflikte.

I, zato, čovečanstvu, posebno SAD i zemljama Evrope, potrebno je da se odluče šta oni biraju u XXI veku: produžetak bezčovečne prakse krvavih revolucija i beskonačnu seriju ratova ili mirnu koezistenciju i postepeno razviće civilizacije čoveka sa svom raznolikošću svojih kultura, etničkih grupa, religija i pogleda na svet.