Преминуо епски глас и књижевник Божо Ђурановић
1 min read
Послије краће болести, у 82. години живота, упокојио се у Господу књижевник Божидар Божо Обренов Ђурановић, епски глас Голије који је својим дјелима оплемењивао скученост савременог доба.
Покојник ће бити изложен у Градској капели у Никшићу, дана 13. 12. 2021. године од 12 до 15 часова и дана 14. 12. 2021. године од 9 до 12 часова, када ће породица са посрмртним остацима кренути у пјесникову завичајну Голију. Сахрана ће се обавити на породичном гробљу Гомилице у 14 часова.
Божо Ђурановић, рођен 7. јануара 1940. године у Голији, општина Никшић у младим данима почео се бавити писањем. Прве радове објављује у ђачким новинама, а касније у многим листовима и часописима. Поред поезије, бавио се и прозом.
Док је у подгоричкој Побједи излазила рубрика: „Црном Гором, путем и беспућем”, коју је уређивао чувени црногорски и никшићки пјесник Витомир Вито Николић, био је редовни сарадник, гдје су му посебно запажене и радо читане „Легенде” и „Приче са сијела”. Сарађивао је у „Никшићким новинама“, Жељезарином листу „Наша ријеч” и многим другим. Био је предсједник гусларске секције КУД-а „Челик” – Жељезаре „Борис Кидрич”. До својих последњих дана био је сарадник у листу „Голија”. Живио је и радио у Никшићу.
Познат је као аутор чувених епских пјесама „Смрт попа Мила Јововића” и „Суђење сердару Шћепану”.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Имао је Град под Требјесом три права епска бисера: РАДОВАНА, ЗВИЦЕРА и БОЖА. Имаће их и убудуће, заједно са нама, епским нараштајем, у памћењу и у нашим захвалним срцима. Драги Божо, брате и пријатељу, почивај у спокоју, јер си , и у пјесмама и у прози иза себе ШИРОКИ ТРАГ ОСТАВИО!
Породици искрено саучечешће, а теби – вјечна слава!
Moj saborac sa ulice. Covjek koji je bio tu i kada nas je bilo 30tak. Bio je prije svega veoma tih i miran covjek iz cijeg je pogleda isijavala neka neopisiva dobrota. I onda kada ga bolje upoznas, sve se to potvrdi i vidis da je u pitanju neiskvarena dusa koja je odrasla u skladu sa moralom, cascu i svim onim tradicionalnim vrijednostima koje covjek moze da ima, a koje se nazalost danas nalaze samo u epskim pjesmama. Zivio je zivot pravih junaka iz epske poezije. Neka ti Gospod podari tisinu i naselje na nebu i neka se i tamo cuju tvoji stihovi kojima se brani dobro. Slavu Bogu i neka tvoje postojanje nikada ne bude zaboravljeno od strane roda, ponosni junacki srpski sokole!
Добри мој Божо,
„На гусле се струне покидале…“
Нека ти Господ Христос подари рајско насеље.
Искрено саучешће породици Ђурановић
„… Главари се СКАМЕНИШЕ ОД ПОГЛЕДА вука горског,
да оружје не потегне на владара црногорског …“
или
„… ту је пламен прогутао два Милића, два рођака,
младог Петра и Мијата, два Србина, два јунака …“ – стихови су на трагу величанствене хомеровске традиције
Искрено саучешће поводом смрти нашег драгог Божа.Великог човјека и пјесника.Доброг комшије и пријатеља.Чија ће величина његовог дјела правилно бити сагледана тек у будућности.С поштовањем Слободан Маројевић
У тмурни париски дан прочитах тужни глас да је епски бард Голије Божо Ђурановић промијенио свијетом. Слава му и хвала што је постојао на добробит и понос читавог Српства.
BOZOV ODLAZAK JE VELIKI GUBITAK ZA NJEGOVU PORODICU I SVE LJUBITELJE GUSALA I EPSKE POEZIJE.
BIO JE SUSTA SUPROTNOST SVOJIM OSTRIM, OD PRAHA I OLOVA ZADIMLJENIM, „GLAVOSJEKOVICKIM“ STIHOVIMA -TIH, SMIREN I BLAGORODAN COVJEK.
NE VJERUJEM DA SE IKO ODUZIO SVOJO TAZBINI, KAO BOZO PIVI I PIVLJANIMA – OPJEVAO IH JE, KAO NIKO PRIJE NJEGA…
NJEGOVOJ PORODICI ISKRENO SAUCESCE, A NASEM BOZU CE GOSPOD PODARITI CARSKO NEBESKO, TAMO GDJE IDU DUSE PRAVEDNIKA.