Predviđanje analitičara: Pet mogućih Putinovih koraka u borbi protiv Zapada

Ruski predsednik Vladimir Putin izvršio je invaziju na Krim i pripojio ga Rusiji, nastavljajući praksu primene vojne intervencije u inostranstvu pod izgovorom da štiti interese etničkih Rusa i interese Rusije. Iako Putinov prodor u ukrajinsku teritoriju ni izdaleka nije okončan, Rusija bi mogla da preduzme i druge korake kako bi proširila područje uticaja svoje postsovjetske države. Agencija za savetničke usluge “Vikistrat” procenjuje šta bi sledeće moglo da se desi u ovom regionu.

Scenario 1

2015: Rusija odgovara na sankcije zbog Ukrajine agresivnom sajber kampanjom
EU i SAD reaguju na rusku intervenciju protiv Ukrajine nametanjem strogih ekonomskih i političkih sankcija. Odgovarajući na njih i nadajući se da će time odvratiti Zapad od novih mera, Rusija započinje niz spornih sajber napada na zapadne ekonomske i medijske institucije, koje često dobrovoljno izvode “patriotski nastrojeni hakeri”; rezultat su materijalna šteta, finansijski gubici i prekid komunikacije unutar zapadnih i prozapadnih entiteta.

Scenario 2

2016: Rusija pruža podršku državnom udaru protiv Lukašenka za vreme pobune nakon izbora u Belorusiji. U novembru 2015. predsednik Aleksandar Lukašenko pobeđuje na još jednim lažiranim izborima u zemlji koju mnogi nazivaju “poslednjom diktaturom u Evropi”. Ohrabreni uspehom ukrajinskih demonstranata u Kijevu, mladi, nacionalistički nastrojeni demonstranti zauzimaju Trg nezavisnosti u Minsku.

Snage bezbednosti ih rasteruju uz primenu sile, ali ne mogu da uguše širi pokret protiv Lukašenka, pokret koji će jednoga dana dobiti legitimitet u narodu.

Da ne bi ponovila grešku počinjenu u Ukrajini sa Janukovičem i sve ogorčenija na Lukašenka, Rusija se slaže sa međunarodnim posmatračima da je počinjena masovna prevara i da je bilo manipulisanja glasačima. Početkom 2016, Rusija koristi mrežu agenata i vojnih savetnika da izvede državni udar, u dogovoru sa visokim oficirima beloruske armije i službom bezbednosti.

Lukašenka hapse, ruske snage izvode “zajedničke vojne manevre” kako bi sprečile otpor snaga lojalnih predsedniku, a na položaj dolazi vršilac dužnosti predsednika.

Scenario 3

2017: Koristi vojnike plaćenike u Somaliji radi ostvarivanja interesa
Ruski civili bivaju oteti u Somaliji. Umesto da plati otkup, Moskva odlučuje da pošalje plaćenike iz jedne od svojih novih privatnih vojnih kompanija kako bi, uz podršku mornarice, otpočela misiju spasavanja.

Pri tom na umu ima četiri cilja:

– Da demonstrira sposobnost ruskih privatnih vojnih i bezbednosnih kompanija na globalnom tržištu plaćenika

– Da odvrati druge koji pomišljaju da otmu Ruse

– Da se dodvori nacionalistima kod kuće

– Da podseti Afriku da im je Rusija mogući saveznik

Scenario 4

2018: Posle smrti kazahstanskog predsednika Nazarbajeva 2018. i dugotrajne borbe za nasledstvo, zemlja je politički nestabilna. Kina, koja ima dugu tradiciju vršenja vojnog pritiska na Kazahstan, postaje sve moćnija i preti vojnim manevrima, te Kazahstan – smatrajući Moskvu manjim od dva zla – prećutno prihvata rusko osvajanje istočnog grada Oskemena (Ust-Kamenogorska), navodno radi zaštite ruskog većinskog stanovništva.

Pravi i neizrečeni cilj je da se signalizira Pekingu da je Rusija ta koja garantuje Kazahstanu bezbednost tokom nesigurnih vremena. Moskva želi da obnovi vojne baze koje će kasnije moći da proširi.

Scenario 5

2020: Blokira izgradnju gasovoda od Turkmenistana do Azerbejdžana
Do 2020. Trans-jadranski gasovod biće završen i omogućiće transport gasa iz gasnih polja Šah Deniz u Evropu. Nasuprot tome, gasovodi koji bi trebalo da obezbede prodaju gasa iz Turkmenisana i Kazahstana Kini još nisu završeni. Tražeći alternative, Turkmenistan odlučuje da napravi Trans-kaspijski gasovod do Azerbejdžana, i na taj način otvori put ka Evropi.

Moskva se strogo protivi izgradnji Trans-kaspijskog gasovoda, jer je reč o konkurenciji ruskom gasu. Iznoseći tvrdnju da postoji opasnost od zagađenja morskog dna i da Turkmenistan de fakto pokušava da utvrdi granice na moru, Moskva šalje svoju flotu u Kaspijskom moru kako bi sprečila brodove da postave da cevi. Kao posledica toga, osiguravajuće kompanije i vlasnici brodova ocenjuju da postavljanje gasovoda predstavlja preveliki rizik i povlače brodove, i na taj način se obustavlja ceo projekat.