Premijer Đukanović znao za šestorku

Premijer Milo Đukanović znao je za inicijativu „Zapadnobalkanska šestorka-G6„, koju je predložio šef diplomatije Igor Lukšić, i zadužio je ministarstva da pripreme prezentaciju tog projekta na konferenciji o Zapadnom Balkanu.

Kako se navodi u zaključku sa sjednice 24. jula 2014. godine, Vlada je usvojila Lukšićev izvještaj sa sastanka šefova diplomatija u Kotoru koji je održan 18. jula a na kojem je razgovarano o realizaciji projekta „Zapadnobalkanska šestorka“.

„Zadužuju se sva ministarstva da, u saradnji sa kabinetom predsjednika Vlade i Ministarstvom vanjskih poslova i evropskih integracija, do polovine septembra 2014. godine pripreme predloge za prezentaciju na konferenciji o Zapadnom Balkanu„, navodi se u zaključcima Vlade.

“Dnevne novine” nedavno su objavile da je „Zapadnobalkanska šestorka“ projekat bivšeg evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, navodeći da je taj evropski zvaničnik projekat predstavio kao crnogorski zahvaljujući Lukšićevom pristanku.

Kako je tada navedeno, projekat je bio pravi šok za vrh DPS i Đukanovića dok se o ideji balkanske šestorke nije raspravljalo na sjednicama Vlade, niti organima DPS-a.

U Vladinom izvještaju navodi se da je Lukšić sa kolegama iz regiona razgovarao o saradnji na osnovu non papera koji je ranije odobrio Đukanovićev kabinet, a koji je kasnije proslijeđen predstavnicima Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije i Srbije, koje je trebalo da čine G6.

Navodi se i da je konačan predlog o formiranju “šestorke” predstavljen na neformalnom sastanku šefova diplomati ja, Filea i generalnog sekretara Savjeta za regionalnu saradnju (RCC) Gorana Svilanovića.

Osim saradnje na balansiranom ekonomskom razvoju i radu na zajedničkim projektima, non paperom koji je Lukšić u aprilu 2013. dostavio kolegama iz regiona, bilo je predviđeno i formiranje Regionalnog centra za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (BALPOL).

U tom dokumentu, u koji su “Vijesti” imale uvid, navodi se i da bi, radi brže evropske integracije regiona, lideri članica regiona trebalo da se sastanu dva puta godišnje na nivou premijera i šefova diplomatija, kao i da se sve odluke donose konsenzusom.

U konačnoj verziji non papera koja je objavljena na sajtu EK navodi se da države regiona treba da sarađuju u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, zajednički odgovaraju na ekonomske izazove, kao i da odgovore na problem imigranata.

U konačnoj verziji ne pominju se zajedničke institucije, već se ukazuje da premijeri i šefovi diplomatija treba da se sastaju jednom godišnje, dok bi EK dostavljala izvještaje o radu šestorke članicama EU.

Grupe za i pritisak na strane centre

Prvobitnim predlogom bilo je predviđeno i da članice šestorke promovišu inicijative za energetske i infrastrukture puteve kao i integrisani pristup fondovima za finansiranje projekata od regionalnog interesa.

Članice bi, kako se navodi u dokumentu, trebalo da definišu politike snažnije mobilnosti resursa i stvaranje jedinstvene zone za promet ljudi i kapitala.

„Zemlje Zapadnog Balkana će, u slučajevima, kada procijene da je to potrebno i cjelishodno formirati grupe za pritisak koje bi na kvalitetan, kompetentan i efikasan način zastupale interese članica na najvažnijim političkim i drugim adresama na kojima se donose ključne odluke za evropsku integraciju članica“, navodi se u predlogu.

Mediji bolje da se fokusiraju na rezultate u oblasti kriminala

Portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbjednost, Maja Kocijančić, negirala je da je bivši funkcioner EU, Štefan File smijenjen zbog miješanja u unutrašnja pitanja država Zapadnog Balkana, navodeći da je on napustio tu poziciju jer mu je istekao mandat.

„File je bio komesar za evropsku susjedsku politiku i proširenje u prethodnoj Komisiji, čiji je petogodišnji mandat istekao 31. oktobra 2014. File je uspješno okončao svoj mandat u punom trajanju„, kazala je Kocijančić agenciji Mina..

Inicijativa ZB-6, kako je objasnila, predstavlja forum Albanije, BiH, Kosova,
Makedonije, Crne Gore i Srbije i cilj je da podrži te zemlje na pojedinačnom putu ka članstvu u EU, kao i da pruži politički okvir za regionalnu saradnju. Ona je podsjetila da Crna Gora napreduje u pregovorima za članstvo u EU.

„Očekujemo od Crne Gore i njene Vlade da se fokusira na ključne prioritete u oblasti vladavine prava, naročito kada je u pitanju ostvarivanje opipljivih rezultata u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno u ovom trenutku kada Evropska komisija radi na finalizaciji Izvještaja o napretku“, poručila je Kocijančić.

Ona je kazala da je delegacija EU u Podgorici fokusirana na te napore, uz punu podršku Brisela.

„Ti napori bi , takođe trebalo da budu u fokusu medija„, ocijenila je kocijančić