ИН4С

ИН4С портал

Представници ДФЦ-а 21. септембра у Београду

1 min read

(Фото Танјуг)

Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж најавио је да ће, након вашингтонског споразума, представници америчке Међународне развојне финансијске корпорације (ДФЦ) у Београд допутовати већ 21. септембра ради припрема за што скорије отварање канцеларије.

У писаној изјави достављеној медијима уочи поласка из САД, Чадеж подсећа да ће то бити прва канцеларија ДФЦ-а у региону, која ће убрзати почетак реализације договорених пројеката.

„Биће то један од првих корака у реализацији споразума о економској сарадњи Београда и Приштине, који ће донети видљиве и конкретне користи не само за наше пословне заједнице, већ и за економију целог региона”, рекао је Чадеж.

Истиче да ће се та корист огледати кроз јефтине кредите малим и средњим предузећима, финансирање инфраструктурних пројеката и подршку инвестиционим пројектима приватног сектора – од енергетике, преко прехрамбене индустрије и логистике до високих технологија.

За ПКС, каже Чадеж, састанак у Вашингтону са извршним директором ДФЦ-а Адамом Болером и скори долазак њихове делегације у Београд, представља наставак сарадње с том агенцијом.

Више од шест месеци радимо на припреми и разради пројеката које ће ДФЦ подржати технички и финансијски – посредством америчке ‘Ексим’ банке и корпорације ‘Миленијум челинџ’”, навео је Чадеж, јавља Танјуг.

Каже да је у протеклом периоду имао више онлајн састанака са представницима те развојне корпорације како би што боље маркирали и дефинисали за привреднике корисне, стратешки значајне и економски одрживе пројекте, а који су истовремено у функцији и бржег привредног раста и регионалног повезивања.

Истиче да као што је важно да канцеларија ДФЦ-а што пре буде отворена и да што брже крене у спровођење договорене подршке, за привреду је једнако битно да се њене активности и пројекти које подржава што ефикасније реализују.

И привреда и београдска канцеларија ДФЦ-а моћи ће у томе да рачунају на подршку привредних комора Србије и Косова, као пословних асоцијација. Спремни смо да формирамо заједнички тим за подршку бржој и ефикаснијој реализацији пројеката”, најављује Чадеж.

Одлука о отварању канцеларије ДФЦ-а у Србији, по речима Чадежа, осим што је снажан сигнал будућим инвеститорима и другим међународним финансијским организацијама и рејтинг агенцијама, врло брзо ће донети конкретне, сасвим опипљиве користи за привреднике.

ДФЦ ће кроз гарантну шему малим и средњим предузећима обезбедити бољи приступ финансирању – јефтине кредите, под прихватљивим условима, што је велика подршка фирмама појединачно и предуслов расту и развоју МСП сектора који представља кичму сваке привреде”, оцењује председник ПКС.

Када је реч о улагањима у инвестиционе пројекте приватног сектора, каже, на подршку у њиховој реализацији могу да рачунају и производне и услужне компаније.

Чадеж наводи да су предложили и разговарали о конкретним пројектима у области енергетике, прехрамбене индустрије, логистике и високих технологија…

Подсећа да је инфраструктурно повезивање предуслов за чвршћу економску сарадњу пословних заједница које окупљању привредне коморе Србије и Косова, за више трговине и инвестиција, међусобно и у региону, за успешније и ефикасније пословање, уз мање администрације и трошкова.

Утолико је, каже, значајнија америчка финансијска подршка изградњи деонице ауто-пута Ниш-Приштина од Плочника до Мердара, изградњи, односно модернизацији железнице на северном и источном краку ка Приштини, као и даљем повезивању саобраћајница са албанском обалом, односно луком Драч на Јадранском мору.

То нису пројекти значајни само за Београд и Приштину и наше међусобно повезивање, већ за цео регион Западног Балкана. Они ће олакшати и реализацију ‘Мини Шенгена’, зоне заједничког тржишта и слободног кретања људи, робе, услуга и капитала, у којој се, по споразуму из Вашингтона, Србији, Северној Македонији и Албанији, придружује и Косово”, закључио је Чадеж.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thoughts on “Представници ДФЦ-а 21. септембра у Београду

  1. Има ли неко да није са посебним сексуалним потребама. Шта је овог одредило за ту функцију, јел што је партнер или партнерка, да их не увредим, бившег немачког амбасадора?
    Какав шенген, каква слободна трговина? Па Србија нема ниједан индустријски производ! Има нешто прерађувачког пољопривредног капацитета, покоја минерална вода ако је остала да је наша и са чим ће то овај да тргује слободно? Са радном снагом! Шиптари ће са њиховим нарко парама моћи да купују по Србији.
    Има ли изгледа да се пробудимо? Има ли неко да се сећа шта је српска традиција? Има ли неко да се стиди што нема сучим изаћи пред Лазара и Милоша и пред друге српске витезове, који живе докле сунце греје?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *